Od 1. marta legalna prodaja domaćih specijaliteta "na kućnom pragu"

Autor: Novosti

Info

23.02.2020.

07:25 > 07:25

Svi mali proizvođači biljnih prehrambenih proizvoda od 1. marta moći će i na kućnom pragu legalno da prodaju domaće specijalitete.

Od 1. marta legalna prodaja domaćih specijaliteta "na kućnom pragu"

Foto: Pixabay

Način na koji će to moći da rade reguliše Pravilnik o uslovima higijene hrane, pišu Novosti. Gazdinstva koja se bave prodajom ajvara, pekmeza, sušenog voća ili sokova neće morati da ispunjavaju stroge uslove poslovanja, ali će biti u obavezi da se registruju kao preduzetnici i da plaćaju paušalni porez. Koliko će taj namet koštati zavisi od obima proizvodnje i mesta u kojem posluju, ali će morati da izdvoje minimum 10.000 dinara mesečno poreza i doprinosa.

Kako je za Novosti ispričao Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, mali proizvođači hrane do sada su morali da ispune sve zahteve kao da su veliki. To je za mnoge bio problem i svoju robu su prodavali u sivoj zoni.

"Našem Zakonu o bezbednosti hrane ostavljena je mogućnost da se podzakonskim aktima dozvole određena prilagođavanja i odstupanja za prerađivače koji se bave preradom malih količina hrane biljnog porekla. To je praksa i u EU. Cilj je da se malima omoguće lakši uslovi, a da se ne ugrozi bezbednost. Proizvođači će biti podeljeni u dve grupe. Na one koji imaju preradu na poljoprivrednom gazdinstvu i na one koji to rade u objektima malog kapaciteta", objasnio je.

Prema rečima Nadlačkog, svi koji se bave proizvodnjom na poljoprivrednim gazdinstvima, moraju da prerađuju isključivo svoje proizvode, koji su tu i nastali. Oni proizvođači koji se bave i otkupom, to moraju da rade u objektima malog kapaciteta. To znači da će im biti dozvoljeno 50 odsto sirovine od otkupa, a ostalo iz sopstvene proizvodnje. Uz to, svi koji se bave preradom u gazdinstvima, svoje proizvode moći će da prodaju u opštini gde se nalaze i u lokalnim mestima. Dok će oni koji budu proizvodili u objektima malog kapaciteta, to moći da rade na teritoriji čitave zemlje.

Na "kućnom pragu" će moći da se prodaju brašno, hleb, peciva, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća.

"U ovu grupu proizvoda spadaju i sušeno i kandirano voće, aromatično i začinsko bilje, konzervisano i marinirano povrće, marinirane i sušene pečurke, namazi biljnog porekla, obrađeni biljni proizvodi, pržene semenke, mleveni orasi, mak", kaže Nadlački.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Maja

12.03.2021 • 22:23

Prerada

U celoj Evropi se trude da razviju selo i podstak nu seljake da rade i razvijaju domacinstva samo ih kod nas teraju u apr.Ako vec imaju registrivana gazdinstva na koja placaju penziononi socijalno pustite ljude da prerade ono sto proizvedu ,da ojacaju razviju posao pa ce oni sami kao veliki preci u privredu.Placace seljak porez sa zadovoljstvom kad mu posao krene,al ga pustite da krene a nemojte ga odmah udariti po glavi novim nametom.Poenta je napraviti jako selo!Napraviti kvalitetne proizvode koji ce naci put do kupaca.Deca ce nam jesti i kvalitetnije i zdravije.

11 0 +11
Caca

01.03.2020 • 19:05

Rakija je zabranjena odavno, zato što potpada pod akciznu robu, osim ako je registrovana destilerija, sa svim prostorijama, laboratorijskim pregledima, rešenjima svih ministarstava, posebno porezi, van akciznih markica, sanitarni čvor, posuđem, punili ama, HCCP - om... Verujte, koga uhvate, ne provede se dobro.

0 1 -1
Ako valja - valja!

23.02.2020 • 21:08

SNS sprema četvorke za nuđenje proizvoda građanima, pred vratima.
Mislim da su u pitanju maline.
Otud legalizacija...

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.