Najmanji deo tih količina prerađen je u gorivo, oko 200.000 tona, ali se ni reciklaža nije proslavila, jer je u toj vrsti prerade završilo svega 1,6 miliona tona ili jedva 2,5 procenata ukupnog otpada, piše Danas. Ubedljivo najviše, čak 60,3 miliona tona ili oko 95 odsto ukupnog otpada "tretirano" je tako što je on odložen na tlo.
Najveći udeo u "proizvodnji" otpada ima rudarstvo, čak 83 odsto, pri čemu gotovo trećinu čine opasne materije. Sledi sektor proizvodnje električne energije i gasa, zatim prerađivačka industrija, dok ostale grane učestvuju u generisanju ukupnog otpada sa otprilike po jednim procentom.
Prema rečima Ivana Karića, državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine, za jalovišta koja nastaju iz rudarskog otpada zaduženo je Ministarstvo rudarstva i energetike. On dodaje da se recikliraju posebni tokovi otpada, a količine koje se na taj način sakupe pokazuju da se kompanije opredeljuju za obavljanje te delatnosti između ostalog i zato što Ministarstvo reciklerima jednom godišnje dodeljuje podsticajna sredstva za reciklažu.
"Da bi se povećao procenat reciklaže, potrebno je strateški ojačati sakupljačku mrežu za sve tokove otpada. Posebno, naše ministarstvo nastaviće sa unapređivanjem zakonodavstva i nakon otvaranja Poglavnja 27 sa bržim ispunjavanjem standarda EU. Za povećanje procenta reciklaže komunalnog otpada, koji se sada kreće oko pet procenata, potrebno je izvršiti potpunu rekonstrukciju javnih komunalnih preduzeća i ojačati komunalni sektor, što je vremenski i finansijski zahtevan proces u kome bi jedan od modela moglo da bude i javno privatno partnerstvo", kaže Karić.
Prema rečima Amela Kurbegovića, doktoranda zaštite životne sredine, odnos prema otpadu direktno je povezan sa razvijenošću države i ekonomijom lokalne sredine.
"Kod nas, u sredinama gde ima velikih zagađivača prisutan je i otpad, a kompanije kao da su pod državnom zaštitom pa od njih ne možete da dobijete informacije koliko se otpada odlaže, koliko tretira, da li su filterska postrojenja adekvatna, da li se menjaju u skladu sa propisima", objašnjava Kurbegović.
U mnogim mestima nije organizovano ni odnošenje kabastog otpada, te je stanovništvo prepušteno samo sebi, pa su vodotokovi puni starog nameštaja i odslužene bele tehnike.
Tekst u celini pročitajte u štampanom izdanju Danasa.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
Komentari 5
Slaninar
/
/
u sred grada, na mestu albusa, gde se odlagalo istroseno kancerogeno ulje sada nice dodikara za stanovanje.
sretno useljenje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar