Menu 021

Vučić opet povećava privilegije javnog sektora

Dok se Srbijom sve više širi zaraza, predsednik države Aleksandar Vučić nema prečeg posla nego već sada najavljuje kako će plate u javnom sektoru i penzije rasti i sledeće godine.
Info 12.07.2020. | 16:47 > 16:46
Vučić opet povećava privilegije javnog sektora
Foto: Dragan Kujundžić (Tanjug)

Piše: Živan Lazić

Učinio je to, ni manje, ni više, nego neposredno nakon razgovora sa predstavnicimna MMF u kome je jasno čuo da ekonomske nevolje sve jače pritežu države, a za Srbiju se u tekućoj godini predviđa pad BDP za tri odsto.

Zapravo, možda su baš loše vesti podstakle predsednika da razmišlja kako će u neizvesnom predstojećem periodu biti potrebna podrška stanovništva. Možda se stoga i odlučio da učini onima čijom se naklonošću proteklih godina vešto služio.

Drastičan pad izvoza i uvoza

Pandemija se širi sve brže i sa sve razornijim posledicama. Umrlih je svakim danom više, bolnice su prepune, zaražavanje iz dana u dan sve masovnije, Beograd postaje pravo žarište.

Brinu i posledice po ekonomiju, pokazatelji su toliko loši da ih je malo ko očekivao. Istina, u mnogim državama je i gore, ali od nedaća drugih građanima Srbije neće biti bolje. Na protiv, što god se život i privreda u naših najvećih partnera budu sporije oporavljali, teže će se revitalizovati i srpske ekonomija.

Statistika za prvih pet meseci je očajna. U državnu kasu se slilo tek 455,8, dok su rashodi dostigli čak 692,3 milijardi dinara. Deficit je 236,5 milijardi, dve milijarde evra.

Samo u maju, kada su isplaćene prve od tri minimalne plate preduzećima koja nisu otpuštala zaposlene i veći deo "novca iz helikoptera", 100 evra svakom punoletnom građaninu, deficit je premašio 192 milijarde. Biće izuzetno veliki i za juni i juli.

Prazan budžet

Izvoz je u aprilu opao za 29, u maju za 27,5 odsto. Istovremeno je opao i uvoz, za 27, odnosno 28 odsto. Posebno je izražen pad u proizvodnji trajnih dobara i robe najvišeg stepena finaliteta.

Život se redukovao na najosnovnije segmente, troši se samo ono što je najneophodnije. Naravno da je u ovakvim prilikama suvišan gotovo svaki drugi od aktuelno zaposlenih. Po celom globusu državne mere su i usmerene prvenstveno na održavanje zaposlenosti.

Međutim, baš niko nije zarade povećavao, i to nemilice. Celom javnom sektoru, kao što obećava predsednik Vučić. Nema značaja što formalno i nije nadležan za ekonomiju koju bi trebalo da vodi Vlada Srbije. Njegova se sluša.

Istovremeno predsednik je realan kada odgovara privrednicima na sve češće zahteve da država učini još jedan ciklus pomoći domaćoj ekonomiji, prvenstveno malim preduzećima, radnjama i samozaposlenima koji su i u najtežoj situaciji. Odgovorio je neobično direktno da za takve zahvate u budžetu novca nema, niti će ga biti.

Obožavanje javnog sektora

Gazdama, preduzetnicima i zaposlenima neće biti ugodno bez državne pomoći, ali, pre ili kasnije, oslonac na sopstvene snage biće neophodan. Jedino takav pristup vodi rešenju.

Istina, država je pokušala da pomogne merama čiji je efekat na budžet minimalan i indirektan, umanjila je osnovnu kamatnu stopu, udeo pri odobravanju stambenih kredita umanjila na deset odsto, oslobodila je preduzetnika plaćanja poreza na zarade kada je reč o prvi put zaposlenima. To su lepe mere podrške, ali u ovakvoj krizi gotovo neprimetne.  

Državnih para, kada je privreda u pitanju, nema. Međutim, kada je reč o javnom sektoru i penzionerima stvari izgledaju drugačije. Bar tako predsednik predstavlja.

Ne samo što je najstarije ohrabrio jemčeći redovnost isplata, već je osetio potrebu da zaposlenima u javnom sektoru poruči da rast plata neće izostati ni u tekućoj, ni u narednoj ezoni.

Istina, reč je o "kontrolisanom uvećanju". Termin kojim se Vučić prvi put koristio, a da nikome nije poznato šta zapravo znači.

Zaboravljeni platni razredi

Najava tim više iritira zaposlene kod privatnika kojima zarada ni pre pandemije nije mnogo odskakala od minimalca. Istovremeno, pak, plate u javnom sektoru su za 25 odsto veće nego što su, za isti stepen stručnosti i slično radno mesto, u privatnom segmentu.

Takođe, Udruženje preduzetnika odavno ukazuje na istraživanja koja pokazuju da zaposleni u javnom sektoru efektivno dnevno radi tek četiri sata, naspram sedam časova zaposlenog kod privatnika.
Politika zarada u javnom sektoru duže vreme je predmet kritike.

Država je i prihvatila primedbe, ali nije učinila više od jednog nacrta pravilnika o platnim razredima, za mandata ministarke Kori Udovički, koji već pet godina čami u fijoci. U isto vreme, javnost zapravo i ne zna kako se u državnoj službi određuje plata, sem što se ispostavilo da pored osnovne linije određivanja ima i preko dve stotine koeficijenata pomoću kojih se podiže.

Proverena praksa

Poređenje sa zemljama Srednje i Istočne Evrope, pokazuje da su državne ćate u Srbiji preplaćene, posebno zaposleni u takozvanim resorima sile, vojsci i policiji, čije zarade su, atipično spram evropskih praksi, primetno iznad zarada medicinara.

Tako u nas prosečna godišnja zarada zaposlenog u javnom sektoru čak za 30 odsto nadmašuje BDP po glavi stanovnika. U Sloveniji je ta razlika tek 15, u Poljskoj 8,5, Mađarkoj 2,5 odsto, dok je u Češkoj 3,5, Slovačkoj 8,2, Bugarskoj 12, a u Rumuniji čak 19 odsto ispod.

Mada je godinama govorio da će ekonomsku politiku voditi tako da stimuliše rast zarada kod privatnika i tako takozvano partijsko zapošljavanje u javnom sektoru učini manje privlačnim, predsednik radi suprotno. Uporno i sve više drži se proverene prakse da povećanjem zarada i drugih privilegija u javnom sektoru kupuje naklonost i glasove "javnaša".

Od ovakve prakse vladanja državom, kojom aktiviste, članove i simpatizere stranke na vlasti čini privilegovanim u odnosu na druge građane, nije odustao čak ni tokom pandemije, najveće krize na Starom kontinentu nakon Drugog svetskog rata.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • sasa
    16.07.2020 13:16
    eee bajo
    a zapošnjavanje u struci ......
    ne može menadžer mennadžmena menadžera da radi na mestu inženjera gradjevinske struke
    ili ako može nekaa radi i kao lekar .....sada ih i ovako fali
  • Lala
    15.07.2020 18:41
    @NS
    Bravo, placanje racuna iskljucivo Republici Vojvodini. Podrzavam tvoj zahtev.
  • Pera
    15.07.2020 11:56
    A gradjevinska mafija, najpouzdaniji koalicioni partner vlasti, koloko procenta daje????
  • Kole
    15.07.2020 11:55
    Onda ste vi jako puno ukrali para od naroda, ako tako lako obecavate povecanje zarada. Iako du zarade postenih i radnih ljudi sramno niske, tako da vam je bolje da se pokrijete usima i sa tim povecanjima i da cutite...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest