Anketa Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je u drugom kvartalu ove godine broj zaposlenih bio 2.844.200 ljudi dok je nezaposlenih bilo 222.900.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za "Danas" da je moguće da je došlo do pada i u broju zaposlenih i nezaposlenih, statistički posmatrano.
"Dešava se, na primer, da ljudi koji su zaposleni napuste zemlju i na taj način se više ne računaju među zaposlenima i onda se ta cifra smanjuje. Kada je pak reč o nezaposlenima nije dovoljno jasna struktura ljudi koje Republički zavod za statistiku računa kao nezaposlene. Ako se to uzme u obzir s pravom se može konstatovati da je broj ljudi koji u Srbiji nemaju posao daleko veći od one cifre koja je zvanično prikazana u statistici", kaže Kovačević.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković takođe smatra da je sasvim uobičajeno da istovremeno pada i zaposlenost i nezaposlenost.
"U epidemiji sa kojom se suočava naša zemlja neka preduzeća i pored toga uspešno rade i primaju novu radnu snagu. Druga pak imaju problema sa prometom i prinuđena su da otpuštaju radnike. Opet, oni kad ostanu bez posla moraju da traže novi. Sve to uzrokuje da u jednom trenutku, kao što je ovaj izazvan virusom korona, dolazi do smanjenja i jedne i druge kategorije, dakle i broja zaposlenih i nezaposlenih", objašnjava sagovornik beogradskog lista.
S druge strane, predstavnici sindikata ne veruju u tačnost cifara Republičkog zavoda za statistiku a naročito u onom delu kada je reč o broju nezaposlenih u Srbiji.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"
Zoran Stojiljković kaže za
"Danas" da je broj nezaposlenih u Srbiji daleko veći nego što to pokazuje zvanična statistika.
"Republički zavod za statistiku u formalno zaposlene računa više kategorija. U tu cifru nisu uračunati samo oni građani koji su zaposleni na određeno i neodređeno vreme. Tu se nalaze i poslodavci, i ljudi koji se bave poljoprivredom ali i oni koji su u toku određenog perioda obavljali neki posao ili se bavili nekom poslovnom aktivnošću. Drugim rečima, u statistiku ulaze i ljudi koji su obavljali neke povremene ili privremene poslove ali van tog perioda su objektivno nezaposleni. Imamo i situaciju da dosta ljudi odlazi iz zemlje, samim tim se skidaju i sa statistike Nacionalne službe za zapošljavanje. Tako se i dolazi do situacije da statistički gledano u jednom trenutku pada i broj zaposlenih i nezaposlenih. Ako se pak gledaju realni pokazatelji, u Srbiji je broj nezaposlenih daleko veći od onog koji se prikazuje i iznosi oko milion ljudi", navodi Stojiljković.
Sa njegovim mišljenjem po tom pitanju se slaže i predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović.
"Potpuno je jasno da je cifra koju prikazuje Republički zavod za statistiku irelevantna. Ta institucija već godinama prilagođava te podatke kako bi se prikazivalo da broj zaposlenih raste a nezaposlenih smanjuje. U praksi to naravno nije tako. Dovoljno je da je neko radio samo jedan dan u godina a u svim ostalim bio nezaposlen da ga Republički zavod za statistiku prikaže kao zaposlenog iako on to objektivno nije. Isto važi za sve koji su bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima. To je potpuno apsurdno jer se u praksi radi o nezaposlenim ljudima koji povremeno imaju neki posao. Realna cifra nezaposlenih u Srbiji je oko milion ljudi a ne višestruko manje kako prikazuje zvanična statistika", tvrdi Veselinović.
RZS odbacuje kritike o štelovanju podataka
Republički zavod za statistiku odbacio je kritike predstavnika sindikata u Srbiji o tome da statistika ne prikazuje pravo stanje nezaposlenosti i da RZS brojke prilagođava kako bi prikazao bolju sliku. U RZS se osvrću na tvrdnju Zorana Stojiljkovića da je "broj nezaposlenih u Srbiji daleko veći nego što to prikazuje zvanična statistika" i da "iznosi oko milion ljudi".
"
Možda bi se u ovu tvrdnju i moglo poverovati kada bi Stojiljković naveo definiciju nezaposlenosti i izvor podataka koji je koristio za svoju procenu 'realnih pokazatelja'. Do tada, ostaje da verujemo zvaničnoj statistici - definisanoj petogodišnjim programom zvanične statistike, koji usvaja Narodna skupština, i godišnjim planovima zvanične statistike, koje usvaja Vlada - gde su kao jedini zvanični izvori statistike nezaposlenosti navedeni Republički zavod za statistiku (RZS) i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ)", kažu u RSZ, a prenosi "
Danas".
Kako dodaju, NSZ je nadležna za merenje registrovane nezaposlenosti, prema kojoj se nezaposlenim smatraju sva lica starosti od 15 do 65 godina, koja su prijavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nemaju posao koji obavljaju u formalnom radnom odnosu, i koja bi, ukoliko se ukaže mogućnost, mogla odmah da počnu da rade. RZS je, dodaje se, nadležan za merenje nezaposlenosti prema definiciji Međunarodne organizacije rada, gde se nezaposlenim smatraju sva lica starosti 15–74 godine koja nisu imala plaćeni posao u referentnoj sedmici, aktivno su tražila posao u prethodne četiri sedmice i mogu započeti rad u roku od dve sedmice nakon isteka referentne sedmice ili ne traže posao jer su već pronašla onaj na kojem će početi da rade u roku od tri meseca.
"U drugom kvartalu 2020. godine, broj nezaposlenih je prema evidenciji NSZ iznosio 520.700 a prema RZS 222.900. Dakle, nijedan podatak nije ni blizu Stojiljkovićeve 'realne brojke'", kažu u RZS.
"U istom tekstu, gospodin Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, ide korak dalje od Stojiljkovića tvrdeći da je 'cifra koju prikazuje RZS irelevantna' i da 'ta institucija već godinama prilagođava podatke kako bi se prikazalo da broj zaposlenih raste a nezaposlenih smanjuje'. Bilo bi očekivano da uz ovakvu tvrdnju gospodin Veselinović može da objasni kako to da postoji gotovo savršena konzistentnost između podataka o formalnoj zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi, koju sprovodi RZS, i podataka o registrovanoj zaposlenosti, dobijenih iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga, Veselinović tvrdi da RZS smatra zaposlenim svakoga ko je radio samo jedan dan u godini, što nije tačno", navodi se u saopštenju RZS-a.
Zaposlenost u Anketi o radnoj snazi (u skladu sa definicijom Evrostata i Međunarodne organizacije rada), kako objašnjavaju, obuhvata sva lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala plaćeni posao (u novcu ili naturi) za poslodavca, samostalno ili kao pomažući članovi domaćinstva, kao i lica koja imaju posao sa koga su odsutna, a za koji imaju garanciju povratka.
"Termin 'najmanje jedan sat' koristi se u definiciji zaposlenosti sa ciljem da se obuhvate svi oblici rada, bez obzira na obim, s tim da je činjenično stanje da samo zanemarljiv broj ispitanika navede da radi 1 sat u nedelji (samo 66 ljudi u drugom kvartalu 2020. godine), dok je prosečan broj izvršenih sati u nedelji, i kod formalno i kod neformalno zaposlenih u drugom kvartalu 2020. iznosio 36,1. Konačno, sugerišemo Veselinoviću da ubuduće, pre nego što javno izrazi sumnju u kredibilitet RZS-a, proveri izveštaje najmerodavnijih međunarodnih institucija, nadležnih za ocenu rada statističkih zavoda, poput Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodne organizacije rada i sl, u kojima je RZS ocenjen najvišim ocenama", zaključuju u RZS.
.jpg "Brnabić: Opozicija napade na prosvetne radnike koristi za napade na Vučićevu porodicu")
.jpg "Danas počinje ponovljeno suđenje Belivukovom klanu")
Komentari 16
Mile
Borko
Da, ne dolaze na posao, imaju malo zaposlenih, da bi profesori imali plate 4000 evra? Da li je to normalno u državi gde su prosečne plate 300 evra?
Zaborav
Molim vas, zaboravili ste napisati da pride ne dolaze na posao.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar