Ukupno u 334 slučaja građani Srbije nisu dobili traženu informaciju, iako je kancelarija Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja naložila organima vlasti da odgovore na zahteve za pristup informacijama. Organi u organizacije u lokalnoj samoupravi prednjače u ćutanju na zahteve, sa ukupno 121 neizvršenim rešenjem, a slede ministarstva sa 79 neodgovorenih zahteva.
Građani znaju svoja prava, institucije ignorišu svoje obaveze
Slavoljupka Pavlović, pomoćnica generalnog sekretara u Sektoru za žalbe Poverenika, kaže za 021 da se za 16 godina, od kako postoji Zakon o dostupnosti informacija svest građana promenila kada je u pitanju njihovo pravo da dobiju informacije od organa koje oni finansiraju, dok su institucije i dalje prilično zatvorene.
"Što se tiče građana, mi možemo da budemo zadovoljni. Sve više građana zna koje mehanizme, mogućnosti i prava omogućava Zakon, ali svakako uvek ih treba podsticati i podsećati da su oni ti zarad kojih su nastale sve te informacije i da oni imaju pravo da znaju šta radi javna vlast. Što se tiče organa vlasti, tu situacija nije onakva kakvu bismo voleli. Tu ima niz problema. Mi imamo jako visok stepen ćutanja institucija po zahtevima. Vrlo često informacije daju tek nakon reagovanje poverenika, a nekada kada su delikatne informacije, ne daju ih čak ni kada postoji obavezujuće rešenje Poverenika", objašnjava Pavlović.
Zato, ističe, institucija Poverenika pokušava da, zajedno sa ovlašćenim predlagačem zakona dođe do odgovarajućih zakonskih rešenja koji će dovesti do toga da postoji odgovornost i da "organi javne vlasti rade u službi građana".
"Oni moraju transparentno da rade, da pružaju te informacije, jer to nije ništa njihovo privatno", naglašava.
Sistem kažnjavanja nefunkcionalan, Povereniku "vezane ruke"
Sada se, kaže, čeka izbor nove Vlade i donošenje novog zakona, koji bi omogućio snošenje određenih sankcija u slučaju uskraćivanja informacija.
"Problem je u tome što je sada i taj mehanizam novčane kazne blokiran. Pre donošenja novog Zakona o opštem upravnom postupku koji je u primeni od 1. juna 2017. godine mi smo imali mogućnost da izmenemo kaznu od 200.000 dinara maksimalno organu javne vlasti. Čak i tada su neki organi radije birali da plate kaznu, nego da pruže informacije koje moraju da pruže. Međutim, nažalost, nakon donošenja novog zakona, s obzirom da je tu ostala nejasna odredba šta je to što se smatra prihodom i budžetom javne vlasti, mi nemamo mogućnost da utvrdimo osnovicu za izricanje novčane kazne, a posledično ni oni organi koji bi bili nadležni za izvršenje takvih kazni, ne mogu da ih izvrše", objašnjava sagovornica 021.
Jedina mera koja im sada preostaje je obraćanje Vladi kako bi ona pomogla u prinudnom izvršenju Poverenikovih rešenja. Ipak, navodi, ni ta mera ne funkcioniše, s obzirom na to da u Vladi nije određena osoba zadužena za to.
Na lokalu se najviše ćuti, korona ogolila praksu ignorisanja zahteva građana
Lokalni organi vlasti su često više skloni ćutanju na zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja, što naročito dolazi do izražaja poslednjih nekoliko meseci, od početka epidemije virusa korona u Srbiji.
"Sada građane dosta zanimaju informacije koje se tiču javnog zdravlja, o broju obolelih i broju preminulih od kovida-19 u lokalnim samoupravama. Na ovakve zahteve lokalni organi su ili ćutali ili su davali nepotpune informacije. Tu je poseban problem to što informacije o zaštiti javnog zdravlja inače jesu informacije koje imaju takozvani privilegovani karakter i organ javne vlasti po takvom zahtevu mora da reaguje, ne u onom opštem roku od 15 dana, već u roku od 48 časova", ističe Pavlović.
Ona naglašava da je to naročito problematično jer "nikad, kao sada u ovo vreme nezapamćene pandemije tačna, istinita i potpuna informacija nije imala toliki značaj".
"Vi na osnovu informacija koje se tiču zdravlja i toga koliko u kojoj lokalnoj samoupravi ima zaraženih planirate nekakvo svoje ponašanje. Prirodno je da ljudsko biće bude opuštenije kada ode u mesto gde ne postoji zaražena osoba ili kada ode u drugo u kom postoji 100 lica zaraženih na 1.000 stanovnika", smatra sagovornica 021.
"Međunarodni dan prava javnosti da zna", prilika za podsećanje na prava i obaveze
U ponedeljak, 28. septembra, kancelarija Poverenika obeležava "Međunarodni dan prava javnosti da zna". Ovo je, navodi sagovornica 021, prilika da se javnost podseti da je pravo građana na informacije jedno od osnovnih ljudskih prava, zaštićeno i Ustavom Republike Srbije.
"Obeležavamo ga da bismo organe javne vlasti podsetili na njihove obaveze, da bismo najbolje nagradili, promovisali primere dobre prakse i podsetili građane da je to njihovo pravo. Građani su ti koji finansiraju organe javne vlasti kroz poreze i različite dažbine, pa je logično da imaju pravo da znaju kako oni koji u njihvoo ime obavljaju vlast kako raspolažu novcem, kako vrše poslove", zaključuje Pavlović.
"Međunarodni dan prava javnosti da zna" obeležava se svake godine u Klubu poslanika. Ove godine održaće se u nešto drugačijem obliku zbog mera za suzbijanje virusa korona, te će svi zainteresovani Konferenciju moći da prate na
zvaničnom Jutjub kanalu Poverenika.
_zna.jpg "Pravo javnosti da (ne) zna: Građanima se uskraćuju informacije i u slučajevima javnog zdravlja, institucijama se \"isplati\" da ćute")
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 2
ST
Pitam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar