Svi prolazimo kroz pubertet i kroz iste procese, ali ne doživljavamo svi ove promene na isti način. U promenama kroz koje dete prolazi i te kako učestvuju i roditelji, a o svemu tome saznaćete u novom Vodiču za odrastanje na 021.
O pubertetu razgovaramo sa našim stručnjacima - sa pedagogom i međunarodno sertifikovanim edukatorom za roditelje u oblasti pozitivne discipline Dijanom Radojković i sa psihologom Ilijom Milovanovićem.
Šta je pubertet je osnovno pitanje, a odgovori variraju u zavisnosti od iskustava. Međutim, naš stručnjak Ilija Milovanović kaže da je je reč o razvojnom periodu koji je okarakterisan sazrevanjem - kako fizičkim, fiziološkim, tako i psihološkim.
"Kad kažemo sazrevanje (mi psiholozi kažemo maturacija) to znači sazrevanje naših fizioloških struktura u organizmu. Pre svega mislimo na hormone, koje naše žlezde počinju da luče i koji su zaduženi za određena ponašanja. Ta ponašanja su najčešće polna i javljaju se oko 11. i 12. godine. Kod devojčica se jače luči estrogen - hormon zadužen za rast grudi, dobijanje masnih naslaga oko bokova i bedara, a devojčice dobijaju menstrualni ciklus. Kod dečaka se luči hormon testosteron, te su dečaci skloni da dobiju mišićnu masu, a iako se kod oba pola razvija maljavost delova tela, kod dečaka je to i maljavost lica, odnosno pojava brade i brkova", navodi Milovanović.
A šta je sa psihološkim razvojem? Naš sagovornik kaže da postoje tri procesa koja se razvijaju u pubertetu - misaoni, emocionalni i voljni procesi.
"Misaoni se odnose na poseban stadijum odnosno stadijum formalnih operacija, kad dete počinje da bude sposobno da misli i o objektima i stvarima koji nisu samo opipljivi - šta je pravda, sloboda, ljubav? Kad govorimo o emocionalnom procesu, oni su pod uticajem pomenutih hormona i tad nastaju ozbiljnija zaljubljivanja, sklonost ka stvaranju neke vrste partnerskog odnosa. Voljni procesi dovode do konflikata sa autoritetima, a najčešće sa roditeljima i nastavnicima, za početak", pojašnjava psiholog Ilija Milovanović u Vodiču za odrastanje.
Roditelji imaju brojna pitanja kad počne pubertet, koji se jasno oseća s pojavom nekih ponašanja, kaže Dijana Radojković. Na osnovu velikog iskustva koje ima, kaže da su opisne definicije puberteta vrlo očigledne - na primer, prevrtanje očima, ton ili pauza u govoru koji su očigledno sarkazam ili ironija, a odgovori su na neka uobičajena pitanja koje roditelj postavi detetu poput "Jesi li se dobro obukao/la", "Jesi li uradio/la domaći" i slično.
"Moglo bi da se kaže da su najkritičniji periodi 7. i 8 razred škole, kad roditelji ponašanje dece gledaju kao vid bezobrazluka i razmaženosti. Krive sebe za određene 'greške', odjednom se deca 'brecaju', iako su roditelji uložili veliki trud u vaspitanje, svađaju se i psuju pred njima... Uloga roditelja se bitno menja u pubertetu i tu postoji 'kamen spoticanja' između roditelja i dece jer roditelji, s jedne strane, nisu sasvim sigurni koja im je uloga, dok je deci nekako spontano i nepredviđeno brzo jasno da njihovi roditelji treba da imaju drugi odnos prema njima i da ih smatraju odraslim, a oni nisu zapravo odrasli. Tu se nailazi na veliko nerazumevanje i jaz generacija, ali pošto su roditelji i dalje odgovorni za atmosferu u porodici i odgovorni za svoju decu, odgovorni su i za taj osetljiv period. Današnji roditelji možda nisu imali odakle da nauče o ponašanju tokom ovog perioda jer je ranije bilo drugačije - naše generacije su nailazile na 'daću ja tebi tvoj pubertet', ali u međuvremenu smo imali brojne promene u čovečanstvu i mi ne možemo o njih da se oglušimo", objašnjava Dijana Radojković.
Ona dodaje da je informisanost ključ ka boljim odnosima koje roditelji treba da grade sa decom koja prolaze kroz pubertet, te da bolje razumevanje i prilagođavanje potrebama dece nikako ne podrazumeva gubitak autoriteta.
"Naprotiv - roditelji sada imaju još važniju ulogu, ali potpuno drugačiju. Do puberteta je ona najviše bila zaštitnička, edukativna, emotivna, ali sada počinje da bude neka specifična vrste zaštite - to je zapravo ispit bezuslovnog roditeljstva i ljubavi", dodaje naša sagovornica.
Tu dolazimo do pitanja - da li roditelj uvek treba da bude uz svog tinejdžera? Odgovor je veoma jasan, iako je svaki odnos specifičan, kaže Ilija Milovanović.
"Roditelj uvek treba da podrži svoje dete - kada govorimo o ponašanjima koja su za dete funkcionalna. Dakle, ukoliko dete neće da trenira neki sport, to je zato što njegova interesovanja više ne idu u tom smeru, možda sada više želi da svira klavir. Roditelj bi trebalo da podržava interesovanja deteta, ali bi trebalo da pruža podršku čak i kad se njihovi stavovi mimoilaze. Možda dete ima slobodnije stavove prema nekim stvarima, a roditelj nema i to ne znači da dete greši, već da je odraslo u drugačijem periodu i vremenu i bilo bi lepo da roditelji budu u toku sa nekim savremenim stvarima koje se dešavaju. Postoji i 'tamniji' deo, a to je da je dete sklonije nekim rizičnim ponašanjima koje roditelj treba da razume, ali bi trebalo i da prevenira takvo ponašanje na odgovoran način", kaže naš sagovornik.
Način na koji deca traže podršku i pažnju od roditelja su drugačiji u odnosu na neki mlađi period, kaže Dijana Radojković i daje konkretne primere.
"Malo dete kaže: 'mama, budi tu kraj mene, kad ćeš doći po mene, pomozi mi, prevezi me na klavir' i to su jasni pozivi dece, upućeni roditeljima. U pubertetu se to mnogo menja i deca često pomišljaju: 'ja želim da moj tata pogodi šta ja hoću i ja radim suprotno od onog po čemu bi on to zaključio, a on mora da shvati jer je on moj tata'. To je zaista enigma - rade suprotno od onoga što traže, prave pobunu i pružaju otpor, ali potrebno je da roditelji imaju sluha, prave kompromise, pregovaraju ili se čak pomalo cenkaju sa decom jer će na taj način pokazati da im je stalo i da imaju razumevanja. Iza tog paravana krije se emotivna potreba deteta da mu roditelj, uprkos svemu, čuva leđa", navodi naša sagovornica.
(Ne)poslušna deca
Naš pedagog kaže da roditelji treba da budu svesni kakvu decu odgajaju i šta za njih žele u budućnosti. Ako se vaspitanje u porodici uvek baziralo na poslušnosti, pobuna tinejdžera biće još žešća.
"Ako ste se opredelili za to da vaspitate samo poslušnu decu, to će u budućnosti biti poslušni ljudi, koji će poslušati svakog. Ako roditelji to ne žele, treba da vaspitaju odgovornu decu i da ih uče da uvek u životu postoje izbori. Kada napravimo izbor, moramo da trpimo posledice tog izbora i nema tu ko da nas spašava. To je veština koju volim da širim među ljudima i na mojim radionicama - da se preuzima odgovornost za svoje postupke i odluke, pa bilo to i da li će se dete igrati sa medom ili sa kockama, na primer", kaže Dijana Radojković u Vodiču za odrastanje.
Kazne?
Potrebno je biti vrlo oprezan kad je reč o disciplini kod dece, a zato što na umu svi uvek treba da imamo najbolji interes deteta. Stručnjaci će se složiti da batine nikako nisu "iz raja izašle" i da fizičkim kažnjavanjem dece ne postižete apsolutno ništa pozitivno za budućnost svog deteta, a ne govorite ni mnogo šta lepo o sebi i svojim sposobnostima.
Kad govorimo o savremenim vidovima "kazne", zapravo govorimo o uspostavljanju granica u ponašanju, pa tako najčešće imamo zabrane izlazaka do određenog perioda, obavljanje nekih neželjenih kućnih poslova, oduzimanje tehnologije i igračaka... Naš sagovornik Ilija Milovanović pak naglašava da se prema detetu uvek treba odnositi sa uvažavanjem i da ne deluju sve ove "kazne" na identičan način kod svake osobe.
"Kazna samo inhibira delovanje. Ako vi kaznite dete za određeno ponašanje, ono će biti mirno onoliko koliko ste ga kaznili. Međutim, kada dete izađe iz te kazne, nije sigurno da li će se vratiti tom ponašanju - možda će biti još ekstremnije kako bi vam udarilo kontru na autoritet ili će vas pak prosto poslušati. Zato kažemo da dosta toga zavisi od ličnosti deteta. Da ne bi došlo do kažnjavanja, potrebno je uvek imati otvorenu komunikaciju s detetom, odnosno s adolescentom i ukoliko se taj preduslov ispuni, onda ne bi imalo ni potrebe za kažnjavanjem i mogla bi da se potpuno eliminiše iz roditeljstva kao fenomena", smatra psiholog.
Pedagog Dijana Radojković dodaje da su neke reči koje roditelji umeju da izgovore prilično uvredljive za tinejdžere, što neće dovesti do dobre komunikacije i uvažavanja.
"Takve rečenice - 'toliko sam uložio/la u tebe, žrtvovao/la sam sve da ti imaš' i slično nisu baš taktične jer se dete sada oseća krivim za nešto što nije njegova krivica. Nijedno dete nije pisalo pismo u kojem traži da bude rođeno, već je to bio izbor roditelja i iza svega toga treba da stoji određena samoregulacija i kontrola, razvijanje otpornosti na određena ponašanja. Ne treba sve shvatati lično i kao sliku našeg roditeljstva jer nije najbitnije šta će drugi misliti o našim sposobnostima roditeljstva, već šta je najbolji interes našeg deteta. Deci je potrebno da roditelji budu fizički i svesno prisutni", kaže Radojković.
Ukoliko zaista ne znate kako da rešite određeni problem sa tinejdžerom, ne treba da strepite od traženja pomoći stručnjaka u ovim oblastima. Ali, nije uvek nužno angažovanje stručnog lica, pojašnjava Ilija Milovanović.
"Prvenstveno je potrebno da roditelj bude spreman za potpuno otvoren razgovor i da dete u roditelju može da vidi sigurnu bazu kojoj može da kaže ono što ga muči, ako je uradilo nešto problematično. Ukoliko se ovaj uslov ne ispuni tj. ukoliko roditelj nema uvid u to šta dete radi, tada dete može da skrene u neka ekstremnija rizična ponašanja i onda je možda potrebno angažovati stručno lice. Na primer, ako se roditelju žali tinejdžer koji je raskinuo s momkom ili devojkom, verovatno neće biti potrebno neko stručno lice da se reši taj problem. Ali, ako dođe dete koje koristi duže vreme alkohol ili narkotike, a roditelj to nije odmah primetio, možda će morati da se angažuje i stručno lice. Zavisi od situacije", kaže Milovanović.
Za
stručnu pomoć možete da se obratite i Dijani Radojković i Edukativnom centru
Pozitivna disciplina. U Marka Miljanova broj 22 drže se radionice, treninzi, predavanja i individualna savetovanja za sve kojima je ovakva vrsta pomoći potrebna, a na raspolaganju su kako besplatni, tako i stručni susreti. Pratite i društvene mreže Edukativnog centra, ali i
fejsbuk i
instagram stranice "Tinejdžeri i roditelji" i stranicu
Mudra sova za korisne tekstove i stručna mišljenja. Ukoliko preferirate video-sadržaj, tu je
Jutjub kanal Pozitivna disciplina.
Vodič za odrastanje je projekat finansiran uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne odražavaju stavove sekretarijata.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 3
Minja
Mislim da radi u Euromediku u Beogradu, mada, možete je naći i na fb, instagram...
Lord
Maja
Presrećna sam kada se ovim ljudima daje prostor u medijima, samo kroz razumevanje i ohrabrenje menjamo buduće generacije ❤️
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar