Tokom potrage za tartufima u prošlosti su se dešavale pretnje, bušenje guma i drugi vidovi sukoba, ali nikada nije zabeleženo ubistvo, poput onog koje se dogodilo prošle nedelje kod Sremske Mitrovice,
kada su ubijene dve osobe.
Boris Ivančević iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu za
RTS navodi da je to, nažalost, logičan nastavak onoga što se dešava duži niz godina.
"Cela ta oblast nije dovoljno uređena, postojeći zakoni nisu dovoljni, a čak se ni oni ne sprovode kako treba. Većina trgovine tartufima u Srbiji ide kroz ilegalne kanale. Među tragačima kojih je sada zaista veliki broj, a broje se u hiljadama, mada je teško tačno reći jer ne postoje zvanični podaci, vrlo se dobro zna koje su to lokacije", kazao je Ivančević.
Najpoznatije lokacije na kojima se beli tartufi nalaze u Srbiji, prema Ivančeviću, jesu šume u Sremu, Šumadiji i Pomoravlju, kao i da je trenutno njihova sezona.
"Tu je bilo prave, žalim što moram da iskoristim tu reč, hajdučije, što će reći da svako zauzima neki svoj atar u državnim šumama. Službe koje bi to trebalo da regulišu često su u saradnji sa nekim tartufarima", kazao je Ivančević.
Naveo je da se to zna i da će svakome ko ode da se prošeta sa svojim psom u šumama u Sremu neko prići i reći da se udalji sa te lokacije.
"Druga mogućnost je da opasan pas napadne vašeg psa, da vas neko fizički napadne. Toga je svega bilo - bušenja guma, šamaranja, trovanja tuđih pasa", istakao je Ivančević. Dodao je da se potraga za tartufima sada premešta i na rečna ostrva i da je taj neuređeni sistem doveo do tragedije u kojoj su dve osobe ubijene.
Govoreći o regulaciji iskorišćavanja prirodnih dobara, Ivančević navodi da se zakoni koji uređuju tu oblast dugi niz godina usavršavaju i da se uglavnom svode na to da izvoznici plate taksu državi i da je država time zadovoljna.
Ivančević je naveo iskustva drugih zemalja - u Španiji postoje otkupne stanice i izdaju se dozvole za potragu na tartufe. Slično je i u Hrvatskoj.
"U Srbiji su beli tartufi pronađeni mnogo ranije nego u Hrvatskoj. Prva zabeležena gljiva u Srbiji je bila beli tartuf, verovali ili ne, 1777. godine izašla je prva knjiga. Vilhelm fon Taube, to je jedan austrougarski diplomata i istraživač, napisao je knjigu o sremskim šumama i tu je pominjao ogromno bogatstvo u tartufima", kazao je Ivančević.
Istakao je da se tartufi dugo nisu primili u narodu pošto nisu deo naše tradicionalne kuhinje.
Kada je reč o ceni tartufa, Ivančević je rekao da se kreće od par desetina evra, za jeftinije vrste, do više hiljada evra.
"Kod nas je skoro pronađen, na jednoj plantaži tartufa, primerak belog tartufa koji ima 800 grama i on postiže fantastične cene zato što kilogram tartufa može da košta nekoliko hiljada evra, a jedan veliki primerak dostiže cene od nekoliko desetina hiljada evra", naveo je Ivančević.
Dodao je da tartufi iz Srbije najčešće završavaju u Italiji, a da su domaći restorani nedavno počeli da ih uvrštavaju u svoje ponude.
"To ide uglavnom u Italiju i Zapadnu Evropu i tamo se prodaju kao italijanski ili istarski tartuf, jer jednostavno još uvek taj naš brend nije toliko poznat", kazao je Ivančević.
Nedavno je na Tari pronađena nova vrsta tartufa. Boris Ivančević navodi da u Srbiji postoji veliki broj hipogeničnih gljiva koje rastu ispod zemlje, među kojima su i tartufi. Zabeleženo je više od 70 vrsta tih gljiva u našoj zemlji. Nova vrsta koja je pronađena na Tari spada u jestive, komercijalne vrste tartufa.
"Ona živi u nekim šupljinama u steni gde nijedna druga vrsta tartufa ne živi. Izuzetno je mala, tako da nije komercijalno zanimljiva, ali u naučnom smislu to je zaista nešto fantastično", kazao je Ivančević.
Tartufi se mogu i uzgajati - u Srbiji se nalazi oko 10 plantaža tartufa, ali se, kako je naveo Ivančević, njihove lokacije čuvaju u tajnosti, zbog potencijalne štete.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
Komentari 22
Botićoza
Novosadjanka
Sumar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar