Preduzeća im tu razliku doplaćuju, jer na čeku radnika ne sme da piše manje od 32.000 dinara.
Njihov je sat tako skuplji nego kolegama sa većim koeficijentima, koji i sa važećim cenovnikom prebacuju "minimalac". Nezadovoljni su i jedni i drugi, pa spremaju tužbe. Sindikati traže korekciju cene rada i strahuju da bi isplata po sporovima mogla ozbiljno da ugrozi opstanak ovih kompanija, pišu
"Novosti".
Cena radnog sata u "Infrastrukturi železnice", "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Železnicama Srbije" nije menjana od 2014. godine, dok je zvanična minimalna u Srbiji porasla sa 115 na više od 183 dinara. Poslednje povećanje, koje se primenjuje od januara, ispod zvaničnog minimalca je gurnulo skoro polovinu, oko 5.000 železničara. Zakonsku normu u vidu minimalne zarade ne uspevaju da zarade svi ispod koeficijenta od 2,39 i njihov se ček "podebljava". Paradoks je da se tako izgubila razlika između onih koji po sistematizaciji imaju veće koeficijente, jer ispada da svi u rasponu od 1,35 koliko dobija pomoćni radnik do 2,30 imaju istu platu. Svi, osim onih sa najnižim koeficijentom tako su diskriminisani.
- Dugo već pokušavamo sa nadležnima da rešimo taj problem, ali nismo uspeli. Ako hiljadu zaposlenih tuži firmu, to će biti trošak od najmanje milijardu dinara, jer oni mogu da traže naknadu za prethodne tri godine. To će ugasiti preduzeća. To je naš najveći strah. Pokušavamo da objasnimo nadležnima da je upodobljavanje cene rada i koeficijenata jeftinije rešenje. Koštalo bi 1,2 milijarde dinara godišnje za sva četiri preduzeća - objašnjava Nebojša Nikić, predsednik Sindikata izvršnih službi srpskih železnica.
Advokatska kancelarija "Aleksić" iz Niša već godinama brani radnike železničkih preduzeća. Kažu da su, kroz predmete svojih 300 klijenata, na sudu dokazali da su im isplaćivane plate manje od minimalca, jer je, stihijski, nekima doplaćivano do minimalne zarade, a nekima nije. Sporove su pokrenuli radnici kojima ranije plate nisu uvećavane do zakonskog minimuma. Sada se na tužbu spremaju oni koji su ovakvim doplatama diskriminisani.
- Čak dve trećine radnika se našlo u situaciji da koeficijent poslova ne igra nikakvu ulogu u njihovoj zaradi. Otpravnik vozova, što je odgovoran posao, prima kao najmanje plaćen radnik. Diskriminacija je tako osnov za pokretanje tužbe - objašnjava za "Novosti" advokat Dražen Mijatović.
Nadležni su zasad samo ponudili povećanje plata od pet odsto, ali to ne rešava ni dostizanje zakonske norme, niti poremećeni odnos plata. Novi kolektivni ugovor koji predviđa ovu korekciju potpisan je 5. februara. Sa prispećem tužbi, međutim, moraće se ponovo u pregovore.
- Nadležni tvrde da kolege nemaju osnova za tužbe i mi smo nemoćni. Tako su tvrdili i za smenski rad, topli obrok i regres, a to je preduzeća na kraju koštalo četiri milijarde dinara. Mi smo čuli da su advokati počeli da prikupljaju materijal i čekamo da stignu prve tužbe. U tom slučaju ćemo morati da otkažemo cenu rada i otpočnemo pregovore - kaže Nebojša Nikić.
.jpg "Brnabić: Opozicija napade na prosvetne radnike koristi za napade na Vučićevu porodicu")
.jpg "Danas počinje ponovljeno suđenje Belivukovom klanu")
Komentari 10
Radnik
Goran. M
Strasno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar