"Vidim da to nije iskorišćeno u seriji, ali stvarno ne zameram jer je fokus ipak na porodici Milošević i onome što se događalo u vili, a ja o tome ne znam ništa, pa mi je dosta zanimljivo da gledam kao i svakom drugom zainteresovanom građaninu", kaže Svilanović za
Danas, upitan o svojim utiscima o seriji, sa stanovišta ličnosti na visokoj funkciji u vreme akcije hapšenja Slobodana Miloševića 31. marta i 1. aprila 2001. godine.
Ono u čemu je Svilanović, kako tvrdi, učestvovao, a što se u seriji očigledno neće prikazati, jeste jedna prema njegovom mišljenju bitna faza tokom tog hapšenja.
"Naime, ja sam inicirao da se u proces hapšenja uključi Vojislav Koštunica i to samo od trenutka kada je prvi pokušaj hapšenja propao. U to vreme sam kao ministar spoljnih poslova puno putovao po svetu, nisam bio toliko angažovan i, iskren da budem, nisam ni znao da se događa hapšenje. Doslovce mi se u jednom trenutku javio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, i rekao mi: 'Mi krećemo sada'. Bio sam zbunjen jer nisam znao šta se dešava, gde krećemo, o čemu se radi... Stvarno nisam pratio... Dakle, nisam bio u tom nekom krugu ljudi koji su donosili odluku, u smislu toga, evo, danas idemo i hapsimo. Sutradan ujutru, sa porodicom kod kuće sedim i gledam vesti i vidim Mihajlovića na konferenciji za štampu, koji izgovara da je policija krenula da hapsi Miloševića ali da Vojska nije dala. Moja prva reakcija na to bila je pomisao da mi u tom trenutku imamo na delu državni udar. Odmah sam pozvao Miroljuba Labusa, koji je tada bio potpredsednik vlade i meni prvi saradnik. Pozvao sam ga i pitao: 'Miroljube, majke ti, je li mi to imamo državni udar?' On mi je rekao da odmah dođem u njegov kabinet, koji je bio u današnjoj Palati Srbije, na drugom spratu. Sećam se da nije bio radni dan, bila je subota, recimo... Jutro posle neuspelog hapšenja", prepričava Goran Svilanović.
Kako kaže, kada je stigao u Labusov kabinet, zatekao ga je kako leži na kanabetu.
"Držao je nogu gore, jadan, jer je imao problema sa trombozom. Uznemiren mi saopštava da su 'ovi poludeli', pokazujući rukom u pravcu vrata odnosno na kabinet predsednika Vojislava Koštunice. Prepričao mi je kako su ga praktično izbacili iz Koštuničinog kabineta jer je predsednik bio jako ljut i besan. Tada me je zamolio da odem ja da vidim da li mogu da razgovaram sa Koštunicom. Moram da priznam da sam kao ministar spoljnih poslova, inače, imao vrlo pristojnu komunikaciju sa Koštunicom i zaista sam sišao dole. Mirela, inače jako fina žena, koja je bila sekretarica Vojislava Koštunice, uputila me je do njega, koji je bio sa saradnicima u sali, prostoriji koja se nalazila iza, nastavljala na njegov kabinet. Kada sam ušao tamo, video sam dosta emocija, energije, napetosti... Ne kažem da je on vikao, ali neki njegovi saradnici to jesu radili. Tu su bili zaista samo članovi DSS, sećam da su bili Zoran Šami i Aleksandar Popović, i još najviše dvojica, ali ne sećam se tačno ko... Seo sam sa strane i nisam se mešao u taj razgovor. Onda je došla Ljiljana Nedeljković, šefica Koštuničinog kabineta i pozvala me da odemo ona i ja u njegov kabinet, dok oni nastave taj razgovor... U svakom slučaju, da ne prepričavam sad detalje našeg razgovora, Ljiljana i ja smo se razumeli. Suština tog razgovora bila je da je razlog te ljutnje i besa činjenica da Koštunica nije znao šta se dešava. To je ono što sam ja čuo od njega, drugo je sad da li je to istina, ja to ne mogu da znam", kaže Svilanović.
Stambolić: Gledamo ih kao obične ljude umesto kao zločince
Za Uroša Stambolića, unuka Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, otetog i ubijenog 1999. prema presudi, po nalogu Slobodana Miloševića, serija "Porodica" u fokus stavlja ludilo članova porodice Milošević, dok se prikazivanje njihovih zločina svodi na minimum što je, prema njegovoj oceni, loše. Stambolić za danas navodi i to što se iz do sada prikazanog u seriji može stvoriti pogrešno uverenje da su Slobodan Milošević i Mirjana Marković bili komunisti, što, kako ukazuje, nikako nije bio slučaj.
"Mislim da u trenutku kada je narod doveden do ivice egzistencije posredstvom svih režima od devedesetih do danas, kada ljudi ostaju bez posla, struja poskupljuje, formiraju se redovi gladnih, izbacuju ljude na ulicu, a zdravstvo je pred kolapsom – serija deluje suvišno. Pogotovo kada je urađena na način na koji jeste, kada je osvrt na politiku i zločine samog režima sveden na minimum, a nefunkcionalnost DOS-a prikazana vrlo površno", kaže Uroš Stambolić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "RERI: Vlade Zapadnog Balkana i dalje saučesnici u smrtonosnom zagađenju ugljem")
Komentari 17
Red rabitt
Svilanovic prica nesto...
Ceda...
Sa koje pozicije... ti ljudi ne postoje danas, imaju 2 glasa na svom birackom mestu.
I oni analiziraju nesto...
Cuj unuk prica... jel praunik ima stav ... pitajte i njega
BoeserWolf
Daleko od sveca, ali jedini lik koji je hteo da menja sistem. Na zalost ostala imena sa Vaše liste su nasla nacin da sprece reforme, da ne koristim grublju retoriku.
Uroš
Šljam, polusvet, banda, talog, ološ, bašibozuk, poganija, žgadija, svetina, bagra, fukara; mediokriteti, pajaci, nikogovići, šibicari, diletanti, hohštapleri, ignoranti.
Esencija najgoreg što Srbija ima!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar