Martinović ističe da će pomoć u junu dobiti svi oni koji su se našli na evidenciji službe za zapošljavanje do 15. aprila. On kaže da je napravljen presek i da oko 540.000 ljudi aktivno traži posao (evidentirano na birou), kao i da postoje neke druge kategorije "tako da ćemo imati 600.000 onih koji mogu da računaju na ovu vrstu pomoći" , a to će ukupno koštati državu 4,3 milijarde dinara.
On je primetio da se desio veliki skok broja prijavljenih na birou, objašnjavajući to željom nezaposlenih da dobiju 60 evra, ali i da je u januaru i februaru došlo do talasa otkaza nakon što su istekle mere pomoći države koje su bile uslovljene zabranom otpuštanja.
Sada je retko kome jasno kako statistika na koju se državni službenici svako malo pozivaju, a najviše pred neke izbore, nije ista ona statistika kada se dele pare za pomoć nezaposlenima.
Anketa o radnoj snazi koju sastavlja Republički zavod za statistiku od početka je izazivala dosta kontroverzi, a pre svega zbog definicije da su zaposleni sva "lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla (uz garanciju povratka)".
Ovo je u skladu sa međunarodnom metodologijom, ali je prenebregnuta okolnost da u Srbiji veliki broj ljudi radi na crno ili na sivo, da se pomaže porodičnim gazdinstvima i svi ti ljudi su tako postali "zaposleni". Tako je prema Anketi o radnoj snazi u četvrtom tromesečju 2020. godine bilo 486.000 neformalno zaposlenih lica.
Uporedo s tim, Nacionalna služba za zapošljavanje vodi svoju statistiku koja je nekada bila i glavni izvor podataka o nezaposlenosti. Istovremeno kada je ARS pokazivala 321.000 nezaposlenih, na kraju decembra prošle godine NSZ je pokaziivala 491.347 osoba koje traže posao. Može se zaključiti da je oko 170.000 ljudi bilo prijavljeno na biro tražeći posao ili samo zbog zdravstvenog osiguranja, dok je istovremeno deo njih povremeno radilo na crno, po ugovoru o delu ili tome slično.
Predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji Jovan Protić ističe da je uvek postojala razlika između Ankete o radnoj snazi i evidencije NSZ i da to nije ništa čudno.
"Anketa funkcioniše tako što iz RZS zovnu čoveka i pitaju ga da li je radio bar sat vremena u prethodnih sedam dana ili za novac ili je plaćen u naturi. Ta metodologija je napravljena da bi bili uporedivi sa drugim zemljama. S druge strane, ako vam treba tačan apsolutni broj ljudi koji su nezaposleni onda uzimate statistiku NSZ" objašnjava Protić.
Pored ove nesrazmere zbog metodologije, od početka godine beleži se značajan rast broja nezaposlenih koji se javljaju na biro. Od 491.347 prijavljenih u decembru stiglo se do 534.427 u martu, a prema Martinovićevim rečima da oko 540.000 do 15. aprila.
Za tri i po meseca ispada da se broj nezaposlenih povećao za oko 50.000. U stvari, moguće je da je mnogo više ljudi izgubilo posao od početka godine, jer u prva tri meseca novoprijavljenih na birou 115.595, ali istovremeno neki odlaze sa biroa, što zbog pronalaska posla, što zbog prestanka redovnog javljanja zbog čega se skidaju sa evidencije.
Protić kaže da su još prošle godine očekivali da se pravi efekat kovid krize na zaposlenost pokaže posle marta ove godine, usled državnih mera.
"Merama je anestezirano tržište rada. Ipak problemi jesu odloženi, ali ne i rešeni. Posle marta će se videti pravi efekat kovida", ocenjuje Protić.
On dodaje i da je Srbija bila među zemljama sa najblažim merama u Evropi, pa da zato privreda i nije toliko oštećena kao u drugim zemljama.
Primetan "talas" otpuštanja, gotovo milion ljudi moglo bi biti ugroženo krizom
Da se vidi talas otpuštanja u privredi, te i da se mnogi koji ostanu bez posla ne prijave na biro potvrđuje i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
"Otpuštanja ima i više nego što pokazuje statistika NSZ. Neki ne znaju da treba, neki su u šoku zbog ostanka bez posla, a većina ne veruje da će im tamo pomoći da nađu posao. Mi ih savetujemo da se prijave svakako, bar zbog zdravstvenog osiguranja. Mislim da će mnogo veći broj ljudi tek ostati bez posla, jer mnogo je onih na privremeno-povremenim poslovima, mnogo ih radi na sivo, a da više nema potrebe za njima", smatra Savić.
Ona upozorava i da je njihova procena da će oko milion ljudi na ovaj ili onaj način biti ugroženo krizom izazvanom kovid krizom.
"Izgubljeno je poverenje u zvanične podatke i sada su se uhvatili u raskoraku između želje da pokažu kako je sve dobro i kako država želi da pomogne ljudima", zaključuje Savić.
_voz_srbija_voz.jpg "Vozovi između Novog Sada i Beograda će ići 200 km/h, ali čitavih četiri i po minuta")
.jpg "Poznato zašto su maloletnici sa Ade Ciganlije završili na VMA")
Komentari 27
Nick Nejmovic
Ana
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar