Mnogi usevi su uništeni, neki i potpuno, piše Danas.
Prema procenama Republičkog hidrometorološkog zavoda u olujnim naletima pre dve nedelje bilo je ugroženo više od 1,1 milion hektara obradive površine, a tada je ispaljeno u toku jednog dana 838 protivgradnih raketa.
Za samo tri godine, od 2015. do 2017, grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara, procena je Državne revizorske institucije. Podaci pokazuju i da je u istom periodu država u protivgradnu zaštitu prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.
Kako se navodi u izveštaju o reviziji svrsihodnosti protivgradne zaštite, nadležne institucije su poslednjih godina u proseku nabavljale 6.000 raketa godišnje, što je za 9.000 manje od minimuma koji je neophodan za odbranu od grada.
Problemu, osim u nemogućnosti da se raketama zaštite svi usevi u velikoj meri, doprinosi i to što je u Srbiji i dalje veoma mali broj poljoprivrednog zemljišta osiguran od elementarnih nepogoda.
Agroekonomski analitičar Branislav Gulan kaže za Danas da je važno osiguravati zemlju, jer i to što imamo protivgradnih raketa je nekoliko hiljada, a osim toga mnoge stanice nisu aktivne, a strelci su stariji ljudi koji ili nisu plaćeni ili nisu obučeni, a novih radnika nema.
"Imamo 4,1 milion hektara obradive zemlje, ali koristi se 3,4 miliona, od toga samo 10 odsto se osigurava, a glavni razlog je to što seljaci misle da je trošak, što i jeste kada nema nevremena, ali i izgubljeno poverenje u osiguranja", ističe Gulan za Danas i navodi primer od prošle godine gde poljoprivrednici u Zapadnoj Srbiji koji su osigurali zasade nisu mogli to da naplate od osiguravajućih kuća jer im je voće uništio sneg u maju, a osiguranje sneg ne prepoznaje kao elementarnu nepogodu.
Direktor zadruge "Agro eko voće" iz Arilja Božo Joković kaže za Danas da je poslednjim elemntarnim nepogodoma napravljena velika šteta voćarstvu u njihovom kraju.
"Vrlo malo imamo zaštićenih područja, malo je protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje, ali moramo da to ispravimo i da napravimo sistem zaštite, jer nema koristi od osiguravanja", ističe on.
Jedini način da se usevi zaštite je, priča Joković, da se napravi zaštitni pojas.
"Potrebna je zaštita protivgradnim i kišnim mrežama, ali i država da pomogne u tome proizvđačima, jer moramo da podignemo proizvodnju. Ove godine sa malinama nećemo imati ni trećinu neke normalne proizvodnje zato što je sve pod otvorenim nebom, a proizvođači nisu mogli adekvatno da pripreme zasade", napominje Joković i zaključuje da ćemo umesto da budemo velesila ove godine imati minornu proizvodnju maline.
Opširnije čitajte u štampanom izdanju Danasa.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
Komentari 11
bar nesto
Milica
Mislim da je to već godinama ista šema. Ljudima nastrada i to malo sirotinje za jelo što se gaji.
I onda se kupuje hrana po marketima, nema domaće proizvodnje.
Znamo mi šta vam je cilj i kako i na ovaj način želite da nas upropastite.
BulevarEvrope
15 000 je ipak prevelika cifra...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar