Sistemski slom
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Foto: 021.rs
Posle beskrajnog muljanja, mimikrije i spasonosnog "samo taj deo nismo renovirali" narativa, koji se raspao istom brzinom kojom su na internetu isplivali snimci radova, pojavila se jedna čudna, gotovo staromodna pojava: ljudi koji su rešili da rade posao bez plate, bez pečata i bez naloga odozgo.
Ljudi koji su poverovali da javni interes još uvek nije mrtav, pa su sklopili neformalnu anketnu komisiju i, umesto da traže dozvolu, krenuli da traže istinu. I to onu najdosadniju, papirnu, komplikovanu, prepunu datuma, aneksa, propisa, imena i potpisnika, onu koja smrdi na arhivu i mastilo, ali jedina drži konstrukciju iznad glava građana.
Ta komisija: profesor prava Tanasije Marinković, ekonomista Dušan Dobromirov, građevinac Vladan Kuzmanović, medijska istraživačica Dubravka Valić Nedeljković, sudije Vida Petrović Škero i Radmila Dragičević Dičić, projekt-menadžer Vladimir Obradović, tužiteljka Jasmina Paunović i drugi koji su poverovali da stručnost nije relikvija, podelili su se u četiri podgrupe, uključili razum i savest i posle skoro godinu dana od pada nadstešnice objavili završni dosije naslovljen tačno onako kako se u stomaku oseća: "Lom nadstrešnice – slom sistema, godinu dana kasnije".
I umesto da nam ulepšaju dan, prosuli su pred nas inventar jedne države u ogledalu, gde se iza svake reči "rekonstrukcija" krije improvizacija, iza "otvaranja" gradilište, iza "najbezbednije" statika bez potpisa, a iza "javnih nabavki" dogovori među prijateljima, jer kako drugačije?
Šta su pronašli? Da počnemo od onoga što bode oči a ne traži prevod: radovi su godinama tekli bez urednih dozvola, a građevinska dozvola za ovaj gigantski projekat (108 kilometara pruge, mostovi, stanice) izdata je 16. oktobra 2024, jer šta ono beše ostane pre nego što poslednji izađe i ugasi svetlo? A da, dozvola.
Rešimo brzinski, imamo ljude. Državni inspektor nije video gradilište do dana kada se sve srušilo, nadzor je poveren praktično onome ko je i gradio (jer što da komplikujemo, ionako smo svi zaposleni kod "sam svoj gazda"), a izvođači i nadzorni konzorcijumi sa tankom reputacijom su uredno štancovali papire da je sve "u skladu sa projektom", što je fraza koja u ovoj zemlji znači "niko neće odgovarati".
Ako vam sve ovo zvuči kao balkanska verzija globalnog sporta u kome se brzina meri po broju preskočenih procedura, pričekajte brojke, jer one su najbolji prevodioci bezubog sistema: izvornih 330 miliona evra se pretvorilo u preko milijardu, i ne pitajte kako, jer ćete dobiti seminar o međudržavnim sporazumima, "prijateljskim aranžmanima", netransparentnim aneksima, i uz to još i dodatnih 65 miliona dolara isparenih na brzinu, jer je trebalo otvoriti stanicu na vreme.
Kad se prašina slegne, komisija procenjuje da je oko 700 miliona evra naprosto isceđeno iz poreznika kao limun, a da je po zatvaranju stanice projekat nastavio da otkucava gubitke: 35.000 evra dnevno, dan po dan, sve dok "sistem" ne odluči da je vreme da prestane da krvari.
Pročitaj još
I onda ono najteže za gutanje, jer je i najlakše osporiti spinom; kad su sve podgrupe: građevinska, pravna, ekonomska i medijska ukrstile beleške, kad su inženjeri i pravnici i brojke seli za isti sto, iz onog papirnog džumbusa izronio je zaključak koji ne možete nazvati "tehničkim propustom", a da ne zvučite uvredljivo prema fizici: ovo nije slučajnost, ovo je obrazac, a obrazac se zove organizovana kriminalna grupa.
Da, ta fraza koja se kod nas koristi za filmove, ovde je upotrebljena u najdoslovnijem smislu: lanac odluka, pritisaka, izmena propisa i raspodele posla koji se, po nalazima, penje do vrha vlasti, toliko visoko da je komisija morala glasno da izgovori i ono ime koje se obično šapuće, pozivajući tužilaštvo da proširi istragu do funkcije predsednika. Kad pravnici koji znaju paragraf do poslednje fusnote kažu "osnov sumnje", to nije metafora, to je pravni prag, a ovde je pređen.
Pravni deo nalaza je možda najhladniji, ali i najrazorniji: država je povredila pravo na život ne zato što su zle sile navodno podmetnule eksploziv, nego zato što su zakoni svesno gurani u stranu. Zakon o planiranju i izgradnji razmekšan do neprepoznatljivosti (rekonstrukcija svedena na bojenje zidova, bez ozbiljne verifikacije nosivosti), javne nabavke prepisane u dogovore među ćacikama, inspekcije isključene kao višak birokratije, sve pod mantrom "efikasnosti" koja u prevodu znači "bez pitanja".
Ako vam je ikad delovalo da se propisi menjaju kao da su pisani za jednog investitora, jednog izvođača i jedan televizijski termin - niste se prevarili, samo niste imali dokument da to dokažete; sada ga imate.
Najpotresniji detalj međutim nije cifra niti fusnota, nego onaj momenat kada profesija priznaje da je doživela slom: kad profesor građevine kaže da su standardi sahranjeni pod političkim pritiscima, da se konstrukcija opterećivala novim krovom bez ozbiljnog preispitivanja šta stara može da podnese, da nadzor nije nadzirao nego legitimisao, da se jedna kompanija pojavio kao "međunarodni" autoritet sa reputacijom koja ne bi prošla ni najjednostavniju proveru u pristojnoj javnoj upravi, a potom potpisao da je sve bezbedno. I da se onda, naravno, sve srušilo.
Komisija nije stala na registru žalopojke, nego je, možda i naivno hrabro, rekla šta sledi: tužilaštvo mora da radi svoj posao do vrha, sudovi moraju da izdrže pritisak, institucije da povrate smisao, a ako se pokaže da je partija na vlasti funkcionisala kao kriminalna organizacija, da se aktiviraju ustavni mehanizmi. Neko će reći preambiciozno, preglasno, previše; ali posle 16 kovčega u prošlosti i ko zna koliko u budućnosti svako "previše" je kasno i smešno.
I na kraju, kome je namenjen ovaj izveštaj i ko treba da ga čita? Namenjen je tužiocima koji vole da kažu da im nedostaju dokazi, pa evo. Pred vama su potpisi, datumi, svedočanstva i logičke veze koje možete da testirate na sudu; namenjen je sudijama koje su, da beskonačno parafraziram, položile zakletvu da će braniti zakon, a ne telefonski poziv; namenjen je inženjerima koji treba da kažu "dosta", i novinarima koji treba da se sete da je njihova glavna obaveza prema javnosti, a ne prema uredniku koji je dobar sa nekim iz SNS-a; namenjen je i građanima koji znaju da za pravdu treba ekstremno mnogo upornosti.
I kad sledeći put neko pred kamerom izgovori "najbezbednije u regionu", "svetski standardi", "sve po zakonu", setite se da postoji čitav tom koji objašnjava šta je palo, zašto je palo, ko je potpisao da neće pasti i koliko nas košta da se pravimo da verujemo; setite se da postoji dokument koji precizno mapira put od "rekonstrukcije" do poslednje noći, od "otvaranja" do zatvaranja, od "projekta veka" do spomenika na stanici.
Izveštaj postoji da bismo sledeći put umesto pitanja da li je bezbedno postavili sebi drugo, manje lepo: Da li ćutanje pomaže gravitaciji?
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prevoznici iz Srbije i BiH najavljuju radikalne mere ako EU ne bude rešila problem sa boravkom
08.12.2025.•
3
Zbog pravila EU o skraćenom boravku u državama Šengena, transportne kompanije iz Srbije i BiH rade u otežanim uslovima.
Vlada produžila uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500
07.12.2025.•
0
Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500.
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
07.12.2025.•
28
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
NIS kao poluga za uticaj - i Rusija ga se ne odriče lako
07.12.2025.•
20
Za probleme nastale zbog američkih sankcija NIS-u još se ne nazire rešenje.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila: Tri razloga zašto su novi automobili sve skuplji
07.12.2025.•
6
Rastu cene novih automobila, a modeli koji su nekada bili pristupačni za kupovinu gotovo su nestali.
Bugari imaju problema da dođu do kovanica evra uoči promene valute
07.12.2025.•
4
Bugarska zaštitnica prava građana uputila je centralnoj banci pismo u kom je ukazala na probleme koje građani imaju sa nabavkom početnih paketića kovanica evra, neophodnih zato što zemlja od 1. januara ulazi u evrozonu.
Ministarstvo poljoprivrede uvelo nove subvencije
06.12.2025.•
0
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla uvodi se nova vrsta podsticaja, za nabavku priplodne matice riba šarana i pastrmke.
Javni dug Srbije na kraju oktobra bio 43,1 odsto BDP-a
06.12.2025.•
5
Javni dug Srbije na kraju oktobra ove godine bio je 38,16 milijardi evra, odnosno 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Američki sud blokirao novac za plaćanje "Slobodi" iz Čačka zbog veze sa Slobodanom Tešićem
06.12.2025.•
28
Okružni sud u Vašingtonu presudio je da kompanija Calidus LLC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nema pravo na povraćaj 582.000 dolara, zaplenjenih tokom pokušaja plaćanja fabrici namenske industrije Sloboda iz Čačka.
Snabdevanje gorivom u Srbiji rekordno: Uvezeno više nego u 2023. i 2024. zajedno
06.12.2025.•
10
Srbija je u prvih osam meseci ove godine uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini.
Srbija pred energetskim zidom: Gas za ovu zimu izvestan, sve ostalo - nepoznato
06.12.2025.•
19
Srbija nije bila u težoj energetskoj krizi od devedesetih godina, a osim problema sa NIS-om, nije izvesno hoće li i kolikih problema imati sa gasom od koga zavisi veliki deo privrede, toplane i brojna domaćinstva.
Na meti EU i ruski tankeri za gas koji koriste evropske luke
05.12.2025.•
0
U sklopu nastojanja da konačno prekine veze sa ruskom flotom za transport, EU želi da spreči da ruski tankeri za gas koriste belgijsku luku za transport tog energenta koji nije ruski širom sveta.
Koliko će nas koštati gas?
05.12.2025.•
15
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici.
Direktor NIS-a: U toku pregovori o promeni vlasničke strukture, još ima šanse da dobijemo licencu
05.12.2025.•
22
Akcionari aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukure NIS-a, naveo je generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev u internom pismu radnicima.
NIS danas isplaćuje zarade za decembar, očekuje se obraćanje direktora
05.12.2025.•
2
Naftna industrija Srbije isplatiće danas zarade za decembar.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u novembru
05.12.2025.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju novembra ove godine iznosili su oko 4.283 milijarde dinara, što je 1,6 odsto više nego u oktobru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Pojeftinio dizel u Srbiji, benzin na istom
05.12.2025.•
5
Dizel u Srbiji je pojeftinio za tri dinara, dok je cena benzina ostala ista kao i u prethodnih nedelju dana.
Hronika najavljenih sankcija: Vlast o NIS-u poslednjih nedelja govori mnogo, ali kontradiktorno
04.12.2025.•
13
Sve opcije su i dalje na stolu kada je reč o NIS-u, a kupovina vremena se nastavlja uz, kako su govorili sami predstavnici vlasti, ogromne rizike za celu državu zbog produžetka platnog prometa sa NIS-om do kraja nedelje.
Sindikat Rafinerije traži sastanak sa generalnim direktorom NIS-a
04.12.2025.•
6
Sindikat pančevačke Rafinerije zatražio je obraćanje generalnog direktora NIS-a, a upitao je i kadrovsku službu ima li strategiju u vezi sa statusom zaposlenih.
SAD produžile dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do aprila
04.12.2025.•
2
Sjedinjene Američke Države produžile su danas dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do 29. aprila 2026.
Investicije EBRD u Srbiji premašile deset milijardi evra
04.12.2025.•
0
Investicije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji od 2001. premašile su deset milijardi evra u gotovo 400 projekata, saopštila je danas ta banka i najavila da će nastaviti da širi prisustvo u zemlji.
Komentari 22
BIMA
Broj minusa na komentare podrške najbolje govori koliko autorka pogađa metu.
Anketnoj beskrajno hvala za odvojeno vreme i energiju, i, možda na prvom mestu: za hrabrost!
Nikola
Милисав
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar