Zašto Srbija više ne izručuje "guleniste" i političke optuženike Turskoj

Autor: Radio slobodna Evropa

Info

22.10.2021.

22:19 > 11:32

Vlasti u Srbiji nisu izašle u susret poslednjim zahtevima Turske za izručenja "gulenista" i političkih optuženika u toj zemlji, pokazuju podaci Ministarstva spoljnih poslova, piše RSE.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koji su dostavljeni RSE, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije, od kojih je rešeno 15, a jedan predmet je još u radu.

Ministarstvo je osim podataka o broju zahteva dostavilo i informacije zbog čega je Turska tražila ta lica, kao i kako je i u kojim slučajevima Srbija postupila.

Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pokušajem državnog udara od 15. jula 2016. godine, za koji turske vlasti krive sledbenike imama u egzilu u SAD Fetulaha Gulena, tako i kurdskih aktivista.

U odgovoru Ministarstva pravde navedeno je da je izručenje odobreno za pet lica i da su oni isporučeni Turskoj. Samo jedna osoba je tražena radi izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela "naoružana organizacija", a pretpostavlja se da je reč o Kurdu Dževdetu Ajazu, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN protiv torture stigla nakon donošenja odluke o izručenju. Komitet UN je preporučio Srbiji da se uzdrži od izručenja, jer postoji rizik da bi Ajaz mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.

Ostala četiri lica izručena su za dela koja nemaju veze sa politikom, odnosno zbog ubistava, trgovine opojnim drogama, krijumčarenja i silovanja. Izručenje je odbijeno u četiri slučaja, a te odluke doneli su sudovi pred kojima je vođen ekstradicioni postupak.

U svim tim slučajevima je izručenje traženo radi krivičnog gonjenja ili izdržavanja zatvorske kazne zbog krivičnog dela pripadnosti terorističkoj organizaciji ili rušenja državnog ustavnog poretka.

Tako je izručenje odbijeno za lice koje je traženo radi krivičnog gonjenja zbog "pripadnosti terorističkoj organizaciji PKK-KCK", pošto je reč o političkom krivičnom delu. Srbija je izručenje odbila i u slučaju lica za izdržavanje zatvorske kazne od šest godina i tri meseca zbog krivičnog dela članstva u naoružanoj terorističkoj organizaciji. Za taj slučaj je navedeno da pravosudni organi Turske nisu dostavili presudu, kao i da traženo lice ima status azilanta u Austriji.

U jednom slučaju je utvrđeno da iz dokumentacije koju su dostavili turski organi nema dovoljno dokaza za postojanje sumnje da je lice učinilo krivično delo za koje se tereti – članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i pokušaj rušenja državnog ustavnog poretka, a utvrđeno je i da traženo lice ima u Bugarskoj status političke izbeglice.

Sud je u jednom slučaju odbio izručenje jer je utvrdio da iz priloženih dokaza ne proizlazi osnovana sumnja da je traženo lice bilo član naoružane terorističke organizacije.

Ministarstvo pravde je u odgovoru navelo i da je u ostalih šest predmeta, u kojima je izručenje traženo zbog krivičnih dela terorističko udruživanje, terorizam, finansiranje terorizma, trgovina drogom i pranje novca, utvrđeno da se ta lica ne nalaze na teritoriji Srbije.

Srbija nije deportovala ni kurdskog aktivistu i turskog državljanina S.O. koji je u Turskoj osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Prethodno je Evropski sud za ljudska prava zatražio od Srbije da taj turski državljanin ne bude deportovan dok se ne proceni njegov slučaj.

Šta kažu aktivisti za ljudska prava?

Pravnik Nikola Kovačević, koji je bio angažovan u pojedinim slučajevima ekstradicije turskih državljana, rekao je za RSE da aktivisti za ljudska prava ne traže da se spreči vraćanje bilo koga u bilo koju zemlju.

"Samo tražimo da nadležni organi Srbije ispitaju pod kojim okolnostima se neko vraća, šta je osnov po kom to neka država traži i da li postoji rizik po tu osobu da mu se krše ljudska prava", naveo je Kovačević.

Kovačević, koji je bio uključen u slučaj turskog državljanina S.O, primećuje za RSE da ne zna šta bi se desilo da nije bilo reakcije Evropskog suda za ljudska prava.

"Ljudi koji politički deluju u Turskoj protiv vlasti su vrlo često ljudi kojima je uskraćeno pravo na pravično suđenje, koji su u riziku od torture i koji su vrlo ranjiva kategorija za koje postoji jaka izvesnost da im se krše osnovna ljudska prava", naveo je Kovačević.

Prema pisanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) kurdski aktivista S.O. je član Kurdistanske radničke partije, zabranjene u Turskoj.

"Turski sud ga je u januaru 2020. osudio na doživotnu kaznu zatvora zbog članstva u partiji i navodne umešanosti u sukobe između turskih snaga i Kurdistanske radničke partije 2015. godine na jugoistoku Turske", naveo je BIRN.

Pravnik Nikola Kovačević ocenjuje da je pohvalno što je Srbija odbila izručenje u četiri slučaja zbog argumentacije koju su sudovi naveli u svojim odlukama.

"Ali ti podaci koje je sada RSE dobio su podaci koji nisu učinjeni dostupnim javnosti kada sam, recimo, ja tako nešto tražio", naveo je.

Kovačević konstatuje da je dobro što je objavljena statistika u vezi sa izručenjima Turskoj i da bi u budućnosti trebalo detaljno ispitivati takve slučajeve kako bi se videlo da li je izručen neko ko nije smeo to da bude.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

turska izručenje

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

NS

22.10.2021 • 14:00

Zato sto su tiranija sa kojom ne treba imati posla!

8 0 +8
mm

22.10.2021 • 12:05

mm

mi samo skupljamo teroriste u Srbiji

7 10 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.