Godišnja inflacija od 6,6 odsto nije dramatična, ali je problem što najviše novca trošimo na namirnice koje su poskupele neuporedivo više. Pojedini artikli i 40 odsto.
Kako je Tabaković upozorila, ovu situaciju koriste "alavi" trgovci koji "love u mutnom". Ona je najavila i da će se na sajtu NBS naći uporedne cene robe u prodajnim lancima.
Kako iz Centralne banke kažu, obavestiće javnost o načinu sprovođenja ove odluke i postavljanju linka ka proizvodima po trgovinama. U međuvremenu žitelji mogu "peške" ili surfujući po internetu da se i sami uvere u velike raspone cena istih namirnica.
Tako se jednaka flaša ulja, kilogram tikvica ili pakovanje istih pelena, od lanca do lanca, prodaju od nekoliko destina do nekoliko stotina dinara razlike, pišu Novosti.
Guvernerka se lično uverila da su pojedini artikli, konkretno kafa, drastično poskupeli. U razmaku od dve nedelje 200 grama ovog napitka platila je prvi put 239,99 a drugi 369 dinara. Prema njenim rečima, velikim trgovinama na koje smo svi svakodnevno upućeni, vratiće se kao bumerang to što pad prometa pokušavaju da nadomeste visokim cenama.
"Poskupljenje od 130 dinara za dve nedelje je nedopustivo. Analizirajući cene tog proizvoda u trgovinskim lancima sa njihovih sajtova, utvrdila sam da se kreću od 234 do čak 374 dinara. Onako kako radimo sa cenama usluga banaka, koje objavljujemo na sajtu NBS da svi mogu da ih vide i uporede, radićemo i sa proizvodima u radnjama", rekla je Tabaković.
Ekonomista Ljubodrag Savić, međutim, smatra da tržišna ekonomija podrazumeva da prodavac može da zida cenu dok god ima kupaca. Opasno je, dodaje, što ovakva poskupljenja mogu dodatno da ubrzaju spiralu inflacije.
"Osim realnih uzroka inflacije, psiholški faktor je čak i opasniji za inflaciju. Proizvođači i prodavci počinju da podižu cene da bi se zaštitili, pa kako podigne jedan, kreću i ostali. Na sličan način se ponašaju i kupci, pa iz straha od poskupljenja umesto jedne namirnice koja im treba, prave zalihe. Time povećavaju tražnju, a prodavci na osnovu toga povećavaju cenu. Tako se gradi inflaciona spirala", kaže Savić za
"Novosti".
Kako sagovornik beogradskog lista objašnjava, država na cene može da utiče punjenjem robnih rezervi - da kupuje žito, meso, mleko i druge proizvode kada je velika ponuda i niska cena, pa da plasiranjem koriguje stanje na tržištu.
"U momentu kada su proizvodi koje najčešće koristimo "otišli" 30, 40 pa čak i 100 odsto, građanima ne znači mnogo prosečna inflacija od 6,6 procenata. Nažalost, najviše poskupe upravo proizvodi koji se najčešće koriste. Da Vlada nije intervenisala zamrzavanjem, pitanje je do koje bi cene, recimo, hleb stigao", zaključuje Savić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 24
majstor djura
L
Sini
Evo prestao sam da pijem kafu...al i paradajz=300din
Pasteta usrana=200din
Pavlaka=65
Gas vec presao 100 din
Tehnicki 8000
Saobracajne se menjaju jer traju do 9999 godine=2500
Samo nam i ovo malo novca otimaju i neznamo vise ko sve nas ispumpava....
Udrite, jos malo mozemo da trpimo...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar