Pesticide više neće moći da baca kako ko stigne

Autor: RTS

Info

21.11.2021.

07:45

Od 1. januara 2022. godine izmene Zakona o zaštiti bilja predvideće obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća.

Pesticide više neće moći da baca kako ko stigne

Foto: Pixabay

Ove novine pre svega imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane.

Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.

Devedeset odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, ali svega polovina brine o takozvanom driftu, odnosno skretanju kapljica preparata sa tretirane površine. Trećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.

"Što se tiče herbicida - koristimo se mehaničkim metodama, znači okopavanje i slično, da bi se što manje koristila hemija. A, što se tiče pesticida samo protiv truljenja - ostalo je prihrana", objašnjava Nikola Stojiljković iz sela Slatina.

Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo.

"Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Predviđa se da proizvođače i ubuduće obučavaju savetodavci, a uredno vođenje takozvanog dnevnika prskanja biće bonus na subvencije. Ovako bi umesto odomaćenog izraza "bacam đubrivo" mogli da pređemo na nešto preciznije.

"Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava - 'ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat'. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose", kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.

Ova tema otvara još jedno pitanje - kuda sa ambalažom?

"Najveći deo ambalažnog otpada ide kroz komunalni otpad i spaljuje se, a sa najmanjim delom - oko 10 odsto svega, postupa se na pravilan način, odnosno odlaže se do dalje reciklaže", rekao je prof. dr Goran Malidža sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom - preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.

Teme

pesticidi

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Janko

21.11.2021 • 21:30

Pitanje

Poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću.
Samo da mi neko nadležan objasni, kako oni unapred znaju, protiv kojih korova ili kojih bolesti treba da se tretira određena parcela.

2 0 +2
Sima

21.11.2021 • 14:53

Hemijska pismenost

Za uspesno predavanje, potrebni su polaznici sa elementarnim nivoom predznanja u toj oblasti, logika i radno iskustvo nisu dovoljni.

2 0 +2
V

21.11.2021 • 12:17

Jeste neko ce u toj divljini po selima nesto da nauci…

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.