Demokratski slom u Srbiji: Ne može se više smatrati demokratijom

Autor: Beta

Info

22.11.2021.

21:31 > 22:02

Više od polovine demokratskih zemalja u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 država u kojima je zabeležen najveći pad demokratije.

Demokratski slom u Srbiji: Ne može se više smatrati demokratijom

Foto: 021.rs

To se navodi u izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA).

Već pet godina zaredom broj zemalja koje se kreću ka autoritarizmu je otprilike tri puta veći od onih koje idu u demokratskom pravcu.

Apsolutni broj demokratija se smanjuje, a od 2020. godine Srbija, Mali i Obala Slonovače nisu više demokratije, navodi se u izveštaju "Stanje demokratije u svetu 2021".

"Ovaj izveštaj naglašava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiljnih problema sa izborima 2020. ne može više smatrati demokratijom. To dovodi u pitanje buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji", naveo je u predgovoru izveštaja o Evropi Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poljskog Univerziteta društvenih i humanističkih nauka.

U izveštaju se podseća da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima.

"Srbija, koja nazaduje od 2013, konačno je postala hibridni režim 2020. Tokom tog perioda, vladajuća Srpska napredna stranka je ograničila i diskreditovala civilno društvo i uvela ograničenja slobode medija", navodi se u izveštaju.

IDEA u dokumentu o demokratiji u Evropi navodi da je kvalitet demokratija stagnirao ili opao za protekle dve godine, ne malim delom zbog pandemijske krize.

"Na Zapadnom Balkanu i drugim zemljama istočne Evrope, dugotrajne slabosti u tim novim demokratijama dodatno su pojačane pandemijom", navodi se u izveštaju i dodaje da je legitimitet mnogih vladajućih elita u tom regionu narušen zbog njihovog nastojanja da dobiju nejednaku izbornu prednost tokom pandemije, zastrašivanja političke opozicije i nastojanja da dodatno oslabe integritet medija.

Pandemija je u zemljama Zapadnog Balkana, istočne Evrope i Kavkaza, dodaje se, uništila gradivne blokove demokratije, uključujući pravedne izbore, slobodu udruživanja i izražavanja i kontrolu vlade.

Sloboda izražavanja i medija bila je ugrožena i pre pandemije, a tokom pandemije je dodatno nazadovala i to ne samo u autoritarnim režimima. "Opasne prakse" kretale su se od nekooperativnog odnosa državnih zvaničnika prema novinarima do uzmenimaravanja i pretnji medijima.

Izborno okruženje u Srbiji 2020. odlikovale su duboke političke podele, bojkoti parlamenta i izbora i društvena polarizacija, uz "opasnu fuziju" državnih i partijskih resursa i korišćenje komunikacije o pandemiji za dobijanje izbornih koristi.

Zbog bojkota parlamenta pre pandemije, a zatim i bojkota parlamentarnih izbora, jer su opozicione partije tražile odlaganje izbora dok se ne obezbede jednaki i fer uslovi, Srbija je zabeležila značajan pad po kriterijumima čisti izbori, sloboda izražavanja i efikasan parlament.

Srpski parlament, dodaje su u izveštaju, nije obavljao proaktivan i suštinski nadzor izvršne vlasti.

Nasilje nad ženama i porodično nasilje je povećano tokom pandemije, a Srbija je i po tom pitanju u grupi zemalja u kojima je najviše porastao broj žena koje su tražile pomoć.

U izveštaju se ističe da je više od polovine demokratija u svetu nazadovalo u najmanje jednom aspektu demokratije u proteklih 10 godina.

Među zemljama koje su zabeležile najveći pad od 2010, mereno po svih 16 kriterijuma demokratije koji su ocenjivani u ovom izveštaju, nalaze se Srbija, Poljska, Slovenija, Mađarska, Turska, Nikaragva i Brazil.

Hibridni režimi sa najvećim brojem kriterijuma po kojima je 2020. zabeležen petogodišnji demokratski pad su Obala Slonovače, Gvineja, Srbija, Tanzanija, Turska i Zambija.

U Evropi ima tri hibridna režima (Srbija, Rusija i Turska), dva autoritarna režima (Azerbejdžan i Belorusija) i 39 demokratija.

U izveštaju se posebno ukazuje na pogoršanje demokratije u članicama EU Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji, gde je pandemija "pogoršala bolesti nagomilane tokom protekle decenije".

"Pandemija nas uči da nam je potrebna ne samo vakcina protiv kovida-19, nego da nam je očajno potrebna vakcinacija protiv nedemokratskih tendencija u nekim delovima Evrope, jer se virus autoritarizma može lako proširiti", navodi se u izveštaju.

Teme

demokratija

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

BoeserWolf

23.11.2021 • 14:07

@rale

tako je rale, za sve je kriv internet.

i meni nedostaju vremena dok su komsije cinkarili jedni druge službi i partiji

1 2 -1
BoeserWolf

23.11.2021 • 14:04

@zeljo

tako je zeljo, zemo moj. sta nam rade ljudi gusteri

0 0 0
Imre

23.11.2021 • 11:30

@cirkus od drzave

To je taj turski gen koji je vladao 500 godina ovim prostorima i koji zudi za nekim Sultanom.

4 6 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.