Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
Pročitaj još
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
_sudnica.jpg "VJT u Beogradu traži zaštitu od političkih pritisaka: Obratili se VST, Fon Bekeratu i OEBS-u")
VJT u Beogradu traži zaštitu od političkih pritisaka: Obratili se VST, Fon Bekeratu i OEBS-u
03.11.2026.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu zatražilo je hitnu reakciju Visokog saveta tužilaštva (VST) zbog, kako navodi, političkih pritisaka i atmosfere progona kojoj su izloženi tužioci i glavni javni tužilac.
Spisak svih 49 osoba koje je Vučić pomilovao
03.11.2026.•
0
Ministarstvo pravde Vlade Republike Srbije je objavilo je spisak 49 lica za koja su donete odluke o pomilovanju, navodeći da su odluke dostavljene nadležnim sudovima.
Vučić pomilovao još dvojicu Nišlija: Bivši predsednik opštine Palilula i službenik oslobođeni gonjenja
03.11.2026.•
0
Viši sud u Nišu saopštio je da su danas stigle odluke bivšeg predsednika Aleksandra Vučića o pomilovanju Bobana Džunića i Nikole Božića, čime su oslobođeni krivičnog gonjenja za zloupotrebu službenog položaja.
Pročitajte šta je potpisao svaki kandidat Studentske liste
03.11.2026.•
0
Sa približavanjem konstituisanja nove Narodne skupštine i formiranja nove vlade, u javnosti se povela rasprava o odnosu kandidata Studentske liste i studentskih plenuma univerziteta u Srbiji koji su ih kandidovali.
RTS odložio odluku o izboru vršioca dužnosti generalnog direktora za narednu sednicu
03.11.2026.•
0
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) odložio je raspravu o izboru vršioca dužnosti generalnog direktora za narednu sednicu, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Aktivisti Zbora Rakovica dali rok od 72 sata: Šest meseci policija nije pronašla osumnjičene za napad
03.11.2026.•
0
Aktivisti Zbora Rakovica dali su policiji i tužilaštvu rok od 72 sata da saslušaju četvoricu muškaraca osumnjičenih za napad na jednog od njih, protiv kojih su pre više meseci podneli krivičnu prijavu, javlja Insajder.
Sprema li se hapšenje Jorgovanke Tabaković?
03.11.2026.•
0
Ostavka, smena ili hapšenje - neki su od scenarija za Jorgovanku Tabaković zbog afere sa Alta banka.
Slučaj Marka Krička i studentkinje Sinđelić: Tužilaštvo naložilo postupanje zbog prijave za brutalnost
03.11.2026.•
5
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je dobilo obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužilaštva za postupanje u slučaju Nikoline Sinđelić i drugih studenata.
Bivše kolege iz BIA podnele krivičnu prijavu protiv Vladimira Orlića
03.11.2026.•
3
Bivši pripadnici BIA podneli su krivičnu prijavu protiv direktora BIA Vladimira Orlića i rukovodilaca organizacionih jedinica Agencije, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i nezakonit nadzor studenata i građana
Bez posla ostaje 400 radnika iz Niša: Fabrika Aster tekstil zatvara se 15. decembra
03.11.2026.•
4
Radnicima fabrike "Aster tekstil" u Nišu najavljeno je njeno zatvaranje 15. decembra ove godine, saopštio je kopredsednik grupe građana "Niš, moj grad" Miodrag Stanković.
Zbog dugova u fabrici "Zastava kovačnica" isključena struja
03.11.2026.•
0
Elektroprivreda Srbije isključila je rano jutros struju fabrici "Zastava kovačnica" u Kragujevcu, usled neizmirenih dugovanja.
Srbija uvozi crni i beli luk, krompir, paradajz i drugo povrće koje može sama da proizvodi
03.11.2026.•
6
Pravac buduće agrarne politike biće jedan od važnih zadataka nove Vlade Srbije.
Sin Zorane Mihajlović izazvao reakcije na društvenim mrežama, evo šta ona kaže
03.11.2026.•
25
Snimak sina Zorane Mihajlovića, Dragana, u kojem govori o brendovima, izazvao je brojne reakcije na društvenim mrežama, zbog čega se oglasila i bivša ministarka.
Okanović o korišćenju letnjih guma tokom hladnih dana: "Tri sekunde su dovoljne da neko strada"
03.11.2026.•
2
Srbija godinama nema značajnog napretka u bezbednosti saobraćaja, a broj stradalih na putevima se održava se na visokom nivou.
.jpg "Vučić pomilovao i vozača koji je automobilom udario 90-godišnjaka u Beogradu")
Vučić pomilovao i vozača koji je automobilom udario 90-godišnjaka u Beogradu
03.11.2026.•
6
Bivši predsednik Aleksandar Vučić pomilovao je i Miodraga Selakovića koji je 14. maja kolima probio blokadu kod Pravnog fakulteta u Beogradu tokom odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice.
Sindikat Šabačkog pozorišta najavljuje svakodnevne štrajkove: Traže smenu rukovodstva
03.11.2026.•
0
Sindikat "Nezavisnost" Šabačkog pozorišta najavio je da će svakodnevno održavati štrajkove upozorenja do početka pregovora o spisku dopunjenih zahteva.
"Jedan od najtežih slučajeva predatorskog delovanja u Srbiji": Uhapšen pedofil iz Beograda
03.11.2026.•
1
Đ. P. (24) iz Beograda uhapšen je zbog prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju.
.jpg "EPS o novcu u Alta banci: Mali deo, ne utiče na poslovanje")
EPS o novcu u Alta banci: Mali deo, ne utiče na poslovanje
03.11.2026.•
12
Elektroprivreda Srbije saopštila je da oduzimanje licence za rad Alta banci nije ugrozilo njeno poslovanje niti finansijsku stabilnost.
"Odbrana struke": Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita zakonitost Vučićevih pomilovanja
03.11.2026.•
1
Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke" zatražila je od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal da utvrdi da li je u postupku Aleksandra Vučića o pomilovanju 49 osoba izvršeno krivično delo.
Sud u Nišu objavio imena 18 osoba iz tog grada koje je Vučić pomilovao
03.11.2026.•
1
Viši sud u Nišu saopštio je da su mu od Ministarstva pravde dostavljene odluke o pomilovanju 18 osoba protiv kojih se vodi ili je vođen postupak pred ovim sudom.
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar