Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Foto: Pexels
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
Pročitaj još
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Suđenje Belivukovom klanu: Tužilaštvo prikazalo dokaze iz vikendice na Rudniku i kuće u Ritopeku
04.11.2025.•
0
Suđenje članovima Belivukovog klana optuženim za sedam ubistava, otmice, silovanje, mučenje, prodaju droge i nedozvoljeno držanje oružje nastavljeno je izvođenjem dokaza Tužilaštva za organizovani kriminal.
Evropska komisija: Izveštaj o Srbiji najnepovoljniji od početka pregovora o članstvu
04.11.2025.•
2
Evropska komisija objavila je izveštaje o proširenju za sve države kandidate, a izveštaj o Srbiji najnepovoljniji je od početka pregovora o članstvu.
Zaposleni Apoteke "Beograd" traže razgovor sa gradskim vlastima zbog blokade i neisplaćenih plata
04.11.2025.•
2
Zaposleni Apotekarske ustanove Apoteka "Beograd" saopštili su da očekuju da će ih predsednik skupštine Grada Nikola Nikodijević do kraja nedelje primiti na razgovor o nalaženju rešenja za probleme sa kojima su suočeni.
Đaci Treće beogradske gimnazije stupaju u dvodnevni bojkot nastave zbog podrške Dijani Hrki
04.11.2025.•
3
Učenici Treće beogradske gimnazije stupiće u dvodnevni bojkot nastave 6. i 7. novembra.
Danica Crnogorčević i Fenečki biseri osudili emitovanje njihove muzike u Ćacilendu
04.11.2025.•
11
Muzički ansambl Fenečki biseri i Danica Crnogorčević osudili su emitovanje njihovih pesama iz Ćacilenda, šatorskog kampa u kom se okupljaju pristalice Aleksandra Vučića.
Kolegijum Tužilaštva za organizovani kriminal: Vučić zloupotrebio ovlašćenja, besramne tvrdnje
04.11.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prekoračio je i zloupotrebio svoja ovlašćenja prilikom gostovanja u emisiji "Ćirilica", navodi se u saopštenju na sajtu Tužilaštva za organizovani kriminal.
Dačić o smrti studenta iz Šapca: Nema elemenata krivičnog dela
04.11.2025.•
9
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u vezi sa slučajem preminulog mladića iz Šapca čiji je nestanak prijavljen 31. oktobra, da je reč o tragičnom događaju, bez elemenata krivičnog dela.
Kos: Srbija mora da izbegava retoriku protiv EU
04.11.2025.•
10
Komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos je saopštila da Srbija mora da ostvari kredibilne reforme na putu u EU, pre svega na polju osnovnih principa.
Štimac će biti pušten na slobodu, sudija odbila da mu se odredi pritvor
04.11.2025.•
0
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odbila zahtev Višeg javnog tužilaštva da se Vladimiru Štimcu odredi pritvor.
Dijana Hrka i "Majka Hrabrost": Pogrešno protumačen izraz
04.11.2025.•
15
Dijana Hrka je u proteklih godinu dana pokazala svoju hrabrost koja je proizašla iz boli koja je nastala stradanjem njenog sina Stefana pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu.
Predsednik Bugarske traži od EU da ozbiljno shvati pretnju od projekta "srpskog sveta"
04.11.2025.•
20
Predsednik Bugarske Rumen Radev pozvao je EU da veoma ozbiljno shvati aktivnosti Beograda u okviru takozvane "doktrine srpskog sveta", upozorivši da bi ona mogla predstavljati pretnju za stabilnost Zapadnog Balkana.
Aktivista Isidor Stefanović započeo štrajk glađu u znak podrške Dijani Hrki
04.11.2025.•
2
Koordinator pokreta "Ćale, ovo je za tebe" za jug Srbije Isidor Stefanović započeo je štrajk glađu ispred zgrade Skupštine Vranja, u znak solidarnosti sa Dijanom Hrkom, koja takođe štrajkuje glađu.
Advokatica Laketić: Policija kod Ćacilenda čini krivična dela kad ignoriše fizičke napade na građane
04.11.2025.•
0
Advokatica Gordana Laketić izjavila je da pripadnici policije čine krivična dela "prikrivanje krivičnog dela" i "nesavesan rad u službi" kada ne reaguju na fizičke napade na građane koji se dešavaju u njihovom prisustvu
Nakon zatvaranja Kentaura i otkaza za 270 ljudi: Još jedan pogon u Vranju stavlja katanac
04.11.2025.•
1
Posle zatvaranja fabrike "Kentaur Balkans", u Vranju je prestala sa radom i fabrika "SolPro", zbog čega će bez posla ostati još 80 radnika.
Leks specijalis će omogućiti da se Generalštab što pre sruši: "To otvara Pandorinu kutiju"
04.11.2025.•
4
Fokus leks specijalisa za Generalštab, koji je na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije, jeste na olakšavanju faze rušenja postojećih zgrada, piše Forbs Srbija.
Oglasio se Dušan Borković nakon objavljenog snimka: Da li ću uvek biti lojalista i ćaci? Da!
04.11.2025.•
76
Sportski vozač i član Srpske napredne stranke Dušan Borković oglasio se nakon što se u javnosti pojavio snimak njega i istaknutog člana SNS Branka Malovića u kom pričaju o raspodeli budžetskog novca.
"Audijem" na pešačkom prelazu u Kruševcu udario troje dece
04.11.2025.•
3
Policija u Kruševcu uhapsila je S. P. (42) iz tog grada zbog sumnje da je jutros automobilom na pešačkom prelazu oborio troje dece.
Vladimir Štimac saslušan, danas odluka o određivanju pritvora
04.11.2025.•
1
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je bivši košarkaški reprezentativac i kativista Vladimir Štimac jutros saslušan u Višem javnom tužilaštvu i da će odluka o eventualnom određivanju pritvora biti doneta tokom dana.
Olenik: Vučićeva izjava o snajperistima je izazivanje panike - a tužilac ne reaguje
04.11.2025.•
5
Potpredsednik LSV, advokat Aleksandar Olenik, ocenjuje da izjava Aleksandra Vučića da bezbednosne službe nekoliko dana tragaju za dvojicom snajperista, predstavlja "pravi primer Izazivanja panike iz Krivičnog zakonika".
Automobil naleteo na devojčicu kod škole u Rakovici: Prevezena u Urgentni
04.11.2025.•
2
Devetogodišnja devojčica povređena je kada je na nju jutros oko 8 časova naleteo automobil kod OŠ "Nikola Tesla" u Rakovici.
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar