U Srbiju se vratilo 92.000 građana, evo zašto, kog su godišta i obrazovnog profila

U Srbiju se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana, a većina njih je visokoobrazovana.
U Srbiju se vratilo 92.000 građana, evo zašto, kog su godišta i obrazovnog profila
Foto: Pixabay
To su pokazali rezultati istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj, piše RTS.
Zastupljeni su najrazličitiji profili - od IT sektora, društvenih nauka, ljudi iz umetnosti, arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike, kaže za RTS Aleksandar Jakovljević iz "Tačke povratka".
Jakovljević ističe da je generalno najveći problem oko praćenja kretanja naših ljudi odakle se dobijaju pravi podaci. Broj od preko 92.000 povratnika je rezultat istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj.
 
"Oni su tražili alternativne načine za praćenje migracija. Na osnovu toga raspisan je poziv gde se javio međunarodni tim sa Harvarda koji su razvili jednu metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što nas je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju", objašnjava Jakovljević, prenosi RTS.
 
Prema njegovim rečima, ono što je bitno da se kod svakog merenja u tih godinu dana video trend smanjenja broja ljudi u dijaspori što znači da se sve veći broj ljudi vraća u našu zemlju.
 
"To jeste u skladu sa onim što vidimo kao program 'Tačka povratka' da se svakog dana javlja sve veći broj ljudi sa pitanjem kako da se vrati u Srbiju, kako da iskoriste prilike. To su tradicionalne zemlje iz kojih dolaze, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Velika Britanija. Zbog teških kovid mera javljao se veliki broj ljudi iz Australije", ističe Jakovljević.
 
"Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne odnose pokazuje da smo u periodu od 2015. do 2019. imali pozitivan priliv visokoobrazovanih ljudi u Srbiju, što je po prvi put dokaz da smo uspeli da preokrenemo trend odlaska", naglašava Jakovljević.
 
Dodaje da to govori da imamo sve veću potražnju i sve veći broj prilika za visokoobrazovane ljude da se u Srbiji ostvare karijerno i da nije više jedini razlog povratka porodica i prijatelji, već da postoje jasne mogućnosti kako da se nastavi poslovna karijera.
 
"Kod povratnika dominiraju najrazličitija zanimanja. Iz iskustva 'Tačke povratka', od dve godine rada, to su najrazličitiji profili, IT sektor je najzastupljeniji ali i druge profesije za kojima postoji potreba u našoj zemlji. To su društvene nauke, ljudi iz umetnosti, arhitekte. Interesantan je podatak najviše povratnika od 24 do 29 godina", kaže Jakovljević.
 
Prema njegovim rečima, to pokazuje da se mnogo ljudi nakon završetka studija u inostranstvu odluči da se vrati u zemlju rođenja.
 
Podsticaji države za povratak
 
"U prethodne dve godine usvojene su razne mere podrške povratka u Srbiju. Najznačajnija mera je mera poreskog oslobođenja za povratnike, odnosno ljude koji su studirali i živeli najmanje dve godine u inostranstvu, imaju pravo na oslobođenje od poreza 70 posto na poreze i doprinose u trajanju od pet godina", objašnjava Jakovljević.
 
Dodaje da je to mera doneta u martu 2020. godine sa idejom da ljudi koji imaju neko znanje i iskustvo u inostranstvu, i za koje su poslodavci spremni da plate platu koja je dvostruko veća od prosečne u Srbiji, dobijaju tu poresku olakšicu kako bi u trajanju od pet godina pomogli njihovu reintegraciju ali i kako bi olakšala da njihov standard bude najpribližniji onome što su imali u inostranstvu.
 
Povratnici iz Srbije, ali i zemalja regiona
 
Mladi povratnici nisu samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.
 
Jakovljević kaže da se vidi trend da mladi ljudi, koji dolaze na studije iz tih zemalja u Srbiju, ostaju ovde da žive i rade i da se vidi trend da Srbija postaje privlačna i za domaće državljane i za strance. Ističe da je u prethodne dve godine strancima izdato po 12.000 privremenih radnih dozvola, a do novembra ove 22.000 dozvola.
 
Poručuje svima koji su zainteresovani da dođu i probaju, i da će se najčešće pozitivno iznenaditi, jer su mogućnosti za rad mnogo bolje nego što su mislili.
 
"Pitanje povratka je duboko, lično pitanje gde se čovek oseća najprijatnije, gde želi da provede ostatak života", zaključuje Aleksandar Jakovljević iz "Tačke povratka".

Komentari 116

  • Mika

    16.07.2022 05:46
    laz
    Iz srbije se bezi, a ne vraca. U svakom smislu srbija je jedino dobra za izbegavanje.Ogromna skepticna jama.
  • ns

    11.01.2022 23:02
    U nedelju se na Horgošu čekalo 6 sati na izlazu iz zemlje, na manjim prelazima preko 4 sata, to najbolje govori koliko ljudi je otišlo iz zemlje. I to zahvaljujući plejadi sve gorih od gorih vlasti, gde perjanicu nosi SNS.
  • Nidza

    11.01.2022 19:48
    Dusan Dzigurski @ Alo, bre, sta mrsite... Ovo je zvanicno istrazivanje UN, a ne lokalnih mike, pere i djoke... Uostalom, cinjenica je da odlaze neobrazovani i nesposobni... Ovde iole normalan, pametan, proaktivan preduzetnik ne moze da bude dobar manje od 2k evra mesecno neto, sto je uz nase cene sasvim korektno za cetvoroclanu porodicu. I NIKADA nije bilo bolje, apsolutno nikada.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija