Demograf Penev: Prošla godina najgora još od Drugog svetskog rata

Demograf dr Goran Penev izjavio je da se prošla godina sa 136.000 umrlih izdvaja kao godina s najvećim brojem preminulih u Srbiji još od Drugog svetskog rata.
Demograf Penev: Prošla godina najgora još od Drugog svetskog rata
Foto: Pixabay
Penev je agenciji Beta rekao da podaci o broju umrlih i živorođenih od januara do decembra 2021, koji su objavljeni u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), potvrđuju ranija predviđanja da je prošla godina u pogledu prirodnog kretanja stanovništva Srbije bila "izuzetna".
Istakao je da je uzrok takvih kretanja prvenstveno pandemija kovida19, ali u velikoj meri da su ona i nastavak dugoročnih, višedecenijskih trendova mortaliteta i fertiliteta stanovništva.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2021. godini živorođenih je bilo 62.062, a preminula je 135.901 osoba. Negativan prirodni priraštaj iznosi 73.839 i jedan je od najvećih u poslednjih nekoliko decenija.
 
Srbija je tokom prošle godine zbog negativnog prirodnog priraštaja svakog dana ostajala bez 202 stanovnika.
 
"Što se tiče mesečnih podataka koji se odnose na decembar 2021, uočljivo je da je sa ukupno 12.409 umrlih broj značajno manji nego u novembru i oktobru, kada je ukupna smrtnost iznosila oko 15.000 lica. Smanjenje je još izraženije u odnosu na decembar 2020. (-4.700 ili -27,5 odsto). Međutim, trebalo bi imati u vidu da je prošle godine najveći broj umrlih registrovan upravo u novembru i oktobru, a da je decembra 2020. sa preko 17.000 umrlih registrovan ne samo najveći broj umrlih u vreme pandemije, već i u poslednjih 75 godina", naveo je Penev.
 
Ukoliko se, međutim, podaci za decembar 2021. porede s odgovarajućim za isti mesec 2019, tj. poslednje nekovid godine, broj umrlih je bio veći za preko 45 odsto, dodao je on.
 
Prema njegovim rečima, prošla godina je istovremeno i godina s najvećim, kako apsolutnim tako i relativnim, povećanjem broja umrlih.
 
"U poređenju s konačnim rezultatima za prvu godinu pandemije, broj umrlih je veći za 19.000 ili 16,6 odsto, dok je u odnosu na 2019. smrtnost veća za ogromnih 34.400, odnosno 33,9 odsto", istakao je demograf.
 
Na pitanje Bete da li je kovid19 jedini uzrok povećane smrtnosti, Penev je kazao da RZS ne objavljuje prethodne mesečne podatke o smrtnosti po uzroku smrti, ali se i pored nedovoljno pouzdanih podataka koje svakodnevno objavljuje Ministarstvo zdravlja, s velikom izvesnošću može zaključiti da je 2021, u odnosu na 2020. godinu povećan ne samo broj umrlih usled kovida, već i broj umrlih usled ostalih uzroka smrti.
 
"Povećanje smrtnosti koje se ne može direktno pripisati kovidu je primetno ne samo u odnosu na 2020, već i u odnosu na poslednju 'normalnu', 2019. godinu. Ti podaci jasno ukazuju na brojne indirektne posledice pandemije u uslovima vanredne epidemijske situacije koja se odrazila na dugu prenapregnutost zdravstvenog sistema zemlje", objasnio je on.
 
Komentarišući promene u kretanju broja živorođenih, Penev je rekao da je prema prethodnim podacima u decembru 2021. evidentirano 5.414 živorođene dece ili za 260 beba manje nego u novembru iste godine, ali i za gotovo 750 više nego u decembru 2020.
 
"Takve promene se u velikoj meri mogu objasniti kompenzacionim razlozima nakon velikog smanjenja u vanrednim okolnostima iz 2020. i odlaganja rađanja za neka bolja vremena. I ukupan broj živorođenja na godišnjem nivou je veći nego 2020. godine, ali je povećanje neznatno (370 ili svega 0,6 odsto). Ujedno, broj živorođenih je u 2021. godini bio manji nego 2019. za preko 2.300 (-3,6 odsto)", naglasio je demograf.
 
Intenzivno povećanje broja umrlih, uz istovremeno neznatno povećanje broja živorođenih, ocenio je Penev, rezultirao je ogromnim povećanjem negativnog prirodnog priraštaja.
 
"Tako je prošle godine na 100 živoređene dece bilo 219 umrlih, što je rezultiralo rekordnim negativnim prirodnim priraštajem od 74.000 stanovnika (202 dnevno). On je za gotovo 19.000 veći nego 2020. i za skoro 37.000 veći nego 2019. godine", naveo je demograf.
 
Upitan da proceni koliko trenutno Srbija ima stanovnika, Penev je kazao da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, živi najviše 6,6 miliona stanovnika.
 
"Vrlo nepovoljne promene u prirodnom kretanju stanovništva nužno su se odrazile i na sve intenzivnije smanjenje ukupnog stanovništva Srbije. Naime, ukoliko bi bile uzete u obzir i spoljne migracije, čiji saldo za 2021. procenjujem na najmanje 30.000, broj stanovnika Srbije početkom 2022. godine svakako iznosi najviše 6,6 miliona", istakao je Penev.
 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • T

    27.01.2022 08:35
    @Gojko
    Bravo na odlicnom i iskrenom komentaru! Sve je tacno!Bravo!!!
  • F. M

    26.01.2022 18:24
    F. M
    Zasluzeno cemo nestati! Ludjeg naroda od Srba nema niti ce biti!
  • Ja

    26.01.2022 14:22
    Nije sve u novcu,
    Vi koji tvrdite da nema dece jer nema novca, niste u pravu. Nema dece jer nema nade, zbog korupcije i prljave politike, posledične neizvesnosti, propalih i nestalih pravih vrednosti. Ko zaista želi da deca odrastaju u ovakvoj državi? Mladi odu i podižu svoje porodice u inostranstvu. A to da najveća sirotinja ima najviše stanovnika... Pa da, ima i manjak svesti o kontroli rađanja i zdravstvene zaštite.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija