Kriza u Ukrajini: Srbija između čekića i nakovnja, "Vučić treba da napravi špagu"
Srpska pozicija je između čekića i nakovnja, između principa nepovredivosti teritorijalnog integriteta država i pragmatizma koji nalaže očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom.
Tako je danas za Dojče vele ocenio Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije.
"Srbija neće držati rusku stranu na način na koji to čine Venecuela ili Sirija, jer joj političke i ekonomske veze sa Zapadom to ne dopuštaju, mada nema ni indicija da će Moskva to zahtevati", objašnjava Lišanin.
Prema njegovom viđenju, Srbija neće moći da prati ni glavni prozapadni kurs, s obzirom na predstojeće gasne sporazume sa Moskvom, prisustvo ruskih kompanija u energetskom sektoru, njihovo učešće u kritičnim infrastrukturnim projektima i uzdanje u rusku podršku povodom kosovskog pitanja.
Dojče veče ukazuje na dve tačke između kojih Srbija i njen predsednik treba da naprave špagu, a prva je proruski sentiment u Srbiji, kulturna i istorijska bliskost, a druga da "Srbija ne može da podržava ruske akcije u Ukrajini, a da ne skoči sebi u usta po pitanju Kosova".
Pritisak na Srbiju i značaj Ukrajine
Nema sumnje da Srbiju očekuju pritisci, pa će biti najveći izazov i uspeh očuvati principe neutralnosti, rekao je za RTS novinar i diplomata Dragan Bisenić. Istakao je da je Ukrajina potencijalno moćna zemlja u poljoprivrednom i industrijskom smislu, naročito istočni i zapadni deo, koji predstavljaju centre poljoprivrede i mašinogradnje, a istočna Ukrajina je i veliki saobraćajni centar.
Govoreći o strateškoj važnosti Ukrajine, Bisenić je objasnio da između Zapada i Rusije ne postoji ideološki, već geopolitički spor.
"Ukrajina je, da kažemo, teritorija i prostor kroz koji su osvajači dolazili u Rusiju. To je istorijski takav prostor. Tuda je krenuo i Hitler, tuda su svi probali da stignu do Moskve. Ukrajina kontroliše odnose Rusije i Evrope. Zbog toga je bitna Ukrajina za Rusiju. Za Rusiju je bitna Ukrajina koja neće biti antiruska", objasnio je Bisenić.
Dodao je da Ukrajina postaje problem kada prihvata da bude deo projekta "Anti-Rusija".
"Taj projekat datira svoje poreklo iz 17. ili 18. veka, to je doba Litvansko-poljske kneževine koja želi da napravi barijeru između Evrope i Rusije. To je projekat koji se naziva 'Međumorje'. On se nastavlja na drugi projekat koji se naziva 'Prometejski projekat' i njegov cilj je da podigne nacionalnosti u Rusiji protiv Moskve i protiv centralne vlasti", istakao je Bisenić. Naglasio je da su se ti projekti ponovo afirmišu u Poljskoj posle Prvog svetskog rata.
Bisenić je istakao da je teško reći da NATO ima vojne baze u pravom smislu u Ukrajini, ali da u slučaju ulaska te zemlje u alijansu ne bi bilo sumnje da bi postojala mesta gde bi bile baze i rakete srednjeg ili kratkog dometa i podsetio da od Kijeva do Moskve ima 800 kilometara.
Objasnio je da je OEBS poslao mirovne misije koje razdvajaju sukobljene strane oko Luganska i Donjecka, a da su zemlje NATO-a poslale svoje instruktore koji obučavaju ukrajinsku vojsku i da su se neke već povukle, pošto su najavljivani sukobi.
Kakvim resursima raspolaže Ukrajina
Dragan Bisenić je istakao da je Ukrajina potencijalno moćna zemlja u poljoprivrednom i industrijskom smislu, naročito istočni i zapadni deo, koji predstavljaju centre poljoprivrede i mašinogradnje, a istočna Ukrajina je i veliki saobraćajni centar.
"Ukrajina ima veoma razvijen nezavisan kosmički program i u okviru Sovjetskog Saveza u Ukrajini su građeni sateliti i rakete i ono što danas Ukrajina može da učini. Ukrajina je, to smo mogli da čujemo i od predsednika Putina, tehnološki spremna i sposobna, ona vlada nuklearnom tehnologijom i problem koji se pojavio prošle godine jeste zapravo da je u toj strategiji pomenuta i želja Ukrajine da ponovo postane nuklearna država", objasnio je Bisenić.
Podsetio je da je Budimpeštanskim sporazumom određeno da se Ukrajina odriče nuklearnog statusa, a da će joj zauzvrat Rusija garantovati teritorijalnu celovitost.
Na pitanje da li je sve što se dešava krah diplomatije, Bisenić je odgovorio da jeste krah određene faze diplomatije, ali da je više u pitanju jedna politička stvar, nego što je stvarna.
"Postoji još prostora za diplomatsko rešenje. Međutim, mora da se kaže da je taj prostor sve manji i da mi u ovom trenutku zapravo imamo najveće pretnje koje dolaze po Evropu", napomenuo je Bisenić.
Istakao je da postoje analogije između Srbije i onoga što se dešava u Ukrajini, u određenom smislu i Kosova i Metohije.
"Kosovo je pravno pokriveno brojnim rezolucijama i odlukama UN, za razliku od situacije na Krimu, ali ono što definitivno jeste isto, to je intervencija spolja. Za nas ne bi bilo dobro kada bismo se mi stavili u tu ulogu, da neku intervenciju van nas opravdavamo na našu štetu", kazao je Bisenić i dodao da će za Srbiju biti izazov da ostane neutralna.
"Ćošak iz kog je teško izaći"
Ivan Vujačić, nekadašnji diplomata, rekao je za Euronews Srbija da je teško prognozirati koji će da budu naredni potezi Zapada i Rusije. Smatra da je Zapad u prednosti u propagandnom i informativnom smislu u medijskom ratu s Rusijom zato što je predvideo da će Rusija učiniti neprihvatljiv potez.
Takođe, on je uveren i da ovo nije poslednji talas sankcija i da će se one postepeno pojačavati da idejom da dođe do pregovora i da se zaustavi vojna ofanzifa ruskih snaga na ostatak Ukrajine.
"Nažalost, mislim da će sve ovo dugo trajati", navodi Vučajić i dodaje da Moskva očigledno pokušava da postigne sveobuhvatno rešenje krize, da vrati SAD i NATO u pregovore, s tim što bi i Krim bio deo paketa rešenja.
Vujačić kaže i da misli da je ruska strana napravila grešku u smislu da je otišla predaleko.
"Teško je odluku vratiti nazad, teško se skida priznanje tih pokrajina i samim tim nekako su se zapetljali i stavili u ćošak iz koga je teško izaći", naveo je.
Takođe, ističe da je cela ova situacija ujedinila Zapad i da je Evropa ujedinjena u sankcijama protiv Rusije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Aleksandar Đorđević: Pobedili smo košem za 3 poena, 3 sekunde pre kraja
19.10.2026.•
0
Proslavljeni košarkaš i bivši selektor Srbije Aleksandar Đorđević uputio je poruku podrške Studentskoj listi.
Zdravstvene zadruge u Srbiji: Rešenje za jaz između privatnog i javnog sektora?
19.10.2026.•
0
Srbija je pre jednog veka imala razvijeno zadrugarstvo u zdravstvu, a danas takvi oblici udruživanja praktično ne postoje, iako bi ono moglo biti važna podrška zdravstvenom sistemu.
Redakcija N1 odbila da Vučić bude gost pre izbora, Brnabić ih optužila da "koriste nacističke metode"
19.10.2026.•
7
Televizija N1 saopštila je da je redakcija odbila da nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić bude gost na toj televiziji u okviru predizbornog predstavljanja izbornih lista.
Naprednjaci u četvrtak organizuju skup u hali sportova na Novom Beogradu
19.10.2026.•
4
Nedeljnik "Vreme" piše da će Srpska napredna stranka u četvrtak, 22. oktobra, održati skup u Hali sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu, istog dana kada je na Slaviji zakazan završni skup Studentske liste.
Objavljeno pismo učesnika operacije "Konjuh" Macutu: Otkrili pet tona marihuane, pa usledili pritisci
19.10.2026.•
3
Nakon istorijske zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, čak 15 rukovodilaca Službe za borbu protiv droga UKP-a je sklonjeno iz ove službe.
Studenti objavili instrukcije kako glasati ukoliko je birač ucenjen ili pod pritiskom
19.10.2026.•
5
Studenti u blokadi objavili su danas uputstvo kako da 25. oktobra glasaju birači koji su ucenjeni ili pod pritiskom.
Zahtev za ostvarivanje statusa roditelj-negovatelj podnelo oko 6.500 osoba
19.10.2026.•
0
Od 1. oktobra kada je počela primena Zakona o roditeljima-negovateljima, zahtev za ostvarivanje prava na taj status podnelo je oko 6.500 osoba.
Tužilaštvo odbacilo krivične prijave protiv Đurića, Kozareva i 10 ambasadora
19.10.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivične prijave podnete zbog odluka o glasanju u inostranstvu, saznaje Tanjug.
Zaposleni na Filozofskom u Nišu tri meseca bez plate, 16 predavača prešlo na Fakultet srpskih studija
19.10.2026.•
0
Sutra se navršavaju tri meseca otkakako zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu nisu primili platu, pošto su poslednju uplatu dobili 20. jula kada im je isplaćen drugi deo junske plate.
.jpg "Ambasada predlagala četiri biračka mesta u Australiji, otvaraju se samo dva")
Ambasada predlagala četiri biračka mesta u Australiji, otvaraju se samo dva
19.10.2026.•
2
Srpski ambasador u Australiji rekao je da su predložili otvaranje četiri biračka mesta u Australiji i jedno na Novom Zelandu, ali da su ipak za predstojeće izbore otvorena samo dva mesta.
Odnosi Srbije i Crne Gore posle izbora: Test i za Beograd i za Podgoricu
19.10.2026.•
1
Odnosi dve susedne države, koji su pogoršani u poslednjih godinu dana, na novom su testu nakon izbora u Srbiji.
Rektor Đokić: Špijunski softver u mom telefonu još jedan pokušaj zastrašivanja
19.10.2026.•
3
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je da su organizacije Citizen lab i SHARE fondacija potvrdile da je u njegovom telefonu špijunski softver.
Pojačana dežurstva tužilaca zbog izbora od 25. oktobra do 5. novembra
19.10.2026.•
5
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da će sva osnovna javna tužilaštva sa teritorije nadležnosti VJT-a imati, pojačana dežurstva javnih tužilaca u narednom periodu, od 25. oktobra do 5. novembra.
Ksenofobna influeserka podržava Vučića, naprednjaci lajkuju
19.10.2026.•
16
Prorežimski mediji intenzivno su izveštavali o Valentini Gomez, američkoj ksenofobnoj influenserki, nakon njene objave u kojoj je otvoreno podržala Aleksandra Vučića uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Poreska upozorila: Pokušaji prevare građana preko mejla
19.10.2026.•
0
Poreska uprava Srbije upozorila je građane na pokušaje zloupotrebe naziva imejl adrese te institucije u kojima se pošaljioci lažno predstavljaju kao taj državni organ.
Raspisana poternica za urednikom Slavija info, on kaže da je u bekstvu jer ne veruje tužilaštvu
19.10.2026.•
7
Više javno tužilaštvo u Beogradu je, po nalogu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva, za urednikom Slavija info Ljubišom Stefanovićem raspisalo policijsku poternicu.
Rektor Đokić i Tužilaštvo meta izraelskog špijunskog softvera: Zabrinjavajuće, posebno pred izbore
19.10.2026.•
8
Organizacija Citizen Lab, u saradnji sa SHARE Fondacijom, potvrdila je dva nova slučaja targetiranja naprednim špijunskim softverom.
Austrijski dnevnik o razlikama između Studentske liste i stranke Petera Mađara
19.10.2026.•
8
Uoči izbora u Srbiji se često govori o mađarskom scenariju i o tome da bi srpski studenti mogli da ponove uspeh Petera Mađara protiv dugogodišnjeg premijera Viktora Orbana, ali su razlike između dva pokreta velike.
Komentari 40
#
Лиманац
Miloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar