Tako je danas za Dojče vele ocenio Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije.
"Srbija neće držati rusku stranu na način na koji to čine Venecuela ili Sirija, jer joj političke i ekonomske veze sa Zapadom to ne dopuštaju, mada nema ni indicija da će Moskva to zahtevati", objašnjava Lišanin.
Prema njegovom viđenju, Srbija neće moći da prati ni glavni prozapadni kurs, s obzirom na predstojeće gasne sporazume sa Moskvom, prisustvo ruskih kompanija u energetskom sektoru, njihovo učešće u kritičnim infrastrukturnim projektima i uzdanje u rusku podršku povodom kosovskog pitanja.
Dojče veče ukazuje na dve tačke između kojih Srbija i njen predsednik treba da naprave špagu, a prva je proruski sentiment u Srbiji, kulturna i istorijska bliskost, a druga da "Srbija ne može da podržava ruske akcije u Ukrajini, a da ne skoči sebi u usta po pitanju Kosova".
Pritisak na Srbiju i značaj Ukrajine
Nema sumnje da Srbiju očekuju pritisci, pa će biti najveći izazov i uspeh očuvati principe neutralnosti, rekao je za
RTS novinar i diplomata
Dragan Bisenić. Istakao je da je Ukrajina potencijalno moćna zemlja u poljoprivrednom i industrijskom smislu, naročito istočni i zapadni deo, koji predstavljaju centre poljoprivrede i mašinogradnje, a istočna Ukrajina je i veliki saobraćajni centar.
Govoreći o strateškoj važnosti Ukrajine, Bisenić je objasnio da između Zapada i Rusije ne postoji ideološki, već geopolitički spor.
"Ukrajina je, da kažemo, teritorija i prostor kroz koji su osvajači dolazili u Rusiju. To je istorijski takav prostor. Tuda je krenuo i Hitler, tuda su svi probali da stignu do Moskve. Ukrajina kontroliše odnose Rusije i Evrope. Zbog toga je bitna Ukrajina za Rusiju. Za Rusiju je bitna Ukrajina koja neće biti antiruska", objasnio je Bisenić.
Dodao je da Ukrajina postaje problem kada prihvata da bude deo projekta "Anti-Rusija".
"Taj projekat datira svoje poreklo iz 17. ili 18. veka, to je doba Litvansko-poljske kneževine koja želi da napravi barijeru između Evrope i Rusije. To je projekat koji se naziva 'Međumorje'. On se nastavlja na drugi projekat koji se naziva 'Prometejski projekat' i njegov cilj je da podigne nacionalnosti u Rusiji protiv Moskve i protiv centralne vlasti", istakao je Bisenić. Naglasio je da su se ti projekti ponovo afirmišu u Poljskoj posle Prvog svetskog rata.
Bisenić je istakao da je teško reći da NATO ima vojne baze u pravom smislu u Ukrajini, ali da u slučaju ulaska te zemlje u alijansu ne bi bilo sumnje da bi postojala mesta gde bi bile baze i rakete srednjeg ili kratkog dometa i podsetio da od Kijeva do Moskve ima 800 kilometara.
Objasnio je da je OEBS poslao mirovne misije koje razdvajaju sukobljene strane oko Luganska i Donjecka, a da su zemlje NATO-a poslale svoje instruktore koji obučavaju ukrajinsku vojsku i da su se neke već povukle, pošto su najavljivani sukobi.
Kakvim resursima raspolaže Ukrajina
Dragan Bisenić je istakao da je Ukrajina potencijalno moćna zemlja u poljoprivrednom i industrijskom smislu, naročito istočni i zapadni deo, koji predstavljaju centre poljoprivrede i mašinogradnje, a istočna Ukrajina je i veliki saobraćajni centar.
"Ukrajina ima veoma razvijen nezavisan kosmički program i u okviru Sovjetskog Saveza u Ukrajini su građeni sateliti i rakete i ono što danas Ukrajina može da učini. Ukrajina je, to smo mogli da čujemo i od predsednika Putina, tehnološki spremna i sposobna, ona vlada nuklearnom tehnologijom i problem koji se pojavio prošle godine jeste zapravo da je u toj strategiji pomenuta i želja Ukrajine da ponovo postane nuklearna država", objasnio je Bisenić.
Podsetio je da je Budimpeštanskim sporazumom određeno da se Ukrajina odriče nuklearnog statusa, a da će joj zauzvrat Rusija garantovati teritorijalnu celovitost.
Na pitanje da li je sve što se dešava krah diplomatije, Bisenić je odgovorio da jeste krah određene faze diplomatije, ali da je više u pitanju jedna politička stvar, nego što je stvarna.
"Postoji još prostora za diplomatsko rešenje. Međutim, mora da se kaže da je taj prostor sve manji i da mi u ovom trenutku zapravo imamo najveće pretnje koje dolaze po Evropu", napomenuo je Bisenić.
Istakao je da postoje analogije između Srbije i onoga što se dešava u Ukrajini, u određenom smislu i Kosova i Metohije.
"Kosovo je pravno pokriveno brojnim rezolucijama i odlukama UN, za razliku od situacije na Krimu, ali ono što definitivno jeste isto, to je intervencija spolja. Za nas ne bi bilo dobro kada bismo se mi stavili u tu ulogu, da neku intervenciju van nas opravdavamo na našu štetu", kazao je Bisenić i dodao da će za Srbiju biti izazov da ostane neutralna.
"Ćošak iz kog je teško izaći"
Ivan Vujačić, nekadašnji diplomata, rekao je za
Euronews Srbija da je teško prognozirati koji će da budu naredni potezi Zapada i Rusije. Smatra da je Zapad u prednosti u propagandnom i informativnom smislu u medijskom ratu s Rusijom zato što je predvideo da će Rusija učiniti neprihvatljiv potez.
Takođe, on je uveren i da ovo nije poslednji talas sankcija i da će se one postepeno pojačavati da idejom da dođe do pregovora i da se zaustavi vojna ofanzifa ruskih snaga na ostatak Ukrajine.
"Nažalost, mislim da će sve ovo dugo trajati", navodi Vučajić i dodaje da Moskva očigledno pokušava da postigne sveobuhvatno rešenje krize, da vrati SAD i NATO u pregovore, s tim što bi i Krim bio deo paketa rešenja.
Vujačić kaže i da misli da je ruska strana napravila grešku u smislu da je otišla predaleko.
"Teško je odluku vratiti nazad, teško se skida priznanje tih pokrajina i samim tim nekako su se zapetljali i stavili u ćošak iz koga je teško izaći", naveo je.
Takođe, ističe da je cela ova situacija ujedinila Zapad i da je Evropa ujedinjena u sankcijama protiv Rusije.
.jpg "FOTO: Mladić poginuo u sudaru automobila i kamiona kod Leskovca")
Komentari 40
#
Лиманац
Miloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar