Don't SLAPP me: Kad moćnici koriste "pravnu silu" da se obračunavaju sa medijima i aktivistima

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

14.06.2022.

08:00 > 14:54

Takozvane SLAPP tužbe relativno su nov vid pritiska na medije, aktiviste i uopšte one koji pokušavaju da zaštite javni interes, kažu pravnici u razgovoru za 021.rs.

Don't SLAPP me: Kad moćnici koriste "pravnu silu" da se obračunavaju sa medijima i aktivistima

Foto: 021.rs

Akronim SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) prevodi se kao "strateške tužbe protiv učešća javnosti", a stručna javnost smatra da se ovi postupci vode sa ciljem zastrašivanja i ućutkivanja.

Zato je Evropska komisija predložila usvajanje zakona radi njihovog suzbijanja i opisala ih kao "ozbiljnu pretnju demokratiji i osnovnim pravima, kao što su sloboda izražavanja i informisanja".

Trenutno se u Srbiji vodi više sličnih postupaka protiv novinara, medija i aktivista. Najpoznatiji je slučaj "Milenijum tima" koji je prošle godine podneo ukupno 29 tužbi protiv desetak medija. Medije tuže i kompanija i njeni direktori u privatnim tužbama. Na udaru SLAPP tužbi je i redakcija Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), čijih su pet novinara, odgovorni urednik i izdavač tuženi zbog teksta o javnim nabavkama, a od kojih tužioci traže dva miliona dinara.

U Novom Sadu je poznat i slučaj pet postupaka koji se vode protiv članova Pokreta "Odbranimo šume Fruške gore" i Udruženja "Fruškać". Ukupna vrednost tužbenih zahteva vlasnika Galensa prema ova dva udruženja je oko dva miliona dinara, a bračni par Petrić traži i godinu dana zatvora za Draganu Arsić iz Pokreta "Odbranimo šume Fruške gore".

Pavlović: "Prekomerna upotreba sile" nad pojedincima koji štite javni interes

Advokat koji u ovim predmetima brani tužene aktiviste Mihailo Pavlović za 021.rs kaže da je ovde reč o tipičnom primeru SLAPP tužbi.

"Oni su organizovali akciju (protest na brdu Kesten na Fruškoj gori gde Petrići grade imanje i ugostiteljski kompleks) koja je bila ispraćena presecanjem katanca i na jednom mestu ograde kojom je deo nacionalnog parka ograđen. Ta akcija bi, inače, predstavljala slobodu izražavanja i jedan vid protesta gde se želelo ukazati organima vlasti i licima koja tu grade na to da je reč o ugrožavanju javnog interesa", objašnjava Pavlović.

Precizira da šteta naneta "simboličnim presecanjem katanca i žice" ne prelazi 1.500 dinara.

"Za posledicu imamo pet postupaka koji su inicirani protiv Dragane Arsić i drugih lica - četiri parnična i jedan krivični. U krivičnom postupku se na teret stavljaju dela koja se odnose na ugrožavanje ugleda, a u parničnom se traži naknada nematerijalne i materijalne štete. Ako imamo situaciju da je realna šteta 1.500 dinara, a da vi inicirate pet postupaka gde u zbiru zahtev iznosi dva miliona dinara, a traži se i zatvorska kazna, ne postoji drugi naziv za to do 'prekomerna upotreba sile'. Ne možete tom silom da krenete na taj način da se obračunavate sa pojedincima koji ukazuju na zaštitu interesa", naglašava sagovornik 021.rs.

Pojašnjava da je tužilačka strana, ukoliko je želela da ostvari sudsku zaštitu, to mogla da učini i putem simbolične naknade štete.

"Ali čak ni to ne bi imali pravo, s obzirom na to da je Ustavni sud rekao da se ne mogu podizati sudski kapaciteti za beznačajnu štetu, a pogotovo ako je sa druge strane neko ko je dovoljno moćan i finansijski snažan da mu pričinjena šteta ne znači ništa, naročito jer se sa druge strane nalaze ljudi koji sigurno spadaju u 50 najbogatijih ljudi u zemlji", ističe Pavlović.

Kako objašnjava, karakteristično za SLAPP tužbe je da se sa tužilačke strane pojavljuju uticajni i jaki pojedinci i velike kompanije, odnosno svako ko može to da iznese finansijski.

"Na taj način pokušavaju da izvrše pritisak na novinare i aktiviste da odustanu od zaštite javnog interesa, jer retko ko je u stanju da, pre svega finansijski, izdrži tu vrstu sudskog procesa", ističe.

Dodaje da, "živimo posledice toga što to pitanje nije ni na koji način uređeno".

"Nemamo mehanizme zaštite pojedinca. S druge strane, postojeći mehanizmi se u ovom trenutku ne tumače adekvatno, iako sudovima stoji na raspolaganju nekoliko različitih mehanizama. Nalazimo se u vakuumu, gde se te tužbe događaju, a sud je potpuno nespreman", zaključuje Pavlović.

Milić: Cilj je da se iscrpi mediji ili novinar

Stručnjak za medijsko pravo i pravnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Veljko Milić saglasan je sa tim da naše sudstvo nema mehanizme da se izbori sa SLAPP tužbama.

"Kod nas u zakonu načelno postoji jedan mehanizam koji se naravno ne primenjuje, a i vrlo bi ga bilo teško primeniti, a odnosi se na zabranu zloupotrebe prava. Ta zloupotreba prava nije precizno definisana, ali bi se podnošenje SLAPP tužbi moglo podneti pod to. Zaista jako puno truda i spremnosti čitavog pravosuđa je potrebno da bi se to uradilo", kaže Milić za 021.rs.

Dodaje, ipak, da može biti problematično da se napravi zakonski mehanizam koji sprečava SLAPP tužbe, jer će pod to možda potpasti i neko ko zaista želi da ostvari pravnu zaštitu i ima prava na to.

Prepoznavanje SLAPP tužbe nije nemoguće.

"Postoje neki elementi koji jasno ukazuju da je SLAPP tužba - to je visina tužbenog zahteva, pre svega, jer svi znamo otprilike koliki se iznosi dosuđuju, pa kada vidite da je tužilac postavio zahtev koji je deset ili sto puta veći od onog što je sudska praksa očigledno je da cilj nije ostvarivanje naknade. U ovim slučajevima cilj je da se iscrpi medij ili novinar. Takođe, jasno je kada pročitate tužbu da je neosnovana, odnosno da je (novinarski) tekst dobro proveren i nisu iznete netačne informacije", navodi Milić u razgovoru za 021.rs.

Dodatno su SLAPP tužbe prepoznatljive po tome što sudski postupci traju dugo (duže nego inače).

"Ukoliko je tužiocu cilj da se ti postupci prolongiraju, imamo situacije da se sam tužilac ne pojavljuje na suđenjima kada treba da bude saslušan pod različitim opravdanjima i to ukazuje da njemu nije cilj da uspe u tom postupku nego da taj postupak što duže traje i da tako vrši pritisak", ističe Milić.

To, kako dodaje, ometa novinare u bavljenju njihovim poslom.

"Novinari provode puno vremena u sudovima, što kada su u pitanju SLAPP tužbe, što kada su u pitanju brojna krivična dela kao što su pretnje novinarima. Novinari praktično u poslednje vreme provode više vremena u sudu nego što imaju prilike da se bave svojim poslom", kaže naš sagovornik.

Ocenjuje da ovakvi postupci i finansijski iscrpljuju novinare i redakcije.

"Medij mora angažovati advokata. Plaćaju se advokatske usluge i sudske takse koje nisu nimalo niske, jer se one određuju spram visine vrednosti spora, a visinu vrednosti spora određuje tužilac. Zato i namerno podnose takve tužbe gde su enormni tužbeni zahtevi koji nikada neće biti usvojeni", naglašava Milić.

Kako zaključuje, najčešće se te tužbe završavaju u korist novinara, ali ti postupci mogu trajati godinama i tako uticati na psihu novinara i finasije redakcije.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Horor

14.06.2022 • 10:33

Horor

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.