Kupci u Srbiji zbog inflacije kupuju manje - "nije sramota kupovati na komad"

Štednja prilikom svakodnevne kupovine postaje uobičajena za Austrijance koji se zbog rasta cena i visoke inflacije sve češće odlučuju da racionalizuju svoju potrošnju.
Kupci u Srbiji zbog inflacije kupuju manje - "nije sramota kupovati na komad"
Foto: Pixabay
Prema rezultatima istraživanja, dve trećine potrošača navelo je da vodi računa koliko troši na dnevnu kupovinu i da sve više kupuje jeftinije proizvode. U prodavnicama je vidljivo štedljivije ponašanje građana, a frekvencija kupaca u prodavnicama opala je za 12 odsto, pokazalo je istraživanje Udruženja trgovaca.
Kada je reč o Srbiji, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže u razgovoru za Biznis.rs da je očigledno da građani zbog visokih cena kupuju manje.
"Potrošači su, kako zbog domaće tako i uvezene inflacije, prinuđeni da racionalnije pristupaju kupovini. Najviše će se smanjiti kupovina luksuznih proizvoda. Tu pre svega mislim na hranu, na skupe vrste riba kao što su brancin ili orada. Ali moram i da upozorim one koji nastave da kupuju, na primer, ovakvu vrstu hrane, da zbog smanjene potrošnje može da se desi da joj istekne rok trajanja, a da trgovci to pokušaju da sakriju", napominje Papović.
 
Sagovornik Biznis.rs smatra da prst na čelo treba da stave proizvođači, ali i potrošači koji moraju da vode računa kako, koliko i od koga kupuju.
 
"Razumem da su cene nekih proizvode skočile, ali koliko nam je, recimo, zaista potrebno šećera u toku meseca? Građani nepotrebno prave zalihe osnovnih životnih namirnica. Može da se razume povećana potražnja za šećerom kada je sezona pravljenja džemova, slatka, voćnih sokova, ali kupovati po nekoliko desetina kilograma smatram neracionalim i nepotrebnim", navodi predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
 
On dodaje da neće biti potrebe ni za povećanom niti za smanjenom kupovinom, samo potrošači treba da budu razumni i da realno sagledaju situaciju.
 
"Treba istaći i da na domaćem tržištu postoji slaba kontrola u smislu evidencije o prometu. Mnogi trgovci povećavaju cene na zalihe. Nivelacija cena može da se uradi kada se potroše stare zalihe, pa onda kada stigne nova roba stavljate neke nove cene, ali ne - trgovci nivelišu već postojeće zalihe. Tu je i država na gubitku jer su trgovci porez na robu već platili na određenu cenu, a stavljaju novu. Razliku ne plaćaju, pa dolazi do stvaranja ekstraprofita", ocenjuje Goran Papović.
 
Prema njegovim rečima u Srbiji je prošlo vreme jeftinih proizvoda, jer je polako počeo da se podiže standard kvaliteta.
 
"Proizvođači kojima je stalo do potrošača počeli su da se prilagođavaju i novom pravilniku o kvalitetu i da nalaze svoju ciljnu grupu. Pre će potrošači kupiti jednu kvalitetnu šniclu, nego pet nekvalitetnih. Sa druge strane, trebalo bi količine kupljenih proizvoda takođe racionalizovati. Mi smo se ranije smejali i kritikovali kako se u Zapadnoj Evropi moglo naći upakovano tri ili pet komada šnicli, sada je to vreme došlo i kod nas. Ne treba potrošače da bude sramota da kupuju proizvode na komad", zaključuje Papović.
 
Ono što može biti loša posledica kupovine jeftinijih prehrambenih proizvoda je, prema rečima nutricionistkinje Branke Mirković, uticaj na zdravlje ljudi.
 
"Posledice po zdravlje nisu vidljive odmah. To je proces, ali poskupljenja će sigurno negativno uticati na kupovinu jeftinijih i nekvalitetnijih namirnica koje će ostaviti posledice na zdravlje. Porodični budžeti će svakako odrediti koje voće kupiti i koliko. Savet je da se kupuje sezonsko domaće voće, kao što su šljive čija je cena prihvatljiva za većinu kupaca, a imaju veoma slične nutritivne vrednosti kao borovnice i kupine. Bitno je da se voće jede svakog dana, ako je omiljeno skupo zamenite ga jabukama ili kruškama koje su jeftinije, a imaju takođe dobre nutritivne vrednosti", naglašava Mirković.
 
Ona savetuje da se potrošači preusmere na nabavku nutritivno sličnih namirnica koje imaju prihvatljiviju cenu.
 
"Nažalost, i riba je skupa, a kada kupite zamrznutu ona sadrži 30 odsto leda, odnosno vode. U ribarnicama se prodaje i dosta tovljene ribe koja je daleko nižeg kvaliteta i treba je izbegavati. Rešenje mogu biti zaleđene papaline i sardele koje imaju prihvatljivu cenu, jedu se cele sa kostima i tako organizam dobije i kalcijum iz kostiju. Sardele i papaline se ne tove, zaleđuju se odmah na brodovima. Odlična je zamena i sardina iz konzerve", kaže nutricionistkinja Branka Mirković.
 
Koji su proizvodi u Srbiji najviše poskupeli?
 
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u aprilu 2022. godine povećane su za 30,5 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći rast beleže žita - 43 odsto i stoka i živina 38,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
 
Najviše je poskupeo krompir, koji je u aprilu ove godine u odnosu na isti mesec prošle skuplji za čak 193,4 odsto. Pšenica je poskupela za 51,6 odsto, kukuruz za 39,7 odsto, mleko za 24,1 odsto, jaja za 33,8 odsto. Sa druge strane, voće je u aprilu pojeftinilo za 27,6 odsto, a povrće za jedan odsto.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mirko

    26.06.2022 19:20
    I botovi da smanje pisanje, manje struje da se troši za hostovanje prazne propagande.
  • R49

    26.06.2022 18:23
    Znamo se
    Štedeti je uvek dobro. Nekima će to teško pasti jer smo poznati kao narod koji voli da se razmeće (ne svi).
  • Miki

    26.06.2022 18:06
    Naravno, tako i treba. Nije mi jasan pokusaj trgovaca da prevale celu inflaciju i krizu smo na potrosaca i poveca cene 50%, umesto malo da smanji svoj profit. Normalni ljudi ce naravno kupovati manje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija