Kada se u ovu priču umeša novac, od toga da li ljudi ostavljaju pse na ulici jer nemaju više novca da ih izdržavaju, preko iznosa koje plaćaju gradovi i opštine na ime odštete za ujede pasa, do cene kastracije, dolazi se do zaključka da se problem uličnih pasa vrlo lako može pretvoriti u "industriju" u kojoj nekoliko različitih strana pokušava da zaradi ili uštedi, piše
Biznis i finansije.
Ovi psi žive i kreću se u čoporu, često su gladni, laju i plaše prolaznike i stanare, ali još uvek nisu konkretno nikoga napali, i samim tim nisu se "kvalifikovali" za odlazak u neko od prihvatilišta. Prema rečima nadležnih, bar u Beogradu postoji više "neuralgičnih tačaka" na kojima je ovaj problem prisutan, i koji za sada, nije trajno rešen.
"Prvomajska ulica u Zemunu, ali i rubni delovi Beograda, kao što su Mladenovac, Lazarevac, Moštanica...trenutno su neka mesta gde se žitelji javljaju i prijavljuju problem sa uličnim psima, koji žive u manjim ili većim čoporima, i kojih se ljudi plaše. Konkretno, u Zemunu imamo čopor od nekih sedam ili osam pasa koje neki ljudi hrane na ulici. Drugi se zbog toga bune, i mislim da je to uzrok sukoba. U Moštanici, na primer, dešava se da se čopor pasa pojavi preko noći. Znamo i odakle. Dovoze ih iz drugih gradova, noću, i prosto istovare na teritoriji glavnog grada. I naravno, to onda postaje naš problem", priča Budimir Grubić, direktor JKP "Veterina Beograd".
Ovo javno-komunalno preduzeće je inače "prva stanica" na koju bi građani trebalo da se jave ukoliko imaju bilo kakav problem sa uličnim psima. Program koji primenjuju za pse koji nisu nikoga povredili je "uhvati, steriliši, pusti".
"Za devet godina sterilisali smo oko 50.000 pasa. U odnosu na prethodne godine procenjujemo da se broj pasa na ulicama smanjio za oko 35 procenata, i mislimo da ćemo biti prva zemlja koja je rešila problem nezbrinutih pasa bez eutanazije. Za sve nevlasničke pse sterilizacija je besplatna", tvrdi Grubić.
Ko plaća sterilizaciju za čopore na privatnom posedu?
Međutim, ljudi koji žive, na primer, u pomenutoj Prvomajskoj ulici u Zemunu imaju potpuno drugačije viđenje, ali i iskustvo sa psima koji bez vlasnika žive u njihovom komšiluku. Prema njihovim rečima, psi su agresivni, kreću se u čoporu i plaše stanare, pre svega decu. "Veterinu Beograd" su zvali više puta, kažu bez rezultata.
Takođe, zbog toga što se psi okupljaju na privatnom posedu, stanari ove ulice kažu da im je rečeno da za sterilizaciju mora da se plati 7.000 dinara po psu, kao i da će ih "Veterina Beograd" nakon sterilizacije vratiti na isto mesto. Time i problem stanara na početak. Na ovoj "mrtvoj tački" nalaze se već neko vreme, a rešenja nema ni na vidiku.
Azili prepuni
Da je problem napuštenih pasa ogroman potvrđuju u "Animal Rescue Serbia". Kako kažu, tačni statistički podaci za celu Srbiju ne postoje, ali po broju poziva mogu da potvrde da je broj napuštenih pasa ogroman.
"Uzrok problema nisu životinje, već neodgovorni vlasnici koji svoje ljubimce ne čipuju, napuštaju ih, ili ih ne sterilišu i njihovo nekontrolisano potomstvo izbacuju na ulice, te time stvaraju još veći problem. U svetu se primenjuje CNR (uhvati, steriliši, pusti) metoda, koja se i kod nas delimično sprovodi. Azili su prepuni i zato 'Veterina Beograd' hvata pse, steriliše ih i vakciniše i one koji su prošli test agresivnosti vraćaju na ulicu. Dobro je da se psi sterilišu jer će biti mirniji i dobro je da budu vraćeni na teritoriju na koju su navikli, jer će je čuvati od dolaska novih čopora. Međutim, tačno je da u određenim delovima grada postoje čopori napuštenih pasa i da oni zauzimaju određene teritorije u potrebi da obezbede sebi hranu i odgaje potomstvo, ali oni u osnovi nisu pretnja za ljude jer ih ne doživljavaju kao plen već kao donosioce hrane", smatra Aleksandar Gavrić iz organizacije "Animal Rescue Serbia".
Prema njegovim rečima, rešenje je primena Zakona o dobrobiti životinja, čipovanje i sterilisanje ljubimaca, registracija odgajivačnica i azila, bolji rad komunalnih službi i veterinarskih inspekcija. Potrebno je i uvođenje obuke za potencijalne usvojitelje ljubimaca, jer mnogi ljudi biraju pogrešnog ljubimca za koga kasnije shvate da nemaju uslove ili dovoljno novca i izbacuju ih na ulicu.
Na dobitku samo advokati
Da se problem napuštenih pasa ne tiče samo građana u čijim naseljima se okupljaju, već i samih gradova i opština, potvrđuju izveštaji Državne revizorske institucije. U Leskovcu, Priboju, Negotinu i Novom Sadu u periodu od 2017. do 2020. godine iz budžeta je isplaćeno čak pet milijardi dinara na ime odštete građanima zbog ujeda pasa. Priboj i Negotin još nisu obezbedili uslove za efikasno postupanje s napuštenim životinjama, ali daleko od toga da su među retkima. U Beogradu je, od početka godine, bilo oko 250 prijava o napadima pasa.
Zatim, više od trećine opština u Srbiji nema program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, iako je Zakon o dobrobiti životinja, koji uređuje i ovo pitanje, donet još pre 11 godina. Čak 70 odsto opština i gradova nije izreklo nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, i ako iskustvo potvrđuje da je neodgovorno ponašanje vlasnika i ostavljanje pasa koji su do juče živeli u kućama ili stanovima zapravo vodeći uzrok problema pasa na ulicama.
U svemu ovome, neki su našli šansu i za posao. Naime, prostom pretragom interneta može se pronaći jedan broj advokatskih kancelarija koje reklamiraju uslugu "naknada štete za ujed psa". Kako objašnjavaju, u slučaju pokretanja vansudskog postupka trenutno je praksa da se na rešavanje ovih zahteva čeka od godinu do godinu i po dana. Naknade koje se oštećenima nude su između 10.000 i 30.000 dinara u slučajevima kada su povrede teže prirode.
Veći iznosi dobijaju se u slučajevima podnošenja tužbi. Na primer, često se dešava da za povrede za koje grad ponudi 10.000 dinara, na sudu može da se dobije 80.000 do 130.000 dinara. Kod teških telesnih povreda naknada koja se može dobiti na sudu ide od 200.000 dinara, pa do više stotina hiljada zavisno od težine i posledica, navodi Biznis i finansije.
Komentari 67
Jelena
Pavle
N.Sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar