Serijskog silovatelja mediji danima prate po Beogradu; Stručnjaci: Potrebne oštrije kazne i nadzor

Javnost u Srbiji postala je uznemirena nakon što je nedavno serijski silovatelj I. M. pušten iz zatvora nakon odsluženja petnaestogodišnje kazne za seriju silovanja i razbojništava.
Serijskog silovatelja mediji danima prate po Beogradu; Stručnjaci: Potrebne oštrije kazne i nadzor
Foto: 021.rs
Na društvenim mrežama iz dana u dan upozorava se javnost, prati kretanje i objavljuju fotografije muškarca za koga se tvrdi da je upravo silovatelj koji je nedavno izašao iz zatvora. Situacija koja je nastala u javnosti za stručnjake je zapravo upozorenje koje baca svetlo na to da zakon ne propisuje nikakve mere nadzora kako bi se bivši osuđeni silovatelji nadzirali. 
Oni u razgovoru za Euronews Srbija pozivaju na hitnu izmenu postojećih propisa, a zaštitnik građana je najavio da će tu promenu inicirati.
U hapšenju I. M. je učestvovao Dragiša Remović, bivši šef odseka za seksualne delikte UKP Beograd. On je istakao da se radi o povratniku koji je sklon izvršenju teških krivičnih dela i da postoji veoma velika opasnost da se to ponovi.
 
"Prvi put je osuđen za seriju silovanja, 2001. godine je ponovo bio uhapšen za seriju silovanja i više razbojništava. Osuđen je, ali je izašao 2007. godine. Nije prošlo ni 20 dana već je počinio nekoliko silovanja i krivičnih dela razbojništava", rekao je Remović za Pink i dodao da je on veći deo života proveo u zatvoru.
 
Seksualni prestupnici su, upozoravaju stručnjaci, lica koje je najteže rehabilitovati, i postoji velika verovatnoća da će osuđenik nakon izdržane zatvorske kazne, bez obzira na njenu visinu, ponoviti isto krivično delo.
 
Kriminolog Dobrivoje Radovanović za Euronews Srbija keže da je reč o "snažnom i jezivom" poremećaju ličnosti, i da o tome ne bi trebalo da razmišljamo samo kada se tako nešto dogodi.
 
Fotografije čoveka za koga se tvrdi da je silovatelj pušten nedavno iz zatvora kruže mrežama
 
"U smislu prevencije ponavljanja krivičnog dela ne postoji nikakav državni ili društveni sistem ili način koji bi mogao pomoći da ne dođe do recidivizma. Ono što bi eventualno moglo pomoći, što postoji jeste da organi gonjenja znaju o kakvim tipovima ljudi se radi i vrlo brzo hapse, ali nakon učinjenja dela. To je opet reakcija post faktum", navodi on.
 
I Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije ističe da istraživanja i zvanični podaci pokazuju da su silovatelji najčešće "povratnici". Kada je reč o konkretnom slučaju, ona za Euronews Srbija kaže da je I. M. višestruki povratnik i da to izaziva strah. 
 
Predlozi za mere nadzora i strože kazne
 
Rešenje bi moglo da bude u promeni zakona, a Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su oni još pre desetak godina predlagali Ministarstvu pravde da se uvedu mere nadzora.
 
"Tada je Hrvatska u krivični zakonik uvodila tu vrstu nadzora. Predlagale smo da kada sudije donose tu vrstu presuda da se odmah u presudama odredi mera praćenja nakon izlaska iz zatvora određeni vremenski period, da imaju obavezu da se javljaju nekoj državnoj instituciji. Sve su to rešenja koja odavno postoje u svetu i koja su prolazila kroz naše radne grupe ali se na to nije obraćala pažnja. Nažalost, i ranije smo imali ovakve slučajeve. Sa Malčanskim berberinom nam se dešavalo isto što nam se i sada dešava i tada smo govorili o tome da ne postoji nadzor", objašnjava ona.
 
Drugi pravac mogao bi da bude u pooštravanju kazni. Kriminolog Radovanović se zalaže za oštar kazneni sistem, odnosno da se silovatelji za krivično delo drže u zatvoru što duže je to moguće.
 
"Kazne koje se kreću od tri, pet, sedam, 10 godina su beznačajno niske za ta krivična dela. Ja se uvek pitam kakvo je to zakonodavstvo koje uzima u obzir samo fizičke posledice koje je učinilac ostavio kod žrtve, a ne kažnjava ili ne uzima u obzir psihičke posledice koje su duže, teže i katastrofalnije nego fizičke", navodi on.
 
Zaštitnik građana će inicirati promene propisa
 
Reakcija je stigla i od Zaštitnika građana Zorana Pašalića koji je najavio da će inicirati izmene važećih zakonskih propisa.
 
Izmenama bi se, kako se navodi u saopštenju Zaštitnika građana, definisale posebne mere prema osuđenicima za krivična dela protiv polne slobode nakon isteka kazne i okončanja njihovog boravka u kazneno-popravnim zavodima u cilju sprečavanja da ponovo izvrše ova dela.
 
"Smatram da treba izmeniti postojeće propise kako bi se na izvršioce krivičnih dela protiv polne slobode i u slučajevima kada su u pitanju punoletne žrtve, primenile posebne mere kao što su obavezno javljanje policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, obavezna prijava promene prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta ili ustanova, kao i obavezna prijava namere da putuju u inostranstvo", naveo je Pašalić.
 
On je rekao da su izmene postojećih propisa neophodne jer se Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poznat kao tzv. Marijin zakon, usvojen 2013. godine primenjuje samo u slučaju kada su žrtve krivičnih dela protiv polnih sloboda maloletna lica.
 
Ceo tekst Euronews Srbija možete čitati OVDE.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • ...

    28.09.2022 13:45
    Hoce li onaj pop da i njega odlikuje u ime porodicnih vrednosti?
  • Marija Ana

    28.09.2022 13:34
    Silovatelj
    Sram vas bilo, sve one kojima daju prostor u medijima. Zao mi je sto je ukinuta smrtna kazna!!!!!!!!


  • Bela

    28.09.2022 13:20
    Sistem
    Socijalizacija tokom 15. godina odsluzenja kazne nije primenjena i povratnik(!) je hladno pusten na slobodu da ponovi delo ?
    Uzas. Ceo sistem je truo !
    I krajnje vreme je da se Pink, Informer, Kurir, Insajder ugase za sva vremena !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija