Banjac: Srbija da ostane na letnjem računanju vremena - uštedela bi se na struji

Autor: Tanjug

Info

13.10.2022.

07:53 > 09:05

Produžetak letnjeg računanja vremena u Srbiji tokom jeseni i zime mogao bi da doprinese uštedi struje zbog boljeg iskorišćavanja dnevnog svetla, smatraju stručnjaci.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Banjac: Srbija da ostane na letnjem računanju vremena - uštedela bi se na struji

Foto: Pixabay

Istovremeno napominju da bi prethodno trebalo istražiti kada ujutru počinje da radi najveći broj naših građana.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je Tanjugu da bi letnje računanje vremena moglo da ima efekat uštede energije ako bi se u zimskom periodu vremenska zona Srbije uskladila sa istočno-evropskom (GMT+2 koju koriste na primer Bugarska i Grčka).

"Zimsko i letnje računanje vremena i jeste uvedeno kao energetska efikasnost odnosno zbog štednje energije, da bismo radno vreme pomerili u doba dela dana kada imamo prirodno osvetljenje. Međutim, u slučaju Srbije, s obzirom da se nalazimo na rubu vremenske zone, nama to ne odgovara", ističe Banjac.

Trenutno je u Beogradu i Parizu isto vreme, kako će i ostati kada se pređe na zimsko računanje vremena krajem ovog meseca, ali vreme izlaska sunca neće biti isto, naveo je Banjac.

Objašnjava da, iako su Pariz i Beograd u istoj vremenskoj zoni, sunce ne izlazi u isto vreme, jer u Parizu sada izlazi oko osam sati, a u Beogradu oko sedam.

Banjac ističe da bi trebalo da ostanemo na letnjem računanju vremena kako bismo se uskladili sa vremenom izlaskom sunca u istočno-evropskoj vremenskoj zoni, jer bi tako radno vreme građana bilo podešeno tako da se maksimalno iskoristi deo dana kada ima prirodnog svetla.

"U Srbiji mi pomeramo, tokom zimskog računanja, vreme izlaska sunca koje je sada u sedam sati na šest sati i umesto da zalazak sunca bude u 17 časova biće oko 16 časova, dakle konkretno za Srbiju bi bilo bolje da se priključimo vremenskoj zoni Grinič plus dva, odnosno da sada ostanemo u letnjem računanju vremena, i da kao i Grčka i Bugarska imamo takvo vreme da pomerimo početak radnog vremena u sedam sati", rekao je Banjac.

On je rekao da do sada nije istaknut ni jedan zvanični predlog da se naša vremenska zona uskladi sa istočno-evropskom.

"Trebalo bi da se obratimo nekoj evropskoj organizaciji da se naša vremenska zona promeni da bude ista kao i istočno-evropsko vreme, a ne srednje-evropsko vreme. Tada bismo imali prave efekte od ove mere, a ovako imamo ustvari negativan efekat od tog pomeranja jer i nama radno vreme počinje od sedam ili osam sati, a ne od šest kada će nam sada izlaziti sunce", naglasio je Banjac.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić je rekao Tanjugu da je teško paušalno odrediti da li bi zadržavanje letnjeg računanja vremena bilo dobro, jer je potrebno utvrditi koliko ljudi radi od šest sati, a koliko od sedam ili osam časova.

"Ja sada imam utisak da najveći broj ljudi radi od sedam i osam sati, ali ne znam tačno za recimo proizvodnju, kada oni počinju. Ipak, znam da ljudi ne idu na posao pre sedam odnosno najčešće u osam sati", rekao je Savić.

Dodaje da je pitanje pomeranja vremena za ozbiljnu analizu u koju treba uključiti i meteorologe, kako bi se precizno odredilo pomeranje dana u periodu od šest meseci.

"Pitanje za ozbiljnu analizu, ne ekonomista već ljudi koji prate tu oblast, zato što se dan pomera svaki dan za 2,5 ili tri minuta. Treba sve prevesti... šta to znači iz meseca u mesec, otprilike za pola godine", ističe Savić.

Takođe, smatra da bi takva analiza i regulisanje vremena nakon toga, bilo značajno kada je reč o uštedi električne energije.

Iako je Evropska komisija još 2018. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata, države članice još nisu donele tu odluku.

Zimsko računanje vremena počinje 30. oktobra, kada će se u noći između 29. i 30. časovnici u tri sata pomeriti za jedan sat unazad.

Srbija se nalazi u području centralnoevropske vremenske zone i ima vreme GMT +1 kada je zimsko računanje odnosno GMT +2 kada je letnje računanje.

Svake poslednje nedelje u martu satovi se pomeraju jedan sat unapred sa dva na tri časa. Letnje računanje vremena traje do poslednje nedelje u oktobru.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Struja energetska kriza

Komentari 33

Hronološki Najpopularniji

V

13.10.2022 • 21:03

E konačno neko i to pomenu! Inače smo ostali u pogrešnoj vremenskoj zoni zbog stare Jugoslavije.
Trebalo bi da se prebacimo na letnje računanje vremena čak i da nema potrebe za uštedom energije.

23 0 +23
ja

13.10.2022 • 19:49

etogac

Samo na ustedu ce da se pracne sarancic zvani Vucic i da se konacno manemo pomeranja sata

1 1 0
Nesha

13.10.2022 • 18:59

Geografija, 5. ili 6. razred

Nije problem prelazak koliki je problem što se mi nalazimo u pogrešnoj zoni. Učio sam (pomagao klincu) pre godinu-dve iz geografije. Pun krug je 360 stepeni. Jedan dan ima 24h. 360/24=15. Drzave izmedju 0-15 meridijana bi trebale (naravno svaka drzava moze da smislja sta hoce) da su u istoj vremenskoj zoni, i to se gleda njihova najzapadnija tacka. Drzave kojima je najzapadnija tacka (kao Srbiji) izmedju 15-30 bi trebale biti u drugoj vremenskoj zoni (u istoj kao npr Grcka). E sada, posto ke stara Jugoslavija malo kacila 15 meridijan mi smo bili u vremenskoj zoni kao i zapadne zemlje. Ali sada nema potrebe za tim, a sve zemlje ex yu su zadrzale tu zonu kao da smo tim porezom blizi zapadu. Gluposti. Da nam mrak zimi pada u 16h, to nije normalno.
Neka oni slobodno uvode letnje/zimsko vreme ali neka nas stave u nasu prirodnu zonu (GMT +2 i GMT +3)

20 0 +20

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.