Odbio da vakciniše dete, kažnjen u Srbiji, pa se žalio Evropskom sudu - nije ništa dokazao

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

30.01.2023.

17:11 > 17:15

Evropski sud za ljudska prava odbacio je pritužbu muškarca iz Bajine Bašte koji se žalio tvrdeći da je oštećen jer je odbio da vakciniše svoju ćerku, a nadležni organi ga zbog toga kaznili.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Odluka Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) objavljena je u Službenom glasniku i govori o slučaju koji datira još iz 2015. godine.

Tog 20. januara 2015. godine, sanitarni inspektor rešenjem je naložio ocu ove devojčice da dovede svoje maloletno dete na obaveznu vakcinaciju protiv zarazne bolesti u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i kalendarom obavezne vakcinacije.

On se žalio na ovaj nalog i tvrdio da mu nisu predočene informacije o medicinskim indikacijama vakcine i njenoj bezbednosti, te da njegovo dete nije testirano na toleranciju u pogledu komponenti vakcine.

Takođe je naveo da, prema različitim istraživanjima, "vakcine nisu bezbedne" i da on ima pravo da odluči da li njegovo dete treba da bude vakcinisano ili ne.

Ministarstvo zdravlja je odbacilo njegovu žalbu, smatrajući da činjenice slučaja pokazuju da su roditelji odbili da vakcinišu dete, kao i da otac nikada nije pokrenuo nikakav postupak provere kontraindikacija na vakcine, ako ga je to već brinulo. Mogao je da pokrene upravni spor u roku od 30 dana, ali ga nije pokrenuo, pokazuje zaključak Evropskog suda za ljudska prava.

Ministarstvo zdravlja je potom tražilo pokretanje prekršajnog postupka, u okviru kog se otac nije pojavio na sudu, već je u pisanom izjašnjenju naveo da obavezna vakcinacija dece "nije u skladu sa Ustavom" niti međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija ratifikovala. On je bio mišljenja da bi primanje navedene vakcine moglo dovesti do pogoršanja progresivne kratkovidosti njegovog deteta.

I sanitarni inspektor i pedijatar su naveli da ne postoje nikakvi dokazi koji bi ukazali da bi primanje vakcine kod ovog deteta izazvalo navedene posledice. Prekršajni sud ga je proglasio krivim i osuđen je na novčanu kaznu od 10.000 dinara - što je manje od propisanog minimuma za ovaj prekršaj, što je 20.000 dinara.

Ovaj muškarac nije stao tu, već se žalio i Ustavnom sudu. Ustavni sud je 13. marta 2018. godine odbacio njegovu ustavnu žalbu kao nedopuštenu.

Otac devojčice se žalio navodeći da su i upravni i prekršajni postupak protiv njega bili nepravični i diskriminatorne prirode, kao i da ga sanitarni inspektor nije saslušao u celom postupku, što je po zakonu morao. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku predviđa da se rešenja mogu doneti i bez saslušanja, ako je moguće ustanoviti sve činjenice neposredno. Sanitarni inspektor je, u ovom slučaju, tako i postupio.

Ali tu priča nije stala - on se žalio međunarodnoj instanci.

Prema zaključku Evropskog suda za ljudska prava, Sud je ocenio da se njegova glavna pritužba odnosila na činjenicu da nije saslušan u upravnom postupku pre upravnog naloga sanitarnog inspektora. Vlada Srbije je objasnila da on nije iscrpeo delotvorne domaće pravne lekove jer uopšte nije pokrenuo upravni spor protiv rešenja Ministarstva zdravlja kojim je odbijena njegova žalba na nalog sanitarnog inspektora. Upravo je upravni spor bio pravi način za sudsko preispitivanje poteza organa.

Zbog ovog propusta oca, ESLJP takođe zaključuje da postoji pravilo iscrpljivanja svih domaćih pravnih lekova pre nego što se neko obrati međunarodnom sudu.

Prema stavu ovog međunarodnog suda, nadležni sudovi u Srbiji pružili su detaljne razloge za proglašenje ovog čoveka krivim pošto su se oslanjali na nalog sanitarnog inspektora, saslušali su dva svedoka, uzeli u obzir njegovu pisanu odbranu.

"Štaviše, ništa ne ukazuje na to da je prekršajni postupak protiv podnosioca predstavke inače bio nepravičan. Konkretno, on je bio u mogućnosti da iznese argumente i dokaze za koje je smatrao da su relevantni za slučaj, i imao je priliku da efektivno ospori argumente i dokaze koje je izvelo Ministarstvo zdravlja. Svi njegovi argumenti su bili propisno saslušani i ispitani od strane domaćih sudova i, kao što je već navedeno, činjenični i pravni razlozi osporene presude su detaljno izneti", zaključak je ESLJP.

Sud je stoga proglasio njegovu pritužbu nedopuštenom i odbacio ju je presudom od 24. novembra 2022. godine.

Ova odluka ESLJP dolazi u trenutku kada se Srbija ponovo bori protiv malih boginja, protiv kojih postoji vakcina - MMR, ali je oni koji ne veruju u vakcine odbijaju. Zbog nedostizanja kolektivnog imuniteta u policiji dece počev od 2020. godine, u Srbiji u ovom trenutku ima 19 potvrđenih slučajeva malih boginja (morbila), a epidemija je prijavljena na teritoriji Smedereva.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

CH

01.02.2023 • 11:14

"A moj Miško

je pre 2 godina vozio autobus pola kilometara u rikverc zatvorenih očiju."

0 1 -1
Dokoni pravnik

31.01.2023 • 10:22

@Andrija Šrek

To je redovna i ustaljena praksa. Sudovi više instance odlučuju po žalbi ili nekom drugom pravnom leku i bave se (skoro) iskljucivo onim na cemu se u žalbi ukazuje tako da tu nema niceg neobicnog i zabrinjavajuceg.

3 0 +3
>:(

31.01.2023 • 09:09

@Pera

"Da li su u pitanju starosedeoci Novog Sada, suprug ili supruga koji su se preselili u Bajinu Bastu? Poznato je da je Novi Sad grad sa najmanjim obuhvatom vakcinacije dece na obavezne vakcine od 25%."

Starosedeoci su ili izumrli ili se iselili u neke normalne i pristojne zemlje, ostalo ih je jos 25%, a preovladjuju doseljeni, koji nemaju osnovne zdravstveno-higijenske navike, ali sve znaju o svim vakcinama.

16 22 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.