RSE: Ruske diplomate proterane zbog špijunaže iz EU sada rade u ambasadi u Srbiji

Autor: Radio Slobodna Evropa

Info

13.03.2023.

15:40

U mesecima nakon početka ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, stotine ruskih diplomata su proterane iz zemalja članica Evropske unije ili stavljene na "crnu listu".

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

RSE: Ruske diplomate proterane zbog špijunaže iz EU sada rade u ambasadi u Srbiji

Foto: 021.rs

Nekoliko država je kao razlog za proterivanje navelo navodnu špijunažu. Najmanje trojica tih diplomata su sada akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama, pokazalo je višemesečno istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Četvrti diplomata koji se trenutno nalazi u ruskoj ambasadi u Beogradu napustio je diplomatsku misiju u ruskoj ambasadi u Helsinkiju dva meseca nakon što je Finska najavila da će proterati ruske diplomate kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Rusija je pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU prošle godine.

Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije sada se nalazi 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine.

Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nije uvela sankcije Moskvi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine koji je prošlog meseca ušao u drugu godinu.

Rusija je među zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova i podržale su napore Srbije da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

Sada je najmanje jedan proterani ruski diplomata povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade usmerene na američki energetski sektor poslat u Beograd, dok je drugi povezan sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove, utvrdio je RSE nakon skoro jednogodišnjeg istraživanja.

Od hakera do diplomata

Hrvatska je 11. aprila 2022. objavila da proteruje 18 ruskih diplomata i šest članova pomoćnog osoblja iz ruske ambasade u Zagrebu, navodeći da je to "najoštrija osuda brutalne agresije na Ukrajinu".

Među diplomatama koje je Hrvatska proterala bio je i Aleksej Ivanenko, koji je bio drugi sekretar ruske ambasade, prema spisku proteranih zvaničnika koji je RSE dobio od izvora u evropskim diplomatskim krugovima.

U vreme kada je izbačen, Ivanenko je već bio više od dve godine u ruskoj diplomatskoj misiji u Zagrebu, prema evidenciji hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova.

U roku od šest meseci, Ivanenko (38) je već dobio novu dužnost u Beogradu, na samo četiri sata vožnje od Zagreba, prema evidenciji srpskog ministarstva spoljnih poslova.

Njegovo preseljenje u Srbiju, zajedno sa suprugom Ekaterinom, došlo je sa unapređenjem u prvog sekretara u ambasadi u Beogradu.

Otprilike deceniju pre njegovog proterivanja iz Hrvatske, Ivanenko je radio u drugom sektoru ruske države, prema procureloj bazi podataka ruske vlade u koju je uvid imao RSE.

Ta baza pokazuje da je Ivanenko radio kao "inženjer" za vojnu jedinicu 71330, drugo ime za Centar 16 ruskog FSB-a. Pripadnost vojne jedinice 71330 FSB-u potvrđuju javno dostupni izvori koji uključuju i presude ruskog suda.

Otprilike dve nedelje pre nego što je Hrvatska objavila proterivanje 18 ruskih diplomata kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, američke vlasti su otkrile optužnice protiv trojice ruskih obaveštajnih službenika koji rade za Centar 16, optuženih za hakovanje američkih nuklearnih kompanija i drugih skoro šest godina.

Četiri meseca nakon što je Zagreb proterao Ivanenka i druge ruske diplomate, američka sajber komanda poslala je zaposlene u Hrvatsku "da traže zlonamerne sajber aktivnosti na partnerskim mrežama".

Kuća za špijune

U martu 2022. godine, Poljska je objavila da će proterati 45 navodnih ruskih obaveštajnih službenika koji su se predstavljali kao diplomate, a koje Varšava smatra "pretnjom interesima i bezbednosti naše zemlje" i optužuje da rade na "podrivanju stabilnosti Poljske i njenih saveznika".

Poljska nije javno identifikovala nijednog od proteranih diplomata. Ali, među diplomatama čija su imena nestala sa sajta ruske ambasade u Varšavi ubrzo nakon poljskog saopštenja bio je Mikhail Generalov.

Na dan kada je Poljska izdala saopštenje, Generalov (39) je i dalje bio naveden kao savetnik u ambasadi u Varšavi. Poljska je proteranim ruskim diplomatama dala pet dana da napuste grad.

Do 1. aprila, ime Generalova je već bilo uklonjeno, kao i imena 43 drugih ruskih diplomata koji su bili u diplomatskoj misiji u Varšavi, može se videti na staroj verziji stranice ambasade.

Poljski zvaničnik upoznat sa ovim slučajem koji nije ovlašćen da o tome govori zvanično, potvrdio je za RSE da je Generalov proteran iz Poljske nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Ipak, Generalov je ubrzo preuzeo novu dužnost. Šest meseci kasnije, već je radio kao savetnik u ruskoj ambasadi u Beogradu.

Diplomatske liste koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pokazuju da je Generalov tu funkciju preuzeo oko septembra 2022. godine i na toj funkciji je, prema poslednjoj dostupnoj listi, ostao i u martu.

RSE je nezavisno potvrdio veze između Generalova i ruskog obaveštajnog aparata. Procurele baze podataka o nekretninama u Moskvi ruske vlade pokazuju da se rezidencija Generalova nalazi u kompleksu koji se nalazi u Vilnyusskaya Ulitsa (ulica Viljnus) na jugozapadu Moskve.

Taj kompleks je izgrađen specijalno za rusku Spoljnu obaveštajnu službu, poznatu kao SVR, dekretom tadašnjeg gradonačelnika Moskve Jurija Lužhova (Yury Luzkhov) iz 2001. godine.

RSE je pokušao da dobije komentar od Generalova putem njegovog naloga na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte. Prikazano je da je poruka pročitana, ali odgovor nije stigao.

'Bratska i prijateljska zemlja'

Ruska ambasada u Beogradu je ranije bila upletena u špijunsku aferu. Vlada Srbije je u novembru 2019. godine saopštila da je otkrila rusku špijunsku mrežu povezanu sa ambasadom, što je navelo Vučića da pozove ruskog ambasadora na razgovor.

Vučić je, međutim, umanjio intenzitet incidenta.

"Mi svoju politiku prema Rusiji nećemo da menjamo. Doživljavamo je kao bratsku i prijateljsku zemlju i nastavićemo najbolju saradnju u svim društvenim oblastima, osim što ćemo u obaveštajnom smislu svoju zemlju zaštiti i sačuvati", rekao je Vučić.

Nikola Lunić, nekadašnji vojni diplomata Srbije koji je danas na čelu beogradskog nevladinog Saveta za strateške politike, izjavio je za Balkanski servis RSE da bi Srbija mogla da ugrozi sopstvene evropske integracije davanjem "diplomatskog utočišta" proteranim ruskim diplomatama.

"Ovakav potez Srbije bi se mogao na Zapadu percipirati kao diplomatska, a verovatno i obaveštajna, podrška sveukupnim ruskim ratnim naporima (u Ukrajini, prim. aut.)", rekao je Lunić.

On je ukazao da obaveštajne službe "po pravilu koriste diplomatske privilegije kako bi sa diplomatskim imunitetom nesmetano obavljali svoje obaveštajne zadatke".

"Očigledno je da u ovom trenutku Srbija predstavlja poslednje utočište u Evropi za bezbedan obaveštajni rad ruskih operativaca", rekao je Lunić.

Opširnije čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

RUSIJA ŠPIJUNAŽA

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Zina iz magazina

14.03.2023 • 02:41

Ruska čizma

Blago nama Srbima što nismo bili pod ruskom čizmom.. ali kako se situacija odvija - možda ćemo uskoro i biti. Koliko ih je došlo (ja nemam ništa protiv, rat je u zemlji

3 4 -1
/

13.03.2023 • 22:15

/

smrdezi ne vide da se u prodavnicama prodaju i ruske konditerija.
kosovo je menjano za rusku srbiju

9 24 -15
Nenad

13.03.2023 • 20:57

Leleee

Stavrno smo banana država sve najgore primamo, ovo više nije smešno već sam zaista šokiran šta se dešava u Srbaddiji

12 18 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.