My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.
Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Pročitaj još
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kos: Ako Srbija ispuni uslove - na jesen otvaranje Klastera 3
17.07.2025.•
0
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da bi Srbija mogla da otvori Klaster 3 na jesen, ukoliko ispuni potrebne uslove i ocenila da Srbija sporo napreduje u oblasti vladavine prava.
Nacionalna radna grupa protiv SLAPP tužbi: Država da spreči zloupotrebu tužbi protiv novinara
17.07.2025.•
0
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP tužbi apelovala je na državu "da spreči zloupotrebu tužbi protiv medijskih radnika".
Država se obavezala da će obezbediti novac, a fakultetima stižu opomene zbog neplaćenih računa
17.07.2025.•
0
Iako su fakulteti ispunili svoje obaveze - započeli nastavu i time formalno ispunili zahteve koje je država postavila - s druge strane, država nije ispunila svoj zakonom predviđen deo.
Kamioni na prelazu Batrovci čekaju sedam sati
17.07.2025.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da se kamioni na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Batrovci zadržavaju oko sedam sati.
Skupština Kosova ponovo nije konstituisana, 48. put po redu
17.07.2025.•
0
Ni danas. u 48. pokušaju, poslanici nisu uspeli da konstituišu Skupštinu Kosova, jer ni ovaj put nije formirana komisija za tajno glasanje za predsednika Skupštine.
Er Srbija na meti hakerskog napada
17.07.2025.•
1
Avio kompanija Er Srbija na meti je hakerskog napada.
Evropske demokrate: Vučićeva najava pomilovanja osumnjičene za ubistvo u pokušaju - sramota za pravdu
17.07.2025.•
5
Evropska demokratska partija osudila je najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomiluje devojku koja je automobilom udarila studentkinju tokom blokade saobraćaja.
"Deca gube dodir sa realnošću" - Koliko su igrice opasne za mlade?
17.07.2025.•
8
Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije nešto više od deset odsto mladih u Srbiji ima problem sa zavisnošću od virtualnog sveta.
EPS tvrdi da prelazak na naplatu preko poslovnih banaka nije na štetu ni građana, niti EPS-a
17.07.2025.•
21
Elektroprivreda Srbije najoštrije je odbacila kao netačne tvrdnje, date u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, da će građani Srbije biti oštećeni prelaskom na naplatu struje preko tekućih računa poslovnih banaka.
Sprečen pokušaj krijumčarenja novca na prelazu Gradina: Sakrili evre ispod patosnica automobila
17.07.2025.•
0
Carinici su na graničnom prelazu Gradina sprečili pokušaj krijumčarenja 41.700 evra koje su putnici sakrili u automobilu ispod patosnica, saopštila je Uprava carina.
Studenti novčano kažnjeni: Legitimisani prilikom prikupljanja pomoći za ugrožene požarima
17.07.2025.•
4
Dvoje studenata u blokadi Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, koji su nosili kutije za prikupljanje pomoći za ugrožene požarima, kažnjeno je sa po 5.000 dinara prilikom legitimisanja na javnoj površini.
Građevinski fakultet pre gradnje dao podatke o armaturi na Prokopu
17.07.2025.•
4
Elaborat Građevinskog fakulteta o ispitivanju armirano-betonske konstrukcije železničke stanice Prokop u Beogradu, pokazao je u kakvom stanju su beton i armatura ugrađeni u ovaj objekat i koje su debljine.
U Srbiji će se 1. septembar obeležavati kao Dan nesvrstanih, u novom kalendaru Paštrik i Bljesak
17.07.2025.•
7
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut najavio je da će se 1. septembar obeležavati kao Dan nesvrstanih, na dan kada je 1961. godine u Beogradu osnovan Pokret nesvrstanih, organizacija koju čini više od 100 zemalja sveta.
Paket nacionalnih udžbenika za osnovce: Očuvanje identiteta ili uvod u monopol?
17.07.2025.•
18
Paket nacionalnih udžbenika, planiran predlogom izmena Zakona o udžbenicima, otvara vrata ka monopolističkom sistemu, upozorava Udruženje izdavača udžbenika.
Istraživanje: Za studentsku listu glasalo bi 55 odsto građana
17.07.2025.•
65
Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani danas, a na njima učestvovale studentska, lista oko Pokreta za narod i državu i manjinske liste, za listu koju podržavaju studenti glasalo bi 54,8 odsto građana Srbije.
Lekari i medicinske sestre obavešteni da počinju dežurstva pored tunela na auto-putu kod Pakovraće
17.07.2025.•
34
Lekari i medicinske sestre Doma zdravlja u Čačku obavešteni su danas da bi trebalo da počnu sa dežurstvima ispred tunela Munjino brdo na novoj deonici auto-puta Pakovraće – Požega, nezvanično saznaje agencija Beta.
"Neću da umrem, dok njega ne zbrinem": Roditeljski strah koji Srbija ignoriše
17.07.2025.•
12
Za roditelje osoba sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, jedan od najvećih strahova je ko će preuzeti brigu o njihovoj deci, kada sami o njima više ne budu mogli da se staraju.
Troje privedenih kod Beogradskog sajma, Žandarmerija sprečila blokadu
17.07.2025.•
8
Građani i studenti nakratko su blokirali Bulevar vojvode Mišića u Beogradu, kod Sajma, ali su se tada pojavili pripadnici Žandarmerije koji su ih pomerili i sprečili dalju blokadu.
Istraživanje o stavovima studenata u blokadi: Bore se za pravdu, a protiv nasilja i represije
17.07.2025.•
7
Studenti ocenjuju da se bore za pravdu, a protiv nasilja i represije, ključna je poruka istraživanja o stavovima studenata koji blokiraju Univerziteta u Beogradu i Univeziteta umetnosti.
Đukanović: U pokušanoj revoluciji mozak operacije su ljudi koji čine 'duboku državu' - takozvani spavači
17.07.2025.•
25
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović izjavio je da unutar vlasti ima ljudi koji "podrivaju sistem".
Državljanin Srbije utopio se u Grčkoj
17.07.2025.•
0
Državljanin Srbije, izvučen je u sredu bez svesti iz mora u oblasti popularnog letovališta Olimpik bič, dva kilometra udaljenog od gradića Paralija, piše grčki list "Prototema".
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar