My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.
Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Pročitaj još
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zlatku Kokanoviću određen pritvor
02.03.2026.•
4
Aktivisti udruženja "Ne damo Jadar" Zlatku Kokanoviću određen je pritvor do 30 dana.
Juta: Letovi na Bliski istok otkazani zbog rata, prevoznici bez obaveze da poštuju standardne procedure
02.03.2026.•
1
Nacionalna asocijacija turističkih agencija Juta (Yuta) saopštila je da zbog situacije na Bliskom istoku letova neće biti dok avio-kompanije ne dobiju garancije da je vazdušni prostor bezbedan za letenje.
Kolima naleteo na devojčicu u Beogradu i nije se zaustavio: Dete zadobilo lakše povrede
02.03.2026.•
0
Devojčica od 14 godina lakše je povređena kada je na nju danas prepodne naleteo automobil na uglu Mileševske i Sinđelićeve ulice u beogradskoj opštini Vračar.
Ponovo uhapšen Zlatko Kokanović
02.03.2026.•
5
Aktivista i poljoprivrednik Zlatko Kokanović ponovo je priveden.
Ambasador Irana u Srbiji: Napad SAD i Izraela je teroristička akcija
02.03.2026.•
6
Iranski ambasador u Srbiji Mohamed Sadeg Fazli osudio je vojnu agresiju na njegovu zemlju i nazvao napade SAD i Izraela terorističkom akcijom na najvišem novou.
Uskoro e-kartoni u celoj Srbiji: Da li to znači spajanje privatnog i državnog zdravstva?
02.03.2026.•
19
Još od 2021. godine Ministarstvo zdravlja najavljuje uvođenje e-kartona, a 2023. formirano je Koordinaciono telo za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu u cilju spajanja kartona državnog i privatnog zdravstva.
Lončar: Stanje Ivice Dačića bolje, ima razloga za optimizam
02.03.2026.•
1
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je zdravstveno stanje ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića bolje nego što je bilo, dodajući da ima razloga za optimizam.
Nedavno odlikovala Vučića: Eparhiji u BiH milion evra iz budžetske rezerve Srbije
02.03.2026.•
28
Vlada Srbije odobrila je 118 miliona dinara, odnosno oko milion evra, na ime dotacije pravoslavnoj Eparhiji bihaćko-petrovačkoj u Bosni i Hercegovini.
Muškarac iz Gnjilana uhapšen zbog pretnji i uvreda na račun policije, predsednika i drugih zvaničnika
02.03.2026.•
0
P.S. (58) iz Gnjilana uhapšen je zbog sumnje da je na društvenim mrežama uputio pretnje policijskim službenicama iz Bujanovca, uz uvredljive komentare na račun predsednika Republike, ministara i generala.
Otkazani današnji letovi iz Beograda za Dohu i Dubai
02.03.2026.•
1
Današnji letovi iz Beograda za Dohu i Dubai su otkazani, navedeno je na sajtu Aerodroma "Nikola Tesla Beograd".
Poljoprivrednici nastavljaju blokade puteva: Poznato na kojim deonicama
02.03.2026.•
1
Poljoprivrednici danas nastavljaju blokade puteva u više mesta širom Srbiji.
Vozači i dalje na meti SMS prevare: Pokušaj izvlačenja para preko neplaćene putarine ili prekoračenja brzine
02.03.2026.•
0
"Putevi Srbije" ponovo su upozorili na SMS poruke koje prevaranti šalju građanima.
Rekordno poskupljenje voća u Srbiji: Ko diktira cene?
02.03.2026.•
21
U poslednjih godinu dana voće u Srbiji je poskupelo za 68 odsto, što predstavlja rekordan skok cena na domaćem tržištu.
Treba li opozicija da se povuče u korist studentske liste? Trenutno ni ne komuniciraju
02.03.2026.•
54
Predsednik pokreta Solidarnost Goran Ješić izjavio je da je na predlog predstavnika novosadskog i beogradskog univerziteta bio izabran da bude veza između studentskog pokreta i opozicije.
Počelo onlajn prijavljivanje za subvencije za električna vozila
02.03.2026.•
5
Počelo je onlajn prijavljivanje preko portala eUprava za subvencionisanu kupovinu električnih vozila.
Bivši direktor VBA: Na razbijanju studentskog pokreta angažovani svi kapaciteti službi bezbednosti
02.03.2026.•
25
Na razbijanju studentskog pokreta u Srbiji angažovani su svi kapaciteti službi bezbednosti i postoji realna mogućnost da se on razbije iznutra, što bi bio najgori scenario.
"Mrdićevi zakoni" nisu jedina kočnica za otvaranje Klastera 3 sa EU - problem mnogo dublji
02.03.2026.•
5
Tvrdnje predstavnika vlasti da je Klaster 3 blokiran isključivo zbog proceduralnog propusta oko Venecijanske komisije predstavlja pokušaj da se javnosti ponudi jednostavno objašnjenje za mnogo dublji problem.
Advokat o akciji "Svoj na svome": Mogući su pravni haos i tužbe
02.03.2026.•
7
Iako je država najavila da će projekat "Svoj na svome" rešiti višedecenijski problem divlje gradnje, stručnjaci upozoravaju da "amatersko" sprovođenje upisa svojine nekretnina može dovesti do prevara i tužbi.
Proširuje se lista beneficiranog staža: Poznato ko će ranije u penziju
02.03.2026.•
9
Spisak zanimanja sa beneficiranim radnim stažom u Srbiji uskoro će biti proširen, a među novima su radnici iz železare u Smederevu, vatrogasci i deo zaposlenih u Hitnoj pomoći.
Državljani Srbije "zarobljeni" u Dubaiju čekaju pomoć
01.03.2026.•
6
Iran je lansirao rakete ka Abu Dabiju, Dubaiju i Dohi, koji su ključna vazduhoplovna sedišta između istoka i zapada.
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar