My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.
Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
Pročitaj još
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zastupnik Karadžića, Šljivančanina, Cece i drugih: Ko je branilac Milana Radoičića?
03.10.2023.•
0
Osim Milana Radoičića, koji je danas priveden i saslušan, u žiži javnosti je ovih dana i njegov advokat, Goran Petronijević.
Dvougao: Vučić na CNN protiv Vučića na TV Hepi
03.10.2023.•
0
Dva intervjua, jedan za CNN, drugi za Hepi televiziju i emisiju "Ćirilica", pokazala su dva lica predsednika Srbije Aleksandra Vučića - jedno namenjeno srpskoj, a drugo inostranoj javnosti.
Vučević: Za Srbiju važno da NATO ima neutralan status u rešavanju problema na Kosovu
03.10.2023.•
10
Ministar odbrane Miloš Vučević danas je, u razgovoru sa ambasadorom Velike Britanije Edvardom Fergusonom, izrazio duboku zabrinutost zbog trenutnih dešavanja na Kosovu.
Radoičićev advokat: Sve je ovo stvar pritiska, nema dokaza sem novinskih snimaka
03.10.2023.•
6
Milan Radoičić je doveden nakon pretresa njegovog stana u Beogradu, koji je izvršen jutros, u prostorije Višeg tužilaštva.
Šutanovac: Tekst u kom se navodi da se nudim za ambasadora u SAD mi je izazvao podsmeh
03.10.2023.•
2
Predsednik Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac rekao je da mu je tekst u kom se navodi da se nudi za ambasadora Srbije u SAD izazvao podsmeh.
Otkriveno za šta se tereti Radoičić: Oružje navodno nabavljao iz BiH
03.10.2023.•
24
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu danas je saslušan Milan Radoičić (45).
Apelacioni sud ukinuo pritvor Zoranu Marjanoviću, prvostepeno osuđenom za ubistvo supruge
03.10.2023.•
5
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor Zoranu Marjanoviću, osuđenom za ubistvo supruge Jelene Marjanović.
Autor Dejv Trot na događaju "Kako izlečiti kreativno slepilo" u Beogradu
03.10.2023.•
0
Legendarni britanski kreativni direktor i autor Dejv Trot, zajedno sa Bojanom Lekovićem iz KupujemProdajem i Srđanom Janićijevićem iz Mokrogorske, organizuje jedinstven događaj.
Koliko stranih državljana živi u Srbiji, a koliko je građana sa dvojnim državljanstvom?
03.10.2023.•
4
U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi 33.509 stranih državljana, a najviše ih je iz Rusije - 8.522.
Priveden Milan Radoičić nakon pretresa stana i drugih prostorija
03.10.2023.•
42
Bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić priveden je u Više javno tužilaštvo u Beogradu, nakon priznanja da je organizator oružane grupe koja se sukobila sa Kosovskom policijom u Banjskoj.
Šta se dešava na Kosovu: I dalje traje čišćenje terena, Srbinu 30 dana kućnog pritvora
03.10.2023.•
3
Nakon oružanog sukoba u Banjskoj situacija na severu Kosova i dalje je napeta. Pojedini mediji su objavili da je utoku pretres u Banjskoj.
Sektor za vanredne situacije upozorio na opasnost od požara
03.10.2023.•
0
Sektor za vanredne situacije je pozvao građane da zbog veoma toplog i suvog vremena budu odgovorni i oprezni "prilikom upotrebe otvorenog plamena".
Predsednik Opštine Sjenica: Nema potrebe da podnesem ostavku
03.10.2023.•
1
Predsednik Opštine Sjenica Munib Mujagić rekao je danas radiju Sto plus da neće podneti ostavku na tu funkciju, kao što su prethodnih dana učinili čelnici brojnih gradova i opština u Srbiji.
Organizatori protesta traže hitnu skupštinsku sednicu o odgovornosti Vučića za Banjsku
03.10.2023.•
2
Organizatori protesta "Srbija protiv nasilja", danas su zatražili da se održi skupštinsko zasedanje na kojem bi se utvrdila odgovornost predsednika Aleksandara Vučića za napad u Banjskoj.
Srbinu privedenom na Jarinju zbog oružja mesec dana kućnog pritvora
03.10.2023.•
0
Srbinu L.J. koji je prekjuče priveden na administartivnom prelazu Jarinje određeno je 30 dana kućnog pritvora.
VIDEO: Kamion se zapalio na auto-putu kod Beograda, saobraćaj obustavljen u oba smera
03.10.2023.•
0
Na auto-putu kod Umčara iz smera Beograda zapalio se kamion.
Sindikat NSPRS izradio predlog novog načina obračuna plata u prosveti, dostaviće ga vlastima
03.10.2023.•
1
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije saopštio je da je izradio predloge izmena i dopuna četiri zakona i jedne uredbe.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 18. oktobra o Kosovu
03.10.2023.•
2
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija će 18. oktobra razmatarati novi šestomesečni izveštaj generalnog sekretara Antonija Gutereša o radu UN Misije na Kosovu (Unmik).
Koliko Srbiju koštaju vanredni izbori: Najveća nepoznanica broj članova biračkih odbora
03.10.2023.•
13
Vanredni parlamentarni i lokalni izbori u više desetina gradova i opština, koji su najavljeni za decembar, mogli bi da koštaju građane Srbije i do 30 milijardi dinara, odnosno oko 25 miliona evra.
Njujork tajms sa meštanima sela oko Banjske: Kao da smo u džungli, zaglavljeni u igri ega dva lidera
02.10.2023.•
6
Malo selo Banjska, koje se ugnezdilo u zelenim dolinama severnog Kosova, poslednjih dana je u centru tenzija koje bi ovaj turbulentni region mogle ponovo da gurnu Kosovo u sukob sa Srbijom.
Pokrajinska vlada poslala 30 paleta vode Eparhiji raško-prizrenskoj: Vrednost pošiljke 1,2 miliona
02.10.2023.•
5
Pokrajinska vlada uputila je danas, preko Direkcije za robne rezerve, 30 paleta negazirane flaširane vode za potrebe narodnih kuhinja u Eparhiji raško-prizrenskoj na Kosovu.
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar