My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.
Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Pročitaj još
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Švajcarska fondacija prikuplja novac za sahranu Srbina koji je spasavao ljude iz požara u Kran-Montani
05.01.2026.•
0
Švajcarska fondacija "Hepi pot" pokrenula je akciju prikupljanja novčanih sredstava kako bi se telo Stefana Ivanovića koji je stradao spasavajući ljude iz požara u Švajcarskoj, transportovalo za Srbiju.
Normalizuje se saobraćaj na beogradskom aerodromu, kasne pojedini letovi
05.01.2026.•
0
Na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" zbog vremenskih uslova kasne pojedini letovi, ali se saobraćaj postepeno normalizuje.
Švercovao cigarete u bojleru
05.01.2026.•
0
Carinici na graničnom prelazu Preševo su sprečili jednog putnika da švercuje cigarete u bojleru.
Sektor za vanredne situacije: Ostanite u svojim domovima
05.01.2026.•
12
Pripadnici sektora vanredne situacije MUP-a imali su šest intervencija u kojima je bilo angažovano 13 vatrogasaca spasilaca sa šest vozila i šest pumpi.
Lomljenje božićne česnice u sredu ispred Hrama Svetog Save
04.01.2026.•
4
Lomljenje božićne česnice biće organizovano u sredu od 11 časova, neposredno nakon završetka liturgije, na platou ispred Hrama Svetog Save u Beogradu.
Uspostavljen saobraćaj na Trgu Nikole Pašića posle više od osam meseci
04.01.2026.•
6
Večeras je nešto pre 21 sat uspostavljen saobraćaj ispred Doma narodne skupštine i u okolnim ulicama.
FOTO, VIDEO: Studenti i građani se grudvali ispred Skupštine
04.01.2026.•
5
Tokom dana, beogradski i novosadski studenti u blokadi pozvali su građane na grudvanje ispred Skupštine, a pozivu su se uglavnom odazvali mladi i porodice sa malom decom.
Koliko "dobro" je policija radila svoj posao tokom 2025. godine?
04.01.2026.•
15
Policija je tokom 2025. godine imala neuobičajeno veliki broj intervencija, ocenio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, tvrdeći da je policija svoj posao obavila "veoma dobro", ali sagovornici Danasa se ne slažu.
Vučić o bezbednosti Srbije: "Pravo jačeg dominira svetom, moramo da se oslonimo na sebe"
04.01.2026.•
23
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da u ovom trenutku državi ne preti neposredna opasnost od potencijalnog agresora, ali da to ne znači da situacija neće biti drugačija za nekoliko meseci ili godinu dana
Grafiti mržnje i oskrnavljena spomen-ploča: "Nekome očigledno smeta jedinstvo"
04.01.2026.•
11
Dva vandalska incidenta obeležila su početak godine u Srbiji - grafiti mržnje prema građanima muslimanske veroispovesti u Pančevu i skrnavljenje spomen-ploče romskom dečaku Dušanu Jovanoviću u Beogradu.
Da li studenti treba da izađu na izbore sa opozicijom?
04.01.2026.•
55
Iako studenti najavljuju da je njihova izborna lista praktično završena i da na njoj neće biti političara, deo opozicije i dalje insistira na zajedničkom nastupu na izborima.
Vučić: Ekonomski, nije bilo boljeg vremena u Srbiji od Karađorđa do danas
04.01.2026.•
31
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u ekonomskom smislu, u zemlji nije bilo boljeg vremena od "Karađorđa do danas".
Đilas: Rio Tinto će tražiti odštetu od Srbije od 1 do 1,5 milijardi evra
04.01.2026.•
22
Kompanija Rio Tinto sprema tužbu protiv države Srbije i zahtevaće odštetu što neće biti ništa od vađenja litijuma u dolini Jadra u iznosu ne manjem od milijardu evra, izjavio je Dragan Đilas.
Biznismeni bliski vlasti na čelu sportskih organizacija umesto vrhunskih sportista
04.01.2026.•
23
Upravljačke strukture domaćeg sporta već godinama nisu mesto za vrhunske sportiste, već za politički podobne funkcionere i biznismene bliske vlasti.
Cene stanova u Srbiji: Novi Sad, Niš i Kragujevac znatno jeftiniji od Beograda
04.01.2026.•
2
Najveća prosečna cena stanova u starogradnji u trećem kvartalu prošle godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), bila je u Beogradu i iznosila je 2.691 evro po kvadratu.
RHMZ aktivirao sistem za slanje SMS hitnih upozorenja građanima zbog opasnih vremenskih uslova
04.01.2026.•
2
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) saopštio je danas da je aktivirao sistem za slanje SMS hitnih upozorenja građanima.
Putevi Srbije: Svi glavni putni pravci prohodni, neophodan oprez zbog snega i poledice
04.01.2026.•
1
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je danas da su autoputevi, svi državni putevi prvog i drugog reda, kao i prilazi graničnim prelazima i zimskim turističkim centrima prohodni.
Vučić: Prodaja udela Gasproma u NIS-u ključna za izlazak iz sankcija
04.01.2026.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je od ključnog značaja da ruski "Gasprom", kao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, što pre završi ugovor o prodaji svog udela mađarskoj naftnoj kompaniji MOL.
Sindikat prosvetnih radnika traži jasna pravila za mobilne telefone u školama
04.01.2026.•
6
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražila je danas da se pitanje upotrebe mobilnih telefona u školama uredi na sistemski način.
Zašto Vučić izbegava šetnje gradovima Srbije?
04.01.2026.•
27
Nikada održani skupovi i prazna obećanja da će šetati ulicama Novog Sada.
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar