Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a

Autor: Tanjug

Info

05.11.2025.

16:00 > 15:45

Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a

Foto: 021.rs

Ovo je izjavio izvršni direktor i većinski vlasnik Gunvora Torbjorn Tornkvist.

Švedska Gunvor grupa, sa sedištem u Ženevi, prema planu bi trebalo da preuzme Lukoilovu imovinu u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, mreže benzinskih stanica u Evropi i Sjedinjenim Američki Državama, kao i naftna i gasna polja na Bliskom istoku i u srednjoj Aziji i Africi.

Realizacija ovog dogovora zavisi od odobrenja američkih, britanskih i švajcarskih institucija, a vreme je ograničeno jer nove američke sankcije Lukoilu i Rosnjeftu počinju da važe 21. novembra.

Tornkvist je, u intervjuu za Fajnenšel tajms, upozorio da je od ključne važnosti produžiti operativne dozvole za Lukoil, jer bi u suprotnom "rafinerijski kapacitet mogao biti ozbiljno poremećen".

Lukoilova rafinerija u Burgasu obezbeđuje više od dve trećine goriva u Bugarskoj, dok Petrotel u Rumuniji pokriva oko trećinu tamošnje prerade.

Svaki zastoj u radu, prema njegovim rečima, direktno bi se odrazio na regionalnu energetsku stabilnost.

Švedski milijarder Tornkvist je istovremeno odbacio spekulacije da Gunvor zapravo preuzima aktive samo privremeno, kako bi ih Lukoil jednog dana povratio, naglasivši da će nadležni tražiti "potpun raskid vlasničkih veza" sa ruskom kompanijom.

Istorijske veze Gunvora sa Rusijom dodatno komplikuju ovu transakciju. Jedan od suosnivača grupacije je saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, Genadij Timčenko, koji je prodao svoj udeo Tornkvistu nakon sankcija 2014. godine.

Gunvor se postepeno povukao iz većine ruskih projekata, ali i dalje postoji rizik za reputaciju, dodaje FT.

Sjedinjene Američke Države su prošlog meseca stavile Lukoil i Rosnjeft na listu sankcionisanih subjekata u okviru napora da se smanje ruski prihodi tokom rata u Ukrajini.

Zbog toga je za završetak transakcije potrebno odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) pri američkom Ministarstvu finansija.

Gunvor trenutno pregovara sa američkim vlastima kako bi se produžio rok licence koja omogućava ograničene transakcije sa Lukoilom.

Očekuje se da će biti odobreno produženje za oko šest meseci, slično aranžmanu u slučaju Rosnjeftove imovine u Nemačkoj, prenosi Blumberg.

Konačni dogovor će uticati i na kompaniju Lukoil Srbija, društvo sa ograničenom odgovornošću za promet naftnih derivata koja zauzima drugo mesto po broju benzinskih stanica na tržištu Republike Srbije.

Lukoil Srbija ima oko 180 radnika, a kroz partnersku - dilersku mrežu kompanija zapošljava još oko 800 ljudi. Kompanije posluje kroz mrežu od 112 aktivnih benzinskih stanica širom Srbije, kao i dva naftna skladišta u Doljevcu i Ostružnici.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Lukoil sankcije Rusiji

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Zamenik zamenika

06.11.2025 • 09:20

rusija gubi svoju poslednju
konkurentnu prednost
Nekada je kremlj voleo da ponavlja: ,,Ali mi imamo jeftinu energiju." Ovaj argument bio je poslednja uteha za biznise, industriju i stanovništvo koje se suočava sa porezima, sankcijama i izolacijom.
Ali sada se i to srušilo - električna
energija u rusiji košta isto kao i u
Mađarskoj: oko 10,4 evro centa po
kilovat-satu, ili 9,7 rubalja.
Za poređenje - Mađarska kupuje
energetske resurse od rusije, ne
proizvodeći ih. Pa ipak, plaća otprilike isto za električnu energiju kao i zemlja koja izvozi gas, naftu i ugalj. I to govori glasnije od bilo kakvih izveštaja o ,,stabilnosti cena". rusija, koja je izgubila pristup
zapadnim tehnologijama i jeftinim
kreditima, sada gubi svoju glavnu
konkurentnu prednost— jeftinu
energiju, na kojoj se oslanjala njena
industrija. Benzin košta koliko i u
SAD. Električna energija-kao u Kanadi ili nekim američkim državama. Čak i Kina, najveći svetski potrošač energije, sada plaća manje nego rusija.
Ovo nisu samo brojke - ovo je
simptom. Kada zemlja koja sedi
na gasu, nafti i uglju ne može da
obezbedi niske domaće cene, to
znači da je u sistemu nesto duboko
pošlo naopako.
Kada energija prestane da bude
jeftina, nestaje poslednji izvor snage.

6 13 -7
Jana

05.11.2025 • 17:26

Kakve mućke korporativnog sveta

21 6 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.