Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Foto: 021.rs
Ovo je izjavio izvršni direktor i većinski vlasnik Gunvora Torbjorn Tornkvist.
Švedska Gunvor grupa, sa sedištem u Ženevi, prema planu bi trebalo da preuzme Lukoilovu imovinu u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, mreže benzinskih stanica u Evropi i Sjedinjenim Američki Državama, kao i naftna i gasna polja na Bliskom istoku i u srednjoj Aziji i Africi.
Realizacija ovog dogovora zavisi od odobrenja američkih, britanskih i švajcarskih institucija, a vreme je ograničeno jer nove američke sankcije Lukoilu i Rosnjeftu počinju da važe 21. novembra.
Tornkvist je, u intervjuu za Fajnenšel tajms, upozorio da je od ključne važnosti produžiti operativne dozvole za Lukoil, jer bi u suprotnom "rafinerijski kapacitet mogao biti ozbiljno poremećen".
Lukoilova rafinerija u Burgasu obezbeđuje više od dve trećine goriva u Bugarskoj, dok Petrotel u Rumuniji pokriva oko trećinu tamošnje prerade.
Svaki zastoj u radu, prema njegovim rečima, direktno bi se odrazio na regionalnu energetsku stabilnost.
Švedski milijarder Tornkvist je istovremeno odbacio spekulacije da Gunvor zapravo preuzima aktive samo privremeno, kako bi ih Lukoil jednog dana povratio, naglasivši da će nadležni tražiti "potpun raskid vlasničkih veza" sa ruskom kompanijom.
Pročitaj još
Istorijske veze Gunvora sa Rusijom dodatno komplikuju ovu transakciju. Jedan od suosnivača grupacije je saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, Genadij Timčenko, koji je prodao svoj udeo Tornkvistu nakon sankcija 2014. godine.
Gunvor se postepeno povukao iz većine ruskih projekata, ali i dalje postoji rizik za reputaciju, dodaje FT.
Sjedinjene Američke Države su prošlog meseca stavile Lukoil i Rosnjeft na listu sankcionisanih subjekata u okviru napora da se smanje ruski prihodi tokom rata u Ukrajini.
Zbog toga je za završetak transakcije potrebno odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) pri američkom Ministarstvu finansija.
Gunvor trenutno pregovara sa američkim vlastima kako bi se produžio rok licence koja omogućava ograničene transakcije sa Lukoilom.
Očekuje se da će biti odobreno produženje za oko šest meseci, slično aranžmanu u slučaju Rosnjeftove imovine u Nemačkoj, prenosi Blumberg.
Konačni dogovor će uticati i na kompaniju Lukoil Srbija, društvo sa ograničenom odgovornošću za promet naftnih derivata koja zauzima drugo mesto po broju benzinskih stanica na tržištu Republike Srbije.
Lukoil Srbija ima oko 180 radnika, a kroz partnersku - dilersku mrežu kompanija zapošljava još oko 800 ljudi. Kompanije posluje kroz mrežu od 112 aktivnih benzinskih stanica širom Srbije, kao i dva naftna skladišta u Doljevcu i Ostružnici.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
22
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
5
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Komentari 2
Zamenik zamenika
konkurentnu prednost
Nekada je kremlj voleo da ponavlja: ,,Ali mi imamo jeftinu energiju." Ovaj argument bio je poslednja uteha za biznise, industriju i stanovništvo koje se suočava sa porezima, sankcijama i izolacijom.
Ali sada se i to srušilo - električna
energija u rusiji košta isto kao i u
Mađarskoj: oko 10,4 evro centa po
kilovat-satu, ili 9,7 rubalja.
Za poređenje - Mađarska kupuje
energetske resurse od rusije, ne
proizvodeći ih. Pa ipak, plaća otprilike isto za električnu energiju kao i zemlja koja izvozi gas, naftu i ugalj. I to govori glasnije od bilo kakvih izveštaja o ,,stabilnosti cena". rusija, koja je izgubila pristup
zapadnim tehnologijama i jeftinim
kreditima, sada gubi svoju glavnu
konkurentnu prednost— jeftinu
energiju, na kojoj se oslanjala njena
industrija. Benzin košta koliko i u
SAD. Električna energija-kao u Kanadi ili nekim američkim državama. Čak i Kina, najveći svetski potrošač energije, sada plaća manje nego rusija.
Ovo nisu samo brojke - ovo je
simptom. Kada zemlja koja sedi
na gasu, nafti i uglju ne može da
obezbedi niske domaće cene, to
znači da je u sistemu nesto duboko
pošlo naopako.
Kada energija prestane da bude
jeftina, nestaje poslednji izvor snage.
Jana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar