Koliko su građani Srbije naoružani - niko ne zna, a stručnjaci se slažu: Džabe oštrije kazne, ako...
Tragedije u školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca otkrile su mnoge slabosti države i otvorile brojna pitanja od kojih se neka odnose na kontrolu oružja, kako legalnog tako i nelegalnog.
Nezvanične procene da u Srbiji cirkuliše oko tri miliona komada nelegalnog vatrenog oružja, koje su se u poslednje vreme pojavile u nekoliko različitih medija različitih uređivačkih politika i reputacija, prvi put su objavljene davne 2013. godine. Pozivale su se na identično međunarodno istraživanje sprovedeno 2007. (Anketa o lakom oružju, koje je sproveo Diplomski institut za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve).
I tada je istraživanje podrazumevalo velikodušnu marginu greške, jer se procena količine oružja u Srbiji kretala od 2,1 do četiri miliona komada, pa je kao srednja vrednost odoka uzet broj od tri miliona, i to legalnog i nelegalnog oružja ukupno.
Dodatna nevolja bila je što se ta studija, pak, pozivala na drugu, još raniju, iz 2005, koju je uradila Centrala za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja za Jugoistočnu i Istočnu Evropu (SEE-SAC) pri Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Nasuprot tome, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 2015. izneo procenu da su brojne akcije legalizacije, zaplene i predaje nelegalnog oružja (organizovane 1992, 1997, 1999, 2003, 2007. i 2015) njegovu realnu količinu u opticaju svele na između 200.000 i 900.000 komada, piše NIN.
Ukoliko saberemo današnji registar MUP-a o broju legalnog oružja (760.000 komada u posedu oko 570.000 vlasnika među kojima su i fizička i pravna lica) s procenom količine nelegalnog oružja (neka bude niža, od 200.000, premda u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku broje do 1,1 milion), dobićemo zaključak da u Srbiji postoji između 1,1 i 1,9 miliona oružja ukupno.
I koju god računicu uzeli u razmatranje, dolazi se do činjenice da smo među najnaoružanijim zemljama sveta po glavi stanovnika.
"Čak i da uzmemo najkonzervativniju procenu MUP-a o 200.000 ilegalnih cevi, i dalje se radi o ogromnom broju ilegalno naoružanih ljudi", kaže za NIN Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
I upravo stručnjaci za pitanje naoružanja ukazuju da se više od 95 odsto krivičnih dela počini nelegalnim oružjem. Iako su podaci o velikoj količini nelegalnog oružja i krivičnih dela koja se počine baš tim naoružanjem poznati već dugo, vlast u Srbiji je pokušala da preuzme neke konkretnije korake tek nakon dve nedavne tragedije, 3. i 5. maja.
Prema podacima koje je 28. maja saopštio MUP, do tada je u velikoj akciji predato 36.265 komada oružja. Kakvi su dometi ove akcije, bar kada je reč o broju predatog naoružanja, moći će da se razmatra kasnije, ali Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, smatra da bi svakako bilo bolje, kao što je i urađeno u mnogim razvijenim zemljama, da je država odvojila određeni novac i ponudila građanima da od njih otkupi legalno oružje.
"Neuporedivo se više krivičnih dela počini nelegalnim oružjem, jer onaj ko hoće da izvrši krivično delo obično i traži nelegalno oružje. Ne mislim tu na komšijske i porodične obračune", kaže Novaković.
Istovremeno, sagovornici NIN-a ukazuju da je za mere koje bi dale nešto konkretnije rezultate potrebno angažovati timove stručnjaka iz bezbednosnog sektora, sudova i tužilaštava, kao i iz nevladinih organizacija, te da su ovakve nepotpune mere predložene isključivo zbog vođenja računa o političkom rejtingu.
U tom kontekstu, stručnjacima je posebno sporna mera kojom se predviđa oštrija kaznena politika, što se do sada u Srbiji, kao i u mnogim zemljama, nije pokazalo preterano efikasnim.
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar unutrašnjih poslova i predsednik nevladine organizacije Leks, kaže da je u Srbiji od 2000. do danas više puta pooštravana kaznena politika, ali je i povećavan broj učinilaca tog krivičnog dela.
"To znači da se povećanjem kazni ne smanjuje količina oružja, već se povećava broj okrivljenih u zatvoru koji ranije nisu osuđivani. Populistički je govoriti da su za velike količine oružja krive sudije i da će to promeniti pooštravanje kaznene politike. Nijedan moj okrivljeni, bilo dok sam radio kao sudija ili sada kao advokat, nije znao kolika je kazna za držanje oružja, a vlast misli da će veća kazna da destimuliše nove počinioce. Za smanjenje kriminaliteta je mnogo važnije koliki će procenat ljudi koji su počinili krivično delo biti osuđen nego kolike će kazne biti. To je bio zaključak i konferencije o oružju u Ujedinjenim nacijama 2000, kojoj sam prisustvovao. Te godine je, recimo, u Srbiji osuđeno manje od 50 odsto izvršilaca krivičnih dela. U SAD je te godine bilo 76 odsto, a u nordijskim zemljama još veći procenat osuđenih. Mislim da je danas broj osuđenih počinilaca u Srbiji ne veći od 40 odsto onih koji isto tako krše zakon, ali vlast ne želi to da prizna. Zašto je ovo važno? Zato što je najmanje osuđenih zbog posedovanja nelegalnog oružja", navodi Prelević.
Dodaje da je u Srbiji problem i legalno oružje, jer se dozvole dobijaju preko veza sa vlašću i korupcijom, pa se dešava da osuđene vođe kriminalaca imaju dozvole za naoružanje. U tom svetlu, znakovit može biti i podatak koji predočava Saša Đorđević.
"Policija je 2022. registrovala 28 organizovanih kriminalnih grupa, ali nijedna od njih se nije teretila za krijumčarenje oružja, već za teška ubistva, krijumčarenje droge, visokotehnološki kriminal i prostituciju."
A kada smo već kod krijumčarenja i krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, prema podacima koje je MUP dostavio NIN-u, u proteklih pet godina i četiri meseca tekuće godine ih je počinjeno 7.724 i podneto je 7.555 krivičnih prijava protiv 7.863 osobe.
Istovremeno, prema Republičkom javnom tužilaštvu, u poslednje tri godine je osuđeno 2.643, lica, od toga 1.265 na zatvorske kazne, dok su ostale bile novčane i uslovne. Ovakva statistika ukazuje da oštrija kaznena politika ne daje očekivane rezultate i da su potrebne druge mere.
Božo Prelević, istovremeno, navodi da je 2016. vlast "u naletu nepoverenja prema sudijama i tužiocima" uvela drastične kazne za neovlašćeno držanje i nošenje oružja za povratnike, koji su ranije bili kažnjeni za isto delo.
"U praksi je moguće da i za jedan metak budete osuđeni na kaznu zatvora od godinu do pet godina, a u slučaju ponovljenog dela dobijete od pet godina pa naviše. Dakle, ako vam ponovo nađu jedan metak bićete osuđeni na više od pet godina robije. Za neosposobljeno oružje, a u praksi to je obično oružje predaka iz Prvog i Drugog svetskog rata, ako ga ima više, može da se dobije čak 12 godina. Treba napraviti razliku u zakonu, kao što je nekad bilo, među onima koji drže trofejno, neosposobljeno oružje i onih koji nekom prete i koriste ga u obračunima. Sada najavljuju da će pooštriti kazne, a napravili su sporazum sa ubicom iz grupe Veljka Belivuka na 12 godina zatvora. Ili, ako prođeš na crveno i ubiješ tinejdžerku na pešačkom prelazu dobiješ godinu dana kućnog zatvora. Očito je da ove zakone ova vlast primenjuje samo na obične građane, ali ne i na sebe same", kaže Prelević.
Pročitaj još
Još jedno od pitanja koje je za sada bez odgovora je činjenica da Srbija ima restriktivan Zakon o oružju i municiji, a da ipak spada među najnaoružanija društva. Neka istraživanja pokazuju da je taj broj čak 39 "cevi" na 100 stanovnika.
Sagovornici NIN-a ukazuju na očigledne manjkavosti u zakonu, ali i činjenicu da je u Srbiji izražena kultura oružja, te da se ono zbog istorije i dalje identifikuje kao simbol snage, porodične stabilnosti i izjednačavanja sa tradicijom i sposobnošću da se brani porodica, politička zajednica ili država.
"Zakon jeste restriktivan, ali se on suštinski ne primenjuje, ne postoje ni mehanizmi kojima bi se utvrdilo koliko se zakon u praksi zaista poštuje. To se vidi i na primeru tragedija u 'Ribnikaru' i Mladenovcu. One pokazuju da se oružje nije čuvalo u skladu sa zakonom. Drugi problem je koliko su kvalitetni zdravstveni pregledi prilikom izdavanja dozvole za posedovanje oružja", ističe Đorđević.
Ceo tekst možete čitati u današnjem izdanju NIN-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Skup studenata 28. decembra kao sakupljanje "sigurnih glasova" - da li je to bolje od protesta?
24.12.2025.•
0
Studentski skup zakazan za 28. decembar, prema pojedinim najavama studenata uključenih u organizaciju, biće zapravo akcija sakupljanja potpisa.
Zapalio "fijat punto" na parkingu u Krnjači, plamen zahvatio još dva vozila
24.12.2025.•
0
Beogradska policija uhapsila je M. J. (47) zbog izazivanja opšte opasnosti.
Upozorenje vozačima koji idu u istočnu Srbiju: Očekuje se sneg
24.12.2025.•
0
"Putevi Srbije" apeluju na sve učesnike u saobraćaju da budu posebno oprezni i da brzinu kretanja prilagode uslovima na putu, jer se, prema upozorenju RHMZ u istočnoj Srbiji očekuju snežne padavine.
Vučić: Razgovori sa EU o REM bili ponižavajući i sumanuti, Srbija pristajala na gluposti
24.12.2025.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je ambasadore da učine sve da Srbija napreduje na evropskom putu, ali je rekao i da granice moraju da postoje.
Pre tri meseca u Srbiji uhapšena grupa zbog špijunaže i rasističkih incidenata: Evo dokle je stigao postupak
24.12.2025.•
0
Gotovo tri meseca nakon što je u Srbiji uhapšena grupa od 11 osoba, osumnjičenih za izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj, slučaj je i dalje u fazi istrage.
Prevoznici upozoravaju na mogući kolaps zbog Šengena: Traže rešenje ili slede blokade granica
24.12.2025.•
7
Ukoliko ne bude rešen problem vozača kamiona, izazvan uvođenjem novog sistema za proveru ulaska državljana trećih zemalja u šengenski prostor, uslediće blokada šengenskih granica.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon
24.12.2025.•
10
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama, a danas vas i darujemo.
Studija: Politički sukobi u svetu ove godine na istorijskom maksimumu - pominje se i Srbija
24.12.2025.•
0
Politički sukobi u svetu dostigli su ove godine istorijski maksimum, a ratovi su samo najuočljiviji deo, navodi se u studiji koja tu ubraja i sankcije, trgovinske sporove i proteste, kojih ima i u Francuskoj i Srbiji.
Danas je Badnji dan po gregorijanskom kalendaru
24.12.2025.•
2
Rimokatolička crkva i sve crkve zapadnog obreda slave Badnje veče, najavljujući sutrašnji Božić, praznik rođenja Isusa Hrista.
Arbutina: Zabluda je da Srbija nema kadrove za nuklearnu energiju
24.12.2025.•
43
Slovačka je, kako tvrdi predsednik te zemlje Peter Pelegrini, spremna da pomogne Srbiji u izgradnji nuklearne elektrane.
Brnabić se opoziciji izvinila što ih je nazvala izdajnicima, a onda zaređala: Slugerani, poslušnici, drukare..
24.12.2025.•
18
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić uputila je izvinjenje poslanicima opozicije jer ih je nazvala izdajnicima.
VIDEO: Državljanin Srbije tražen zbog krađe skupocenog vina u SAD, veruje se da mu nije prva takva krađa
24.12.2025.•
3
Srpski državljanin Nikola Krndija (57) glavni je osumnjičeni za krađu šest boca retkog francuskog vina u Virdžiniji, čija se vrednost procenjuje na 38.000 dolara.
RGZ: Podneto preko 370.000 prijava za upis bespravnih objekata
23.12.2025.•
0
Za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, nazvanom "Svoj na svome" danas do 21 čas stigle su 371.146 prijave.
Produžen rok za povraćaj 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima
23.12.2025.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je da je produžilo rok za povraćaj 50 odsto plaćene školarine samofinansirajućim studentima i najavilo da će poslednja isplata biti izvršena 30. decembra.
Štrajkovi upozorenja u Narodnom pozorištu od utorka do četvrtka
23.12.2025.•
0
Od utorka do četvrtka sindikati Drame, Baleta i Muzičkih umetnika Narodnog pozorišta održaće štrajkove upozorenja, objavljeno je večeras na sajtu nedeljnika "Vreme".
Advokat Spahović: Tužilaštvo je u ovom stanju zbog Zagorke Dolovac
23.12.2025.•
10
Iako su današnji izbori za članove Visokog saveta tužilaštva u javnosti označeni kao ključni za to kako će tužilačka organizacija izgledati narednih godina, advokat Sead Spahović se ne slaže sa takvom kategorizacijom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - danas lagano
23.12.2025.•
15
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Udes kod Babušnice: Uhapšen vozač sa 10 ilegalnih migranata
23.12.2025.•
1
Uhapšen je vozač automobila sa deset iregularnih migranata iz Avganistana koji je kod Babušnice sleteo s puta i udario u drvo, saopštila je danas policija.
Studenti u blokadi objavili lokacije na kojima će se prikupljati potpisi 28. decembra
23.12.2025.•
16
Studenti u blokadi objavili su mapu i listu mesta u kojima će, u nedelju, 28. decembra, biti postavljeni štandovi na kojima će se skupljati potpisi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Skupi praznici: Gradovi Srbije izdvajaju i do 9,5 miliona za novogodišnje ukrase
23.12.2025.•
1
Mašne, jelke sa kapom, irvasi koji mašu, jelke od po pet metara, brodovi, sidra, zvezde u buketu, svetleće mede - ovo su samo neke od stavki koje su se našle na spisku novogodišnje dekoracije širom gradova Srbije.
JUKOM objavio prve rezultate izbora za članove Visokog saveta tužilaštva
23.12.2025.•
2
Javni tužioci Jasmina Stanković, Radmila Jovanović, Boris Majlat, Predrag Milovanović i Jovana Komnenović biće u narednih pet godina članovi Visokog saveta tužilaštva.
Komentari 8
DR
SB
01.06.2023 • 08:52
Iznenadio me je podatak da u Srbiji ima 39 komada vatrenog oružja po glavi stanovnika (na neslavnom trećem mestu u svetu i prvom u Evropi), tu negde blizu nas je Bosna sa 36, a Hrvatska samo 2 (slovima: dva). U čemu je tajna, kako je Hrvatska uspela da razoruža svoje građane?!
zato što nije. Jer pametna država pokaže javne podatke gde su kao razoružani . A stvarni podaci se veruj razlikuju. Imaju i hrvati i srbi tamo oružije, a znaš i zbog čega.
Лиманац
Sabahudin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar