Koliko su građani Srbije naoružani - niko ne zna, a stručnjaci se slažu: Džabe oštrije kazne, ako...

Autor: NIN

Info

01.06.2023.

07:32

Tragedije u školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca otkrile su mnoge slabosti države i otvorile brojna pitanja od kojih se neka odnose na kontrolu oružja, kako legalnog tako i nelegalnog.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Nezvanične procene da u Srbiji cirkuliše oko tri miliona komada nelegalnog vatrenog oružja, koje su se u poslednje vreme pojavile u nekoliko različitih medija različitih uređivačkih politika i reputacija, prvi put su objavljene davne 2013. godine. Pozivale su se na identično međunarodno istraživanje sprovedeno 2007. (Anketa o lakom oružju, koje je sproveo Diplomski institut za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve).

I tada je istraživanje podrazumevalo velikodušnu marginu greške, jer se procena količine oružja u Srbiji kretala od 2,1 do četiri miliona komada, pa je kao srednja vrednost odoka uzet broj od tri miliona, i to legalnog i nelegalnog oružja ukupno.

Dodatna nevolja bila je što se ta studija, pak, pozivala na drugu, još raniju, iz 2005, koju je uradila Centrala za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja za Jugoistočnu i Istočnu Evropu (SEE-SAC) pri Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Nasuprot tome, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 2015. izneo procenu da su brojne akcije legalizacije, zaplene i predaje nelegalnog oružja (organizovane 1992, 1997, 1999, 2003, 2007. i 2015) njegovu realnu količinu u opticaju svele na između 200.000 i 900.000 komada, piše NIN.

Ukoliko saberemo današnji registar MUP-a o broju legalnog oružja (760.000 komada u posedu oko 570.000 vlasnika među kojima su i fizička i pravna lica) s procenom količine nelegalnog oružja (neka bude niža, od 200.000, premda u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku broje do 1,1 milion), dobićemo zaključak da u Srbiji postoji između 1,1 i 1,9 miliona oružja ukupno.

I koju god računicu uzeli u razmatranje, dolazi se do činjenice da smo među najnaoružanijim zemljama sveta po glavi stanovnika.

"Čak i da uzmemo najkonzervativniju procenu MUP-a o 200.000 ilegalnih cevi, i dalje se radi o ogromnom broju ilegalno naoružanih ljudi", kaže za NIN Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

I upravo stručnjaci za pitanje naoružanja ukazuju da se više od 95 odsto krivičnih dela počini nelegalnim oružjem. Iako su podaci o velikoj količini nelegalnog oružja i krivičnih dela koja se počine baš tim naoružanjem poznati već dugo, vlast u Srbiji je pokušala da preuzme neke konkretnije korake tek nakon dve nedavne tragedije, 3. i 5. maja.

Prema podacima koje je 28. maja saopštio MUP, do tada je u velikoj akciji predato 36.265 komada oružja. Kakvi su dometi ove akcije, bar kada je reč o broju predatog naoružanja, moći će da se razmatra kasnije, ali Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, smatra da bi svakako bilo bolje, kao što je i urađeno u mnogim razvijenim zemljama, da je država odvojila određeni novac i ponudila građanima da od njih otkupi legalno oružje.

"Neuporedivo se više krivičnih dela počini nelegalnim oružjem, jer onaj ko hoće da izvrši krivično delo obično i traži nelegalno oružje. Ne mislim tu na komšijske i porodične obračune", kaže Novaković.

Istovremeno, sagovornici NIN-a ukazuju da je za mere koje bi dale nešto konkretnije rezultate potrebno angažovati timove stručnjaka iz bezbednosnog sektora, sudova i tužilaštava, kao i iz nevladinih organizacija, te da su ovakve nepotpune mere predložene isključivo zbog vođenja računa o političkom rejtingu.

U tom kontekstu, stručnjacima je posebno sporna mera kojom se predviđa oštrija kaznena politika, što se do sada u Srbiji, kao i u mnogim zemljama, nije pokazalo preterano efikasnim.

Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar unutrašnjih poslova i predsednik nevladine organizacije Leks, kaže da je u Srbiji od 2000. do danas više puta pooštravana kaznena politika, ali je i povećavan broj učinilaca tog krivičnog dela.

"To znači da se povećanjem kazni ne smanjuje količina oružja, već se povećava broj okrivljenih u zatvoru koji ranije nisu osuđivani. Populistički je govoriti da su za velike količine oružja krive sudije i da će to promeniti pooštravanje kaznene politike. Nijedan moj okrivljeni, bilo dok sam radio kao sudija ili sada kao advokat, nije znao kolika je kazna za držanje oružja, a vlast misli da će veća kazna da destimuliše nove počinioce. Za smanjenje kriminaliteta je mnogo važnije koliki će procenat ljudi koji su počinili krivično delo biti osuđen nego kolike će kazne biti. To je bio zaključak i konferencije o oružju u Ujedinjenim nacijama 2000, kojoj sam prisustvovao. Te godine je, recimo, u Srbiji osuđeno manje od 50 odsto izvršilaca krivičnih dela. U SAD je te godine bilo 76 odsto, a u nordijskim zemljama još veći procenat osuđenih. Mislim da je danas broj osuđenih počinilaca u Srbiji ne veći od 40 odsto onih koji isto tako krše zakon, ali vlast ne želi to da prizna. Zašto je ovo važno? Zato što je najmanje osuđenih zbog posedovanja nelegalnog oružja", navodi Prelević.

Dodaje da je u Srbiji problem i legalno oružje, jer se dozvole dobijaju preko veza sa vlašću i korupcijom, pa se dešava da osuđene vođe kriminalaca imaju dozvole za naoružanje. U tom svetlu, znakovit može biti i podatak koji predočava Saša Đorđević.

"Policija je 2022. registrovala 28 organizovanih kriminalnih grupa, ali nijedna od njih se nije teretila za krijumčarenje oružja, već za teška ubistva, krijumčarenje droge, visokotehnološki kriminal i prostituciju."

A kada smo već kod krijumčarenja i krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, prema podacima koje je MUP dostavio NIN-u, u proteklih pet godina i četiri meseca tekuće godine ih je počinjeno 7.724 i podneto je 7.555 krivičnih prijava protiv 7.863 osobe.

Istovremeno, prema Republičkom javnom tužilaštvu, u poslednje tri godine je osuđeno 2.643, lica, od toga 1.265 na zatvorske kazne, dok su ostale bile novčane i uslovne. Ovakva statistika ukazuje da oštrija kaznena politika ne daje očekivane rezultate i da su potrebne druge mere.

Božo Prelević, istovremeno, navodi da je 2016. vlast "u naletu nepoverenja prema sudijama i tužiocima" uvela drastične kazne za neovlašćeno držanje i nošenje oružja za povratnike, koji su ranije bili kažnjeni za isto delo.

"U praksi je moguće da i za jedan metak budete osuđeni na kaznu zatvora od godinu do pet godina, a u slučaju ponovljenog dela dobijete od pet godina pa naviše. Dakle, ako vam ponovo nađu jedan metak bićete osuđeni na više od pet godina robije. Za neosposobljeno oružje, a u praksi to je obično oružje predaka iz Prvog i Drugog svetskog rata, ako ga ima više, može da se dobije čak 12 godina. Treba napraviti razliku u zakonu, kao što je nekad bilo, među onima koji drže trofejno, neosposobljeno oružje i onih koji nekom prete i koriste ga u obračunima. Sada najavljuju da će pooštriti kazne, a napravili su sporazum sa ubicom iz grupe Veljka Belivuka na 12 godina zatvora. Ili, ako prođeš na crveno i ubiješ tinejdžerku na pešačkom prelazu dobiješ godinu dana kućnog zatvora. Očito je da ove zakone ova vlast primenjuje samo na obične građane, ali ne i na sebe same", kaže Prelević.

Još jedno od pitanja koje je za sada bez odgovora je činjenica da Srbija ima restriktivan Zakon o oružju i municiji, a da ipak spada među najnaoružanija društva. Neka istraživanja pokazuju da je taj broj čak 39 "cevi" na 100 stanovnika.

Sagovornici NIN-a ukazuju na očigledne manjkavosti u zakonu, ali i činjenicu da je u Srbiji izražena kultura oružja, te da se ono zbog istorije i dalje identifikuje kao simbol snage, porodične stabilnosti i izjednačavanja sa tradicijom i sposobnošću da se brani porodica, politička zajednica ili država.

"Zakon jeste restriktivan, ali se on suštinski ne primenjuje, ne postoje ni mehanizmi kojima bi se utvrdilo koliko se zakon u praksi zaista poštuje. To se vidi i na primeru tragedija u 'Ribnikaru' i Mladenovcu. One pokazuju da se oružje nije čuvalo u skladu sa zakonom. Drugi problem je koliko su kvalitetni zdravstveni pregledi prilikom izdavanja dozvole za posedovanje oružja", ističe Đorđević.

Ceo tekst možete čitati u današnjem izdanju NIN-a.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

predaja oružja

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

DR

01.06.2023 • 11:20

@
SB
01.06.2023 • 08:52
Iznenadio me je podatak da u Srbiji ima 39 komada vatrenog oružja po glavi stanovnika (na neslavnom trećem mestu u svetu i prvom u Evropi), tu negde blizu nas je Bosna sa 36, a Hrvatska samo 2 (slovima: dva). U čemu je tajna, kako je Hrvatska uspela da razoruža svoje građane?!

zato što nije. Jer pametna država pokaže javne podatke gde su kao razoružani . A stvarni podaci se veruj razlikuju. Imaju i hrvati i srbi tamo oružije, a znaš i zbog čega.

9 1 +8
Лиманац

01.06.2023 • 10:43

Против разоружавања

Није проблем у наоружању, већ у контроли. Разоружавање народа, поготово оних грађана који поседују легално наоружање, јесте велика грешка, поготово у оваквим околностима.

9 7 +2
Sabahudin

01.06.2023 • 10:33

Paušal

Odokativno procenjivanje koliko ima nelegalnog oružja svodi se iz šupljeg u prazno. Za legalno policija ima podatak u komad. Najveća opasnost su kriminalci koji se ne kaznjavaju adekvatno. Zločine čine nelegalnim oružjem i onda hajka na korisnike legalnog. Sloba snajper imao nelegalan pištolj i gde he sada. Pustili ga sa nanogicom i on nestao. Zvaničan podatak, 91% zločina nelegalnim oružjem, 7% službenim , 2% legalnim. Pa vidite ko je opasan. Legalni vlasnik oruzja ako je prijavljen za tuču, pretnju, nasilje odmah mu se oduzima oružje. Najdisciplinovaniji građani su legalni inaoci oružja svidelo se nekome ili ne.

13 11 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.