Koliko su građani Srbije naoružani - niko ne zna, a stručnjaci se slažu: Džabe oštrije kazne, ako...
Tragedije u školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca otkrile su mnoge slabosti države i otvorile brojna pitanja od kojih se neka odnose na kontrolu oružja, kako legalnog tako i nelegalnog.
Nezvanične procene da u Srbiji cirkuliše oko tri miliona komada nelegalnog vatrenog oružja, koje su se u poslednje vreme pojavile u nekoliko različitih medija različitih uređivačkih politika i reputacija, prvi put su objavljene davne 2013. godine. Pozivale su se na identično međunarodno istraživanje sprovedeno 2007. (Anketa o lakom oružju, koje je sproveo Diplomski institut za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve).
I tada je istraživanje podrazumevalo velikodušnu marginu greške, jer se procena količine oružja u Srbiji kretala od 2,1 do četiri miliona komada, pa je kao srednja vrednost odoka uzet broj od tri miliona, i to legalnog i nelegalnog oružja ukupno.
Dodatna nevolja bila je što se ta studija, pak, pozivala na drugu, još raniju, iz 2005, koju je uradila Centrala za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja za Jugoistočnu i Istočnu Evropu (SEE-SAC) pri Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Nasuprot tome, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 2015. izneo procenu da su brojne akcije legalizacije, zaplene i predaje nelegalnog oružja (organizovane 1992, 1997, 1999, 2003, 2007. i 2015) njegovu realnu količinu u opticaju svele na između 200.000 i 900.000 komada, piše NIN.
Ukoliko saberemo današnji registar MUP-a o broju legalnog oružja (760.000 komada u posedu oko 570.000 vlasnika među kojima su i fizička i pravna lica) s procenom količine nelegalnog oružja (neka bude niža, od 200.000, premda u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku broje do 1,1 milion), dobićemo zaključak da u Srbiji postoji između 1,1 i 1,9 miliona oružja ukupno.
I koju god računicu uzeli u razmatranje, dolazi se do činjenice da smo među najnaoružanijim zemljama sveta po glavi stanovnika.
"Čak i da uzmemo najkonzervativniju procenu MUP-a o 200.000 ilegalnih cevi, i dalje se radi o ogromnom broju ilegalno naoružanih ljudi", kaže za NIN Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
I upravo stručnjaci za pitanje naoružanja ukazuju da se više od 95 odsto krivičnih dela počini nelegalnim oružjem. Iako su podaci o velikoj količini nelegalnog oružja i krivičnih dela koja se počine baš tim naoružanjem poznati već dugo, vlast u Srbiji je pokušala da preuzme neke konkretnije korake tek nakon dve nedavne tragedije, 3. i 5. maja.
Prema podacima koje je 28. maja saopštio MUP, do tada je u velikoj akciji predato 36.265 komada oružja. Kakvi su dometi ove akcije, bar kada je reč o broju predatog naoružanja, moći će da se razmatra kasnije, ali Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, smatra da bi svakako bilo bolje, kao što je i urađeno u mnogim razvijenim zemljama, da je država odvojila određeni novac i ponudila građanima da od njih otkupi legalno oružje.
"Neuporedivo se više krivičnih dela počini nelegalnim oružjem, jer onaj ko hoće da izvrši krivično delo obično i traži nelegalno oružje. Ne mislim tu na komšijske i porodične obračune", kaže Novaković.
Istovremeno, sagovornici NIN-a ukazuju da je za mere koje bi dale nešto konkretnije rezultate potrebno angažovati timove stručnjaka iz bezbednosnog sektora, sudova i tužilaštava, kao i iz nevladinih organizacija, te da su ovakve nepotpune mere predložene isključivo zbog vođenja računa o političkom rejtingu.
U tom kontekstu, stručnjacima je posebno sporna mera kojom se predviđa oštrija kaznena politika, što se do sada u Srbiji, kao i u mnogim zemljama, nije pokazalo preterano efikasnim.
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar unutrašnjih poslova i predsednik nevladine organizacije Leks, kaže da je u Srbiji od 2000. do danas više puta pooštravana kaznena politika, ali je i povećavan broj učinilaca tog krivičnog dela.
"To znači da se povećanjem kazni ne smanjuje količina oružja, već se povećava broj okrivljenih u zatvoru koji ranije nisu osuđivani. Populistički je govoriti da su za velike količine oružja krive sudije i da će to promeniti pooštravanje kaznene politike. Nijedan moj okrivljeni, bilo dok sam radio kao sudija ili sada kao advokat, nije znao kolika je kazna za držanje oružja, a vlast misli da će veća kazna da destimuliše nove počinioce. Za smanjenje kriminaliteta je mnogo važnije koliki će procenat ljudi koji su počinili krivično delo biti osuđen nego kolike će kazne biti. To je bio zaključak i konferencije o oružju u Ujedinjenim nacijama 2000, kojoj sam prisustvovao. Te godine je, recimo, u Srbiji osuđeno manje od 50 odsto izvršilaca krivičnih dela. U SAD je te godine bilo 76 odsto, a u nordijskim zemljama još veći procenat osuđenih. Mislim da je danas broj osuđenih počinilaca u Srbiji ne veći od 40 odsto onih koji isto tako krše zakon, ali vlast ne želi to da prizna. Zašto je ovo važno? Zato što je najmanje osuđenih zbog posedovanja nelegalnog oružja", navodi Prelević.
Dodaje da je u Srbiji problem i legalno oružje, jer se dozvole dobijaju preko veza sa vlašću i korupcijom, pa se dešava da osuđene vođe kriminalaca imaju dozvole za naoružanje. U tom svetlu, znakovit može biti i podatak koji predočava Saša Đorđević.
"Policija je 2022. registrovala 28 organizovanih kriminalnih grupa, ali nijedna od njih se nije teretila za krijumčarenje oružja, već za teška ubistva, krijumčarenje droge, visokotehnološki kriminal i prostituciju."
A kada smo već kod krijumčarenja i krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, prema podacima koje je MUP dostavio NIN-u, u proteklih pet godina i četiri meseca tekuće godine ih je počinjeno 7.724 i podneto je 7.555 krivičnih prijava protiv 7.863 osobe.
Istovremeno, prema Republičkom javnom tužilaštvu, u poslednje tri godine je osuđeno 2.643, lica, od toga 1.265 na zatvorske kazne, dok su ostale bile novčane i uslovne. Ovakva statistika ukazuje da oštrija kaznena politika ne daje očekivane rezultate i da su potrebne druge mere.
Božo Prelević, istovremeno, navodi da je 2016. vlast "u naletu nepoverenja prema sudijama i tužiocima" uvela drastične kazne za neovlašćeno držanje i nošenje oružja za povratnike, koji su ranije bili kažnjeni za isto delo.
"U praksi je moguće da i za jedan metak budete osuđeni na kaznu zatvora od godinu do pet godina, a u slučaju ponovljenog dela dobijete od pet godina pa naviše. Dakle, ako vam ponovo nađu jedan metak bićete osuđeni na više od pet godina robije. Za neosposobljeno oružje, a u praksi to je obično oružje predaka iz Prvog i Drugog svetskog rata, ako ga ima više, može da se dobije čak 12 godina. Treba napraviti razliku u zakonu, kao što je nekad bilo, među onima koji drže trofejno, neosposobljeno oružje i onih koji nekom prete i koriste ga u obračunima. Sada najavljuju da će pooštriti kazne, a napravili su sporazum sa ubicom iz grupe Veljka Belivuka na 12 godina zatvora. Ili, ako prođeš na crveno i ubiješ tinejdžerku na pešačkom prelazu dobiješ godinu dana kućnog zatvora. Očito je da ove zakone ova vlast primenjuje samo na obične građane, ali ne i na sebe same", kaže Prelević.
Pročitaj još
Još jedno od pitanja koje je za sada bez odgovora je činjenica da Srbija ima restriktivan Zakon o oružju i municiji, a da ipak spada među najnaoružanija društva. Neka istraživanja pokazuju da je taj broj čak 39 "cevi" na 100 stanovnika.
Sagovornici NIN-a ukazuju na očigledne manjkavosti u zakonu, ali i činjenicu da je u Srbiji izražena kultura oružja, te da se ono zbog istorije i dalje identifikuje kao simbol snage, porodične stabilnosti i izjednačavanja sa tradicijom i sposobnošću da se brani porodica, politička zajednica ili država.
"Zakon jeste restriktivan, ali se on suštinski ne primenjuje, ne postoje ni mehanizmi kojima bi se utvrdilo koliko se zakon u praksi zaista poštuje. To se vidi i na primeru tragedija u 'Ribnikaru' i Mladenovcu. One pokazuju da se oružje nije čuvalo u skladu sa zakonom. Drugi problem je koliko su kvalitetni zdravstveni pregledi prilikom izdavanja dozvole za posedovanje oružja", ističe Đorđević.
Ceo tekst možete čitati u današnjem izdanju NIN-a.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministri Srbije i Rusije pričali i o lečenju onkoloških pacijenata "najsavremenijim ruskim lekovima"
19.06.2025.•
0
Ministri Srbije i Rusije razgovarali su u Sankt Peterburgu o saradnji u zdravstvu.
Hrvatski evroposlanici: Kandidate za EU zasebno ocenjivati, Srbija nazaduje
19.06.2025.•
2
Poslanici Evropskog parlamenta iz Hrvatske ukazali suna značaj politike proširenja Evropske unije (EU), ali su ocenili da zemlje kandidati treba da napreduju ka članstvu u skladu sa zaslugama.
Dragoslav Bokan predsednik UO Narodnog pozorišta: Put od vođe paramilitarne formacije do pozorišta
19.06.2025.•
17
Režiser Dragoslav Bokan je imenovan za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, objavljeno u Službenom glasniku.
Analiza britanskog Ekonomista: Vučić je uznemiren, nije uspeo da uguši proteste
19.06.2025.•
9
Sa završetkom akademske godine, studenti moraju da biraju da li će diplomirati ove godine ili će rizikovati u svom nastojanju da sruše Aleksandra Vučića.
Policija intenzivno kontroliše vozače: U tri dana zadržano 100 pijanih i 30 drogiranih
19.06.2025.•
3
Saobraćajna policija tokom nedelje intenzivno sprovodi kontrolu saobraćaja, u okviru međunarodne Roadpol akcije.
Slučaj "Ribnikar": Žalbe na presudu podneli i osuđeni i tužilaštvo
19.06.2025.•
0
Sednica Apelacionog sudskog veća povodom žalbi na presudu u krivičnom postupku za "Ribnikar" biće nastavljena u petak, 20. juna.
Ministarstvo prosvete: Najveći broj škola završio školsku godinu, neki će u julu
19.06.2025.•
4
Analiza ministarstva prosvete pokazuje da je najveći procenat osnovnih i srednjih škola nastavnu godinu okončao i pre termina koji su predviđeni izmenama školskih kalendara za osnovne i srednje škole.
Beogradski fakulteti pred zatvaranjem zbog računa: Država neće da pomogne dok traju blokade
19.06.2025.•
49
Četiri beogradska fakulteta ugrožena su zbog neizmirenih finansijskih obaveza, dok nekima od njih preti i zatvaranje ukoliko država do kraja juna ne izmiri dugovanja.
"Ne damo Jadar" podnelo krivičnu prijavu protiv Rio Tinta, najavljuju i tužbu Evropskom sudu
19.06.2025.•
7
Udruženje "Ne damo Jadar" podnelo je krivičnu prijavu protiv kompanije Rio Tinto tužilaštvu u Loznici zbog curenja bušotine na privatnoj njivi.
.jpg "Uhapšeno 19, traga se za desetoro zbog pranja novca: Oštetili budžet za 40,4 miliona")
Uhapšeno 19, traga se za desetoro zbog pranja novca: Oštetili budžet za 40,4 miliona
19.06.2025.•
7
Policija je uhapsila 19 osoba, dok se za još deset traga, zbog sumnje da su poreskom prevarom, utajom i pranjem novca oštetili budžet Srbije za više od 40,4 miliona dinara.
Ažuriran spisak fakulteta kojima je odobrena nastava na daljinu
19.06.2025.•
5
Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) ažuriralo je spisak visokoškolskih ustanova koje su dobile saglasnost za izvođenje nastave na daljinu.
Nakon rasprave na Tiktoku pijan i drogiran kolima usmrtio meštanina Mladenovca
19.06.2025.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv V. B. (46) zbog sumnje da je 24. januara, nakon verbalne rasprave na društvenoj mreži Tiktoku, ubio u Mladenovcu Ž.K. motornim vozilom.
Od jula primena Alimentacionog fonda: Šta to znači za samohrane, a šta za neodgovorne roditelje?
19.06.2025.•
11
U Srbiji će krajem juna stupiti na snagu novi Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda koji bi trebalo da donese olakšanje za brojnu decu čiji roditelji ne ispunjavaju obavezu izdržavanja.
Advokat o milionskoj imovini ministara: Poreska uprava bi odmah trebalo da pokrene istragu
19.06.2025.•
17
Advokat Vladimir Terzić izjavio je da bi Poreska uprava trebalo da istraži poreklo imovine svih državnih funkcionera SNS i njihovih koalicionih partnera koji su se u proteklih 13 godina obogatili.
Ništa od Skupštine Kosova ni iz 34. pokušaja
19.06.2025.•
0
Poslanici Skupštine Kosova ni iz 34. pokušaja nisu izglasali predlog za formiranje komisije za tajno glasanje za izbor predsednika parlamenta.
VIDEO Prvi put na srpskoj železnici: Pojedini vozovi će imati biznis klasu
19.06.2025.•
10
"Srbijavoz" bi za oko godinu, godinu i po dana trebalo da dobije dvadesetak kola u kojima će prvi put na srpskoj železnici pored sedišta prvog i drugog razreda postojati i biznis klasa.
Šta planiraju studenti za Vidovdan: Moguća blokada vitalnih puteva do ispunjenja zahteva
19.06.2025.•
69
Među planovima sa studentskih plenuma fakulteta u blokadi u Beogradu za veliki protest najavljen za 28. jun je i blokada auto-puta kod Mostarske petlje, odnosno Gazele.
Ivan Bulajić više nije na čelu "Srbijavoza"
19.06.2025.•
3
Ivan Bulajić više nije vršilac dužnosti direktora "Srbijavoza".
Darija Kisić dobila još jednu funkciju: Sada je i na Institutu za primenu nuklearne energije
19.06.2025.•
10
V. d direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" Darija Kisić imenovana je od strane Vlade za predsednicu Upravnog odbora Instituta za primenu nuklearne energije INEP.
Koliko nas košta angažovanje Bolta za Ekspo nije poznato, a on neće biti jedino promo lice
19.06.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je Juseina Bolta kao promotivno lice "Ekspo 2027" i tom prilikom istakao da će ova specijalizovana izložba biti najveća svetska manifestacija te godine.
Komentari 8
DR
SB
01.06.2023 • 08:52
Iznenadio me je podatak da u Srbiji ima 39 komada vatrenog oružja po glavi stanovnika (na neslavnom trećem mestu u svetu i prvom u Evropi), tu negde blizu nas je Bosna sa 36, a Hrvatska samo 2 (slovima: dva). U čemu je tajna, kako je Hrvatska uspela da razoruža svoje građane?!
zato što nije. Jer pametna država pokaže javne podatke gde su kao razoružani . A stvarni podaci se veruj razlikuju. Imaju i hrvati i srbi tamo oružije, a znaš i zbog čega.
Лиманац
Sabahudin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar