Da li "selfi", "lajk" i "skrol" ugrožavaju srpski jezik?

Autor: Euronews Srbija

Info

06.08.2023.

22:02 > 22:07

Uprkos tome što u bukvarima i standardnim rečnicima srpskog jezika nema reči kao što su "skrol", "lajk", i "selfi", malo ko će se zbuniti kada se sa njima susretne, čak iako ne govori engleski.

Kako piše Euronews Srbija, u eri interneta, pozajmljenice iz tog jezika postale sastavni deo svakodnevne konverzacije gotovo svuda u svetu. Međutim, mnogi smatraju da njihova upotreba izvan engleskog govornog područja "kvari" i osiromašuje jezike i zalažu se za osmišljavanje novih reči, koje bi mogle da ih zamene na drugim jezicima.

"Jezik je otvoren sistem"

Profesorka sociolingvistike Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Jelena Filipović, smatra da se u takvim pokušajima očuvanja čistog standardnog jezika polazi od ideje da ga kontakt sa drugim jezikom ugrožava.

"Iz socio-lingvističke perspektive, prema mom ličnom mišljenju i iskustvu, to nije tačno, jer su jezici uvek u kontaktu", kaže Filipović za Euronews Srbija.

"Dok god su živi, jezici su otvoreni sistemi. A kada je sistem otvoren, on mora da bude u komunikaciji sa drugim sistemima, odnosno drugim jezicima. Onog trenutka kada jezik umre, odnosno kada nestane ljudi koji ga govore, on može da bude zatvoren i da se čuva, kao što se čuvaju latinski i starogrčki", objašnjava sagovornica ovog medija.

Ona podseća da je kroz istoriju oduvek bilo različitih uticaja na srpski jezik, zbog čega i danas u standardnim rečnicima imamo veliki broj pozajmljenica iz turskog, francuskog, nemačkog i mnogih drugih jezika.

"Uvek postoje različite vrste međusobnih uticaja, koje jezici vrše jedni na druge. Kako su društvene, etničke i religijske zajednice manje ili više uticajne, tako su i jezici koje te zajednice koriste manje ili više uticajni. Sa dominacijom interneta, koji je pokrenut kao prevashodno anglosaksonski sistem u kom engleski jezik ima najznačajniju ulogu i najveću zastupljenost, sasvim je normalno da uticaj engleskog dominantan na globalnom planu, pa tako i u srpskom jeziku", kaže Filipović.

Kakav će jezik biti, zavisi od govornika

Kada bismo smislili adekvatne reči za izraze na engleskom jeziku koji su u duhu srpskog jezika, kakve bi bile šanse da one zažive? I šta je uopšte potrebno da bi neke nove reči zaživele u svakodnevnoj upotrebi?

Dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika u Petoj beogradskoj gimnaziji, smatra da sudbina reči, zavisi od jezičkih navika govornika.

"One su uspostavljene ličnim odnosom prema maternjem jeziku, ali i nacionalnim strategijama. Ukoliko ne postoji odgovarajući sinonim u maternjem jeziku za reč koja potiče iz stranog jezika, njena upotreba je opravdana", kaže Kecman za Euronews Srbija.

Ona smatra da je najvažnije da govornik ima izgrađenu svest o važnosti čuvanja maternjeg jezika i ljubav prema njemu.

"Dužnost majke je da nauči svoje dete da voli svoj jezik, obaveza društva je da mu, obrazovanjem i medijskim sadržajima, omogući da ga očuva", kaže naša sagovornica.

Profesorka srpskog jezika ističe da je reč o živoj tvrorevini koja trpi promene.

"Da li će jezik usled promena biti siromašniji ili bogatiji, zavisi od govornika. Ni jedan jezik ne može biti mrtav, niti asimilovan sa drugim jezikom, dokle god ga njegovi govornici aktivno koriste, uspevajući da pomoću njega predstave svoje i tuđe mišljenje, osećanja, ideje, drugu epohu i prostor", objašnjava Kecman.

Autorka više udžbenika i priručnika za srednju školu u oblasti srpskog jezika, smatra da je u "naletu leksičke oluje iz engleskog jezika važno zadržati utemeljenje u srpskom standardnom jeziku".

"Važno je da se jezik odbrani od uticaja drugih jezika, ukoliko je taj uticaj poguban za postojanje tog jezika. U našem današnjem društvu insistiranje na izolaciji našeg jezika od spoljašnjeg uticaja jednako je naivno kao i uverenje da će se jezik stihijski očuvati, bez brige i napora njegovih govornika", smatra profesorka srpskog jezika.

Ipak, objašnjava da se značajan deo leksike koja se danas svakodnevno koristi ne može prevesti na srpski jezik, a da značenje bude istovetno.

"Reči poput 'skrol', 'frontpejdž' i 'fid' u srpski jezik stigle su sa predmetima koje označavaju. Sličan put prešli su svi neologizmi u našem jeziku, novonastale reči, pre nego što su postale opšteprihvaćene. Lekseme poput 'pegla', 'supermarket' i 'minisuknja' svojevremeno su bile nove reči u srpskom i sigurno su nailazile na otpor kod jezičkih puritanaca", objašnjava Kecman.

Neke reči će pregaziti vreme

Profesorka Filipović podseća i na to da mnoge od reči na engleskom jeziku koje su sada u svakodnevnoj upotrebi, neće ni stići da nađu adekvatnu zamenu na srpskom jeziku, jer će ih pregaziti vreme.

"CD i CD plejer, više ne postoje kao konstrukti, jer ih više niko ne koristi - da ne govorimo o flopi disku. Tehnologije utiču na dinamiku uvođenja novih reči, ali i na zaboravljanje onih koje nisu u funkciji. Mi se time bavimo više nego neke prethodne generacije jer se tehnološki razvoj jako ubrzao, pa se ono za šta je nekad bilo potrebno sto godina, sada dešava u roku od šest meseci. Tehnološki razvoj se ubrzao toliko, da bi nam, ukoliko bismo na tome insistirali nove reči sada stalno bile potrebne", zaključuje sagovornica Euronews Srbija.

Teme

rečnik srpski jezik

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

versus

07.08.2023 • 13:07

@Goci

"Jedan narod - jedan jezik."

Pa baš i neće biti da je tako.

- Kanađanin, Amerikanac, Australijanac, Novozelanđanin, Englez: engleski.
- Austrijanac: nemački.
- Španac, Meksikanac, Argentinac, Kubanac, Čileanac...: španski.
- Brazilac, Portugalac: portugalski.
- Egipćanin, Saudijac, Tunižanin, Libijac, Marokanac, Alžirac...: arapski
- Iranac, Avganistanac, Tadžikistanac: persijski
- Belgijanac: francuski i holandski
- Švajcarac: nemački, francuski, italijanski

Itd...

4 3 +1
Vujaklija

07.08.2023 • 12:14

Kad se praviš da si pametan

Opturbacija tercinogenture koegzistira uprkos renitenciji gastrepatične cinatropije uprkos koekstenzivnom empirokriticizmu.

"Cool" Magazin, mali oglasi, '90.

2 0 +2
Laloš

07.08.2023 • 11:23

Ono što meni ovde bode oči je da jedna profesorka filološkog fakulteta nepravilno govori: mom ličnom mišljenju (dvostruki pleonazam!!). Pravilno je mišljenja sam, eventualno se može reći mom mišljenju (mada samo njeno ima jer ga iznosi) ali nikako mom pa još ličnom (kao da postoji nelično mišljenje). Ko sve danas predaje na fakultetu...

9 0 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.