DRI Ministarstvu prosvete kaže da poštuje zakonske obaveze, u izmeni zakona te obaveze - izbrisane

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

30.08.2023.

13:50 > 16:46

Umesto da posluša Državnog revizora i poštuje zakonske odredbe koje se tiču borbe protiv vršnjačkog nasilja u srednjim školama, Vlada Srbije iz zakona te odredbe - briše.

DRI Ministarstvu prosvete kaže da poštuje zakonske obaveze, u izmeni zakona te obaveze - izbrisane

Foto: Pixabay

Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete u izmenama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju brišu stavke koje do sada nisu ni bile poštovane, a tiču se podrške učenju i bezbednosti đaka, što je suprotno preporukama Državne revizorske institucije.

Kako se navodi u izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koje se nalaze u skupštinskoj proceduri i čekaju usvajanje, izbrisane su odredbe koje se tiču postojanja lista stručnjaka i lista škola koje su primeri dobre prakse u borbi protiv nasilja nad decom, ali i u podršci đacima prilikom usvajanja znanja.

Ovi stručnjaci i škole bi, prema i dalje aktuelnom zakonu, trebalo da budu od pomoći onim srednjim školama koje imaju problem i žele da ga reše, bilo da je u pitanju opasna, diskriminišuća situacija za decu ili problem sa usvajanjem znanja. Državna revizorska institucija je prošle godine ustanovila da, iako ove stavke u zakonu postoje, ovi spiskovi i dobra praksa saradnje u najboljem interesu đaka ne postoji, za šta su odgovorne i škole i Ministarstvo prosvete.

U izveštaju "Prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama" državni revizor je školama preporučio da prilikom donošenja godišnjeg programa zaštite od nasilja, konkretizuju aktivnosti na prevenciji i intervenciji, uz uvažavanje specifičnosti škole. Preporučio je školama i da preciziraju mehanizme za praćenje i vrednovanje svojih aktivnosti, kao i da prate i dokumentuju efekte preduzetih mera i aktivnosti predviđenih operativnim planovima zaštite.

Ministarstvu prosvete je DRI preporučila da uputi smernice školama za izradu izveštaja o ostvarivanju programa zaštite od nasilja i da utvrdi listu škola i pojedinaca koji su svojim aktivnostima postali primeri dobre prakse u sprovođenju programa zaštite od nasilja.

"Sprovedena revizija, u četiri škole, pokazala je da su programi zaštite učenika od nasilja u ovim školama više formalni nego što odražavaju specifičnosti same škole, a da godišnje izveštavanje o prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja ne pruža informacije o efektima sprovedenih mera i aktivnosti. Ove škole nisu u svim evidentiranim slučajevima vršnjačkog nasilja procenile nivo nasilja i sačinile operativne planove zaštite za sve učesnike nasilja, a efekte preduzetih mera i aktivnosti predloženih u sačinjenim operativnim planovima zaštite za učenike, u većini slučajeva nisu dokumentovale. Rizik navedenog je otežano planiranje unapređenja mera i aktivnosti u oblasti zaštite od vršnjačkog nasilja i sagledavanje potreba za pružanjem dodatne podrške učenicima", zaključak je DRI.

Škole Ministarstvu prosvete, odnosno nadležnoj školskoj upravi, treba da podnose Izveštaj o ostvarivanju programa zaštite od nasilja kao sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu, u skladu sa Protokolom postupanja u odgovoru na nasilje. Ovaj izveštaj treba da sadrži niz konkretnih rezultata rada na prevenciji nasilja.

"U reviziji smo utvrdili da od četiri posmatrane škole, samo jedna škola ima navedeni izveštaj, dok preostale tri škole aktivnosti na realizaciji programa zaštite od nasilja prikazuju kroz izveštaje o radu Tima za zaštitu od nasilja. Međutim, ni u jednom od ovih izveštaja nije prikazana analiza efekata postignutih sprovođenjem navedenog programa. Razlog ovakvog stanja je što škole smatraju da je dovoljno da efekte sprovedenih aktivnosti i mera razmotre tokom sastanaka tima za zaštitu od nasilja. Nepostojanje dokumentovanih efekata sprovedenog programa zaštite od nasilja ukazuje na rizik od toga da škole nisu u dovoljnoj meri posvetile pažnju vrednovanju uspešnosti preduzetih mera i aktivnosti u cilju kreiranja predloga za unapređivanje ovog programa", poručuje DRI.

Listu škola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju programa zaštite od nasilja utvrđuje ministar i javno je objavljuje. Ova lista, kaže revizor, nije utvrđena, a u Ministarstvu prosvete obrazlažu da "kompleksnost fenomena vršnjačkog nasilja i uticaj više faktora na manifestovanje vršnjačkog nasilja usložnjava proces određivanja kriterijuma za izradu pravične liste škola koje bi predstavljale primer dobre prakse".

"Posledica navedenog je propuštena prilika da se ukazivanjem na škole koje ostvaruju dobru praksu u sprovođenju programa zaštite od nasilja, ostalim školama obezbede praktične smernice za efikasnije definisanje i sprovođenje ovog programa", naglašava Državna revizorska institucija i traži da nadležni reaguju.

Reakcija je stigla u vidu zaključka nadležnih da nam ipak nija potrebna evidencija dobre prakse. U izmenama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Ministarstvo je izbrisalo članove koji se odnose na liste značajnih, uspešnih pojedinaca i škola. To obrazlažu rečima da "sva lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koja rade sa decom moraju da prolaze obuke u cilju prevencije i zaštite od nasilja (nastavno osoblje, stručni saradnici, sekretar ustanove, stručni saradnici)".

"Takođe, obuka lica za podršku ustanovama u prevenciji i zaštiti je već realizovana kroz institut savetnika spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja i diskriminacije tako da takva lica postoje po drugom osnovu. Listu škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju programa zaštite od nasilja nije moguće utvrditi zbog složenosti varijabli koje utiču na ovu praksu (npr. nemaju sve škole jednake resurse i identične polazne uslove važne za prevenciju, a na koje ne mogu da utiču, takođe nije moguće utvrditi listu koja bi važila za svaku školsku godinu jer praksa pokazuje da postoje razlike u primeni programa prevencije u okviru istih škola na godišnjem nivou)", navodi se u obrazloženju izmena.

Dakle, tvrdi ministarstvo, nije moguće utvrditi listu koja je pouzdana, objektivna i relevantna "zbog složenosti samog fenomena nasilja".

"Umesto toga ministarstvo će prikupljati primere dobre prakse i upućivati ustanove na horizontalno učenje i razmenu bez pravljenja posebne liste ustanova", obećavaju nadležni.

Umesto ustanova koje su primer dobre prakse, ministarstvo uvodi izraz "model ustanova", što upućuje na identičnu ulogu, samo drugačiju formulaciju. Budući da se ni dosadašnje zakonske obaveze nisu poštovale, upitno je koliko će i nove, "ušminkane" biti relevantne.

Izmenama se i u programe zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja uvode neke novine. Osim borbe protiv upotrebe duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci i maloletničke delikvencije, nadležni će se boriti i protiv zavisnosti od interneta, video igrica i igara na sreću.

Od izmena koje su od ranije poznate, tu su novine da se dete ne može ispisati iz srednje škole dok je protiv njega u toku disciplinski postupak, ulazak ocene iz vladanja u prosek, pomeranje državne mature za školsku 2025/26. godinu, kao i slučajevi kad đaci mogu da budu oslobođeni praktične nastave fizičkog vaspitanja.

Interesantno je da se iste odredbe o listama pojedinaca i škola, kao primeri dobre prakse, nalaze i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju - ali izmenama ovog zakona ove odredbe nisu izbačene. To znači da obaveza postojanja i javnog objavljivanja ovih lista i dalje postoji kad se govori o osnovnim školama.

Da postoje sumnje u ovaj postupak donosilaca odluka upravo pokazuju nalazi Državne revizorske institucije. Revizor je u svom izveštaju dokazao da četiri škole koje su bile obuhvaćene istraživanjem, ali ni Ministarstvo prosvete, nisu pratili efekte svojih programa protiv nasilja, niti je bilo operativnih planova zaštite dece.

"Izostankom ukazivanja na kvalitet izveštavanja o ostvarivanju programa zaštite od nasilja svim školama i primere dobre prakse u sprovođenju ovog programa, propušta se prilika da i na ovaj način Ministarstvo prosvete pruži praktičnu pomoć školama da unaprede funkcionisanje sistema zaštite učenika od vršnjačkog nasilja", jedan je od problema na koje ukazuje Državna revizorska institucija.

Podsetimo, početak nove školske godine u Srbiji praćen je posledicama masovne pucnjave i ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, ali i najavama izmena seta prosvetnih zakona. Osim toga, pojedine lokalne samouprave u Srbiji pretrpele su i velike posledice olujnih nevremena u julu, kao što je Grad Novi Sad.

Prosvetni radnici danima ukazuju na to da im nije jasno kako će škola biti organizovana, da su donete mere nejasne i "šminkanje mrtvaca", a roditelji se pitaju da li su im deca bezbedna.

Kako je 021.rs pisao u analizi "svežeg" istraživanja Pokrajinske vlade, više od polovine lokalnih samouprava u Vojvodini nemaju nikakve protokole za zaštitu dece od nasilja, a oni protokoli koji postoje stari su skoro 10 godina.

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

A3

30.08.2023 • 20:42

Sve je jasno

Ništa čudno. DRI je samo još jedna od institucija koje niko ne zarezuje.

3 3 0
CISTAC

30.08.2023 • 19:01

Tako nam i treba,radikali koji su se skolivali (i kao susteri) na drzavnim jaslama po socijalizmu i privatnim placenim "fakultetima" danas dopustaju nemcima da nam uredjuju skolski sistem. Sramota. Roditelje svrastavaju po brojevima roditelj 1 i roditelj 2,pol ne postoji,skolstvo uzas,brinem za svoje dete,kontam da ga ne saljem u skolu nego zena i ja da ih ucimo vise ce nauciti i biti spremniji za zivot i borbu protiv ovih cirkuzanata danasnjice

3 3 0
Tata

30.08.2023 • 17:51

Pa da

Tako nam i treba kada smo …

8 7 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.