Besplatna užina u školama: Kakva je situacija u Srbiji, a kakva u EU?
U školama u Srbiji nije organizovana ishrana za đake, jer škole nemaju svoje kuhinje, te nema ni besplatnih obroka za one iz socijalno ugroženih porodica.
Za učenike nižih razreda, koji ostaju u boravku, škole organizuju ketering koji plaćaju roditelji. Užina je oko 200 dinara, a ručak 300 do 350 dinara.
Većina škola ugovorom obavezuje roditelje da moraju da plate užinu ili ručak ukoliko dete ostaje u boravku. Ima i onih koje dozvoljavaju da deca ponesu hranu od kuće, piše Euronews Srbija.
Jedna od retkih škola koja organizuje ishranu za đake je OŠ "Drinka Pavlović" u Beogradu, koja ima svoju kuhinju. Direktorka te škole Biljana Popović za Euronevs Srbija kaže da pripremaju užinu i ručak za svoje đake. Užina je sendvič, kačamak, dok je ručak neko kuvano jelo, voće, kolač. Na sajtu škole roditelji mogu da vide nedeljni meni.
Užina košta 90 dinara, a ručak 190 dinara po danu. Obračunavaju se samo dani kada je dete bilo u školi.
"Obroci su izbor roditelja. Uglavnom na dnevnom nivou pripremimo oko 400 obroka. U mlađim razredima roditelji uplaćuju obrok za 80 do 90 odsto dece, a u starijim razredima je to malo manje. Stariji uglavnom dolaze na užinu, mada imamo i one koji vole da dođu na ručak, jer su navikli", priča Popović.
Dodaje da se roditelji sada rado odlučuju za obroke u školi, posebno danas kada su prezauzeti i ne stižu da kuvaju kod kuće.
"Roditelji rade mnogo i nemaju vremena da detetu daju zdrav obrok, posebno ručak. Ovde deca imaju ono što je tradicionalna porodica imala, a ono što nedostaje savremenoj, ne zato što majke ne žele, već su opterećene poslom i ne stižu da skuvaju ručak", navela je ona.
Zbog problema sa ishranom dece, Ministarstvo prosvete je pre nekoliko godina najavilo da će početi rad na vraćanju kuhinja u škole. Međutim, sve se završilo samo na planovima, jer prema tada objavljenim podacima tek je svaka četvrta škola imala uslove ili bi uz mala ulaganja mogla da ima zadovoljavajuću đačku kuhinju. Sa promenom ministra, utihnula je svaka priča o tome.
Đaci se danas uglavnom hrane u pekarama ili nose obroke od kuće. Nošenje užine u školu karakteristično je samo za mlađe uzraste, oni stariji hranu kupuju u pekarama ili kioscima brze hrane, supermarketima.
Besplatni oborci u EU
Prema nedavno objavljenom akademskom članku pod naslovom "Besplatni školski obroci za svu siromašnu decu u Evropi: važna i pristupačna meta" autorke Ane Ketrin Gui sa Instituta za socio-ekonomska istraživanja u Luksemburgu, politički prioritet koji se daje besplatnom školskom obroku deci značajno varira u zemljama EU.
Neke daju jasno prioritet takvoj ponudi za svu ili većinu dece, dok druge imaju za cilj da dopru do dece koja su u ugroženim situacijama. Takođe postoje i pilot programi u kojima se školski obroci ne obezbeđuju u velikom obimu. U okviru analize se navodi da kada se misli na "potpun obrok" misli se na školske ručkove koji ne uključuju doručak, voće ili mleko.
Prema istraživanju koje inače finansira Evropska komisija, od 2021. godine prakse pružanja usluga mogu se grupisati u četiri kategorije:
1. Univerzalni besplatni obroci (barem u nekim uzrastima):
Finska, Švedska i Estonija su tri zemlje članice EU koje pružaju univerzalne besplatne obroke za sve starosne grupe.
Letonija i Litvanija obezbeđuju besplatne obroke za neke nivoe razreda. Jedan pun obrok dnevno daje se za učenike od prvog do četvrtog razreda, a u nekim opštinama i za starije učenike. Litvanija je 2020. godine počela da obezbeđuje besplatne obroke za učenike predškolskog i prvog razreda.
2. Ciljani besplatni obroci širom zemlje
Postoji 10 zemalja članica EU koje obezbeđuju besplatne obroke deci čiji roditelji imaju niska primanja ali i grupe dece koje se vode kao rizična, tačnije mogu da se suoče sa nekim finasijskim nedostatkom kao što su deca bez roditelja i izbeglice. Kriterijumi podobnosti u ovoj grupi se razlikuju od zemlje do zemlje.
Kipar: U celodnevnim osnovnim školama besplatno je za učenike koji žive u domaćinstvima koja primaju bruto minimalni prihod, decu tražilaca azila, decu migranata bez pratnje, decu pod starateljstvom države i decu u domaćinstvima u kojima član ima teški invaliditet ili zdravstveni problem.
Češka: Besplatno je za decu sa niskim primanjima uzrasta od od tri do 15 godina (koja primaju minimalni prihod) ako škole učestvuju u šemi finansiranja.
Nemačka: Ručak je obezbeđen samo u celodnevnim školama, uglavnom subvencionisanim. Može se nadoknaditi kao deo beneficija za obrazovanje i učešće domaćinstava sa niskim primanjima sa decom uz podršku osnovnog prihoda za tražioce posla, socijalnu pomoć, beneficije za tražioce azila ili dodatne dečije dodatke ili stambene beneficije.
Mađarska: U osnovnoj školi je besplatno za decu koja primaju redovne beneficije za zaštitu dece ili u hraniteljstvu.
Luksemburg: Cena zavisi od prihoda domaćinstva. Besplatan je za decu koja žive u domaćinstvu koje prima minimalni prihod ili za decu koju su lokalne socijalne službe identifikovale kao "socijalnu isključenost".
Malta: Besplatno je samo u državnim školama za decu u domaćinstvima sa niskim primanjima, oni kod kojih učenik/roditelj/brat ili sestra pati od terminalne bolesti ili hronične bolesti mentalnog zdravlja, učenici koji doživljavaju zanemarivanje zbog porodičnih poteškoća kao što je nasilje u porodici ili zloupotreba supstanci, i oni sa statusom izbeglice ili tražiocima azila.
Portugal: Cena zavisi od prihoda domaćinstva. Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima ili sa invaliditetom.
Slovačka: Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima u osnovnim školama i svu decu u poslednjoj godini predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Slovenija: Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima.
Španija: Praksa pružanja usluga varira između autonomnih zajednica i dva autonomna grada. Može biti besplatno za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima, decu u hraniteljstvu, decu u domaćinstvima koja pate od rodno zasnovanog nasilja, žrtve terorizma, maloletnike bez pratnje i one sa invaliditetom.
Ujedinjeno Kraljevstvo: Zavisi od prihoda domaćinstva.
3. Subvencionisani obroci ili besplatni obroci koji ne pokrivaju celu zemlju
Neke zemlje su se odlučile da ciljaju uglavnom škole, a ne pojedince. Ove škole se uglavnom biraju u ugroženim regionima. Takođe postoji 10 zemalja članica EU koje obezbeđuju ili subvencionisane obroke i/ili besplatne obroke, ali ne pokrivaju celu zemlju. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Poljska i Rumunija.
U Francuskoj su obroci besplatni u oko 50 opština. Cena obroka u ovoj zemlji zavisi od prihoda domaćinstva u većini velikih gradova.
U Belgiji se sprovodi pilot projekat među zajednicom francuskog govornog područja usmeren na najugroženije škole i samo na predškolskom nivou.
Pročitaj još
4. Nema odredbe
Danska i Holandija ne obezbeđuju besplatne školske obroke. Sa druge strane, besplatni školski obroci u Finskoj počeli su 1948. godine.
Ishrana učenika u ima dugu istoriju. Škole, dobrotvorne organizacije i vlade u Evropi obezbeđuju deci školske obroke više od jednog veka, u različitim oblicima i iz raznih razloga. U Finskoj je 1948. počelo obezbeđivanje univerzalnih besplatnih školskih obroka za svu decu koja pohađaju školu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Poljak uhapšen na granici, u kamperu imao revolver
24.10.2026.•
0
Granična policija uhapsila je poljskog državljanina J.B.M. (55) zbog nedozvoljenog posedovanja oružja, saopštio je MUP.
UNS: Strani novinari bez odgovora o akreditacijama dan uoči izbora
24.10.2026.•
1
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da im se prijavljuju strani novinari koji žele da izveštavaju sa parlamentarnih izbora, ali koji nisu dobili odgovore nadležnih o postupku dobijanja akreditacija.
Član biračkog odbora povređen na biračkom mestu u Šapcu: Izgurali ga iz prostorije i udarili pesnicom u lice
24.10.2026.•
0
U Šapcu, na biračkom mestu broj 25, došlo je do sukoba između člana biračkog odbora i dvojice za sada nepoznatih muškaraca, od kojih ga je jedan, prema prijavi, udario pesnicom u lice.
Broj prijava za glasanje van biračkih mesta u Kladovu znatno povećan za jedan dan, prijavljeno policiji
24.10.2026.•
0
Broj građana prijavljenih za glasanje van biračkih mesta u Kladovu porastao je sa 115 na 425 za jedan dan, dok su na telefon opštinske uprave u petak prepodne stigla samo tri poziva, objavio je portal Mašina.
Ne zaboravite da pomerite kazaljke: Večeras se vraćamo na zimsko računanje vremena
24.10.2026.•
15
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, u tri sata posle ponoći, kada počinje zimsko računanje vremena, najavila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede.
Šta ako niste dobili poziv za glasanje?
24.10.2026.•
0
Parlamentarni izbori u Srbiji održavaju se u nedelju, 25. oktobra, a ukoliko građanima na kućnu adresu nije stigao poziv za glasanje to ne znači da ne mogu da glasaju.
Četiri člana REM-a: Savet nije doneo odluku da su N1 i Nova prekršili predizbornu tišinu
24.10.2026.•
2
Povodom informacije objavljene na sajtu Regulatornog tela za elektronske medije da su televizije N1 i Nova prekršile predizbornu tišinu, četiri člana Saveta REM-a navode da Savet REM-a takvu odluku nije doneo.
Tužilaštvo u Mladenovcu ispituje navode da je u automobilu koji je učestvovao u udesu bio glasački materijal
24.10.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Mladenovcu je, povodom objave na društvenim mrežama da je u automobilu koji je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi pronađen glasački materijal, naložilo policiji da obavi sve provere.
Uhapšen publicista Dejan Lučić
24.10.2026.•
1
Publicista Dejan Lučić uhapšen je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Tužilaštvo proverava sumnje u nepravilnosti u Vranju: Vreća sa izbornim materijalom biće otvorena pred GIK-om
24.10.2026.•
7
Tužilaštvo u Vranju naložilo je da se vreća sa izbornim materijalom iz Gornjeg Žapskog otvori pred članovima GIK-a zbog sumnje da je ranije otvarana.
RGZ: Stiglo 2,7 miliona prijava za upis bespravnih objekata
24.10.2026.•
3
Republički geodetski zavod (RGZ) primio je 2,7 miliona prijava za upis bespravnih objekata u okviru zakona "Svoj na svome", od čega je oko 200.000 podneto u naknadnom roku.
Posmatrači iz Mađarske: Iskustvo nam govori da su moguće nepravilnosti na dan izbora u Srbiji
24.10.2026.•
3
U Srbiji za sada nisu primećene nepravilnosti oko sutrašnjih izbora, ali one bi mogle da nastanu na dan izbora, izjavio je za agenciju Beta Aron Timar iz mađarske organizacije civilnog društva "Akcijska grupa DE".
AKB: Očekuju se hapšenja za izbore, pisarnica Višeg suda u Beogradu radiće van radnog vremena
24.10.2026.•
0
Advokatska komora Beograda (AKB) saopštila je da se od jutros svi predmeti i podnesci iz nadležnosti Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu primaju preko sudske pisarnice.
Ističe rok za prijavu nelegalnih objekata: Građani imaju još danas vremena
24.10.2026.•
7
Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji koji iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu u zakonskom roku, u okviru programa "Svoj na svome", mogu to da učine još danas, 24. oktobra, do ponoći.
NUNS tražio od GIK-a u Vranju da novinarima omogući praćenje rada te komisije
24.10.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je danas od Gradske izborne komisije (GIK) u Vranju da novinarima omogući praćenje njenog rada.
EPS: RHE "Bistrica" ulazi u intenzivniju fazu realizacije, građevinska dozvola sledeće godine
24.10.2026.•
0
Preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštilo je da je veliki deo projektne dokumentacije za reverzibilnu hidroelektranu (RHE) "Bistrica" već urađen i da su pribavljene brojne saglasnosti i dozvole.
NIS uputio zahtev OFAK-u za novu licencu pošto ističe 30. oktobra
24.10.2026.•
1
Kompanija NIS podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nastavak nesmetanog obavljanja operativnih aktivnosti i posle isteka važeće licence 30. oktobra.
Matić: Šta god da se dogodi u nedelju, položaj novinara biće težak
24.10.2026.•
0
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) ocenio je da će, šta god da se dogodi u nedelju na vanrednim parlamentarnim izborima, položaj novinara i medija biti veoma težak.
Komentari 8
Radica
Matora
G pen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar