Kako restitucija pojedinim vojvođanskim stočarima zadaje muke

Autor: RTS

Info

17.09.2023.

10:32

U postupku restitucije starim vlasnicima ili njihovim naslednicima do sada je vraćeno više od 90 odsto oduzetog poljoprivrednog zemljišta, kažu nadležni.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako restitucija pojedinim vojvođanskim stočarima zadaje muke

Foto: 021.rs

Veruju da će u naredne dve godine ovaj postupak biti gotovo u potpunosti završen, kako za fizička i pravna lica, tako i za crkve i verske zajednice. I dok se na ovaj način ispravlja nepravda prema onima koji su u postupku nacionalizacije ostali bez imovine, restitucija je donela probleme proizvođačima koji su na duži rok zakupili državno poljoprivredno zemljište, a koje je predmet vraćanja.

Stočar Slobodan Utvić je 2020. po pravu prečeg zakupa sa državom zaključio desetogodišnji ugovor o korišćenju 18,5 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Nedavno je, međutim, sasvim slučajno saznao da će od maja 2025. ostati bez 80 odsto zakupljene zemlje.

"Meni 15 hektara ide u restituciju i ostaje mi da radim tri hektara. Ni sam ne znam šta da radim. Pravo prečeg zakupa smo dobili na 10 godina. Ja sam tada uzeo kredit za nabavku teladi. Sada u decembru će početi otplata tog kredita, a već od 2025. gubim državnu zemlju i moram da se snađem da isplatim taj kredit bez zemlje. Sreća, pa nisam ušao u neke veće kredite da sam nabavio nove mašine", počinje priču Slobodan Utvić, poljoprivrednik iz Telečke.

"Meni niko od nadležnih nije javio da je zemlja vraćena restitucijom, a ja sam rešenje video, jer me je kontaktirao čovek koji želi da kupi tu zemlju. Rešenje je doneto u maju ove godine i do maja 2025. bih mogao da koristim ovo zemljište. Posle ne mogu da ga zadržim nikako. Advokati već prodaju tu zemlju i nabijaju cenu. Kupci znaju pre bilo koga da je nešto predmet restitucije", dodaje sagovornik RTS-a.

Ovaj poljoprivrednik kaže da je na korak od odluke da ugasi farmu, kao što su to učinili i mnogi stočari pre njega.

"Problem je što nam je to zemljište dato na 10 godina, a sad vidim da ništa ne mogu da planiram, jer ni ugovor sa državom nije garancija. Ta zemlja je osnov da bih mogao da proizvedem hranu za stoku. Nema druge zemlje koju bi mogli da mi daju u zamenu i to je to. Bez zemlje ne znam kako da održim ovu proizvodnju. Jedino je rešenje da ugasim farmu. Ni ovako nisam mogao da izađem na kraj, a sad pogotovo", navodi Utvić.

"Dosta nas ima problema sa državnom zemljom. Stočar iz Kljajićeva ima puno krava, trebalo je da dobije 40 hektara, deset je dobio u Kolutu, to je skoro na granici sa Mađarskom. Jedan iz Sombora je dobio u Aleksi Šantiću, iz Čonoplje tamo prema Rogatici, iz Sombora su dobili u Telečkom ataru, iz Utrine kod Rogatice... Kako stočar da radi zemlju koja je 50 kilometara od njegove kuće? Tu se ne radi da se pomogne stočarima, nego da se odmogne", navodi isti sagovornik RTS-a.

Do zemlje se, kaže, u današnje vreme jako teško dolazi. Čak i kada ima parcela za prodaju, cene su izuzetno visoke.

"Ja sam razmišljao da otkupim parcelu koja je malo veća od sedam hektara od ove zemlje koju sam zakupio, a koju naslednici prodaju, ali su cenu toliko podigli da bi mi trebao kredit od 100.000 evra. Traže mi 12.500 evra po hektaru. Kad bih za to uzeo kredit, tada bih definitivno propao. Stočarstvo ću morati da ugasim. Ja ukupno mogu da navučem oko 15 hektara moje zemlje i arende od drugih privatnih lica", objašnjava stočar iz Telečke.

"Inače, ja sam u tu državnu zemlju investirao. Uneo sam u nju stajnjak u vrednosti od 5.600 evra. To mi niko ne priznaje, a pričali su da će se gledati da imaju povlastice svi poljoprivrednici koji se brinu o zemlji, koji je đubre... Neki ljudi su prodali stajnjak, a ja sam bio budala, jer sam ga bacio na državnu zemlju", kaže Utvić.

Dugoročni zakupi u cilju poboljšanja kvaliteta državnog zemljišta

U Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da je Ministarstvo poljoprivrede stranka u postupku koja zastupa imovinske interese Republike Srbije u slučajevima kada je predmet zahteva poljoprivredno zemljište koje je u državnoj svojini, a da je postupak vraćanja i odlučivanje u nadležnosti Agencije za restituciju. Objašnjavaju da se ovaj proces do sada sprovodio bez većih problema i u kratkim rokovima, što se naročito može podvući kao nesporno imajući u vidu da je restitucija poljoprivrednog zemljišta u završnoj fazi.

"Ono što je u svakoj privrednoj grani, pa i poljoprivredi, jako bitno, jeste da privrednik, odnosno poljoprivrednik, ima pravnu sigurnost na određeni vremenski period, a sa ciljem planiranja poslovnih aktivnosti i investicija na kratki, srednji i duži rok. Nakon donošenja Zakona o restituciji pre više od deset godina, bio je zauzet stav da se celokupno državno zemljište, a zbog očekivane restitucije, daje u zakup isključivo na jednu godinu i ova praksa je primenjivana godinama", navode u Upravi za poljoprivredno zemljište.

Nakon nekog vremena, objašnjavaju, ova zemljišna politika je izmenjena, jer se uvidelo da ovakva praksa nije dobra ni za poljoprivrednike, niti za državu kao vlasnika zemljišta, a naročito nije bila dobra u smsilu lošeg uticaja na kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

"Iz tog razloga je Ministarstvo poljoprivrede bilo stanovišta da državno zemljište mora da se daje u zakup na više godina. Najčešće na 10, 12 ili 15. Ukoliko zemljište i bude vraćeno bivšim vlasnicima, zakonom je utvrđeno pravo zakupca, a obaveza novog vlasnika, da trpi zakup nekadašnjeg zakupca državnog zemljišta najmanje tri godine od pravnosonažnosti rešenja o vraćanju zemljišta, i to pod istim uslovima po pitanju zakupnine", kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište.

"Ova odredba se na terenu pokazala odlično u primeni i sprovođena je bez bilo kakvih problema. Ovakve situacije treba razlikovati od situacija kada zakupac državnog zemljišta pokaže interesovanje da ulaže na državno zemljište u podizanje zasada voća, vinove loze, sisteme za navodnjavanje... U tom slučaju se proverava da predmetno zemljište nije u restituciji, niti da na njemu postoje drugi imovinski zahtevi trećih lica, čime se investitoru garantuje puna pravna sigurnost za ulaganje na državno poljoprivredno zemljište", dodaju u ovoj instituciji.

Za vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta podneto oko 38.000 zahteva

U zakonom predviđenom roku podneto je oko 38.000 zahteva koji se odnose na vraćanje poljoprivrednog zemljišta, kažu nadležni. Od toga približno 29.000 zahteva se odnosi na vraćanje poljoprivrednog zemljišta na području Vojvodine.

"Imajući u vidu da je Agencija za restituciju vratila gotovo 91 odsto traženog poljoprivrednog zemljišta, može se zaključiti da se postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta odvija po planiranoj dinamici uz manje probleme do kojih dolazi zbog sporosti u radu pojedinih državnih organa. Plan je da se do kraja 2025. donesu prvostepene odluke po svim zahtevima za vraćanje poljoprivrednog zemljišta u naturalnom obliku", navode u Agenciji za restituciju.

Procena je da će do tada biti u potpunosti okočan postupak u 97 odsto podnetih zahteva, dok se preostalih tri odsto odnosi na zahteve u kojima je postupak po žalbi pred drugostepenim organom, Ministarstvom finansija, odnosno po tužbi pred Upravnim sudom

U dosadašnjem postupku restitucije, dodaju, vraćene su različite klase poljoprivrednog zemljišta koje su nalazima veštaka geodetske struke bile određene kao odgovarajuće u odnosu na zemljište koje je bilo oduzeto. Sa tim su se i sami podnosioci zahteva složili, nakon što su im dostavljani nalazi veštačenja.

Spisak parcela koje su predmet restitucije moguće je pronaći na internetu.

Ceo tekst RTS-a čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

RESTITUCIJA

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Mile

20.02.2024 • 17:48

Naslednici nagrabusili

Procedura je predugačka, kažem iz ličnog iskustva, prespora a naslednici u restituciji omalovaženi od svih redom - institucija, međusobno se tužeći a vidimo i od ratara, jer Bože moj, njihovo je preče pravo kao zakupaca. Podsetiću, sva ta zemlja koja se vraća bila je paorska, teškom mukom stečena i nije u redu da neki novi, mladi paori sa podsmehom govore o naslednicima i restituciji. Najveća nepravda je to što je tokom procedure promenjen način dodele državne zemlje u restituciji, pa su jedni mogli da biraju a drugima je dodeljen ograničen spisak oranica za nadelu. Od početka do kraja nepravedno !

1 0 +1
Laza

18.09.2023 • 12:52

Restitucija

Osim crkve ne sam čuo da je nekome vraćena zemlja. Lokalne SNS kabadahije koči proces restitucije. Za to vreme obrađuju stotine hektara tuđe zemlje. Čak je crkvi iz opštine Sečanj vraćena zelja sa teritorije opštine Žitište.

1 1 0
Restitucija

17.09.2023 • 17:36

Kako

Kako restitucija da vrati oduzetu zemlju kad država neda što to ne odobri gospodin predsednik on se za sve pita pa je potrebno njegovo odobrenje. AV svima pomažeš pomozi i nama. Unapred hvala

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.