Srbija treća po stopi organizovanog kriminala u Evropi: Kako smo došli do ove tačke?
Srbija je treća u Evropi prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala, odmah iza Rusije i Ukrajine.
_interventna.jpg "Srbija treća po stopi organizovanog kriminala u Evropi: Kako smo došli do ove tačke?")
Foto: 021.rs
Indeks je pre nekoliko dana objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).
U izveštaju se navodi da je Srbija "tranzitno čvorište za heroin i kokain", što uključuje sve više organizovanih kriminalnih grupa, piše Euronews Srbija.
Navodi se i da "postoje dokazi o saradnji srpskih kriminalnih grupa sa crnogorskim" i da oni zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike ka Evropi.
Ukazuje se da je Srbija "jedan od najvećih proizvođača oružja u Istočnoj Evropi", kao i da se "vatreno oružje preusmerava u ilegalne tokove".
"Tržište nedozvoljenog oružja i dalje je značajno, a ilegalna trgovina oružjem i dalje je popularan prihod za kriminalne grupe u Srbiji", stoji u izveštaju.
Kada je reč o trgovini ljudima Srbija je prepoznata kao "izvor, tranzit i destinacija" za žrtve trgovine ljudima.
"Žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući dečji brak u susednim zemljama, dok se trgovina muškarcima obično odvija radi prisilnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji", navodi se u izveštaju.
Jedan od prepoznatih problema su i "politički pritisci na medije" i "nekažnjivost zločina nad novinarima", kao i "kontrola medija od strane vlasti" što je rezultiralo smanjenjem slobode štampe.
"Strane i domaće NVO uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzimaju otvoreno kritički stav prema vladi ili se bave osetljivim ili kontroverznim temama suočene su sa pretnjama i uznemiravanjem poslednjih godiina", navedeno je u izveštaju.
Kada je reč o zemljama regiona, iza Srbije je Crna Gora koja se nalazi na petom mestu, BiH je na osmom, zatim Albanija na 15, Hrvatska na 16. i Severna Makedonija na 18. mestu u Evropi.
Izveštaj pokazuje da je visoka stopa kriminala generalno u čitavom svetu i da "83 do 84 odsto ljudi živi u atmosferi visokog kriminala".
Eksploatacija radnika u Srbiji
Hristina Piskulidis iz NVO Astra kaže da su eksploatisani radnici u Srbiji osobe koje stižu iz Vijetnama, Indije, Pakistana, Avganistana, Kine i drugih zemalja, kao i da su to ljudi koji dolaze iz dubokog siromaštva.
U javnost su dospela dva slučaja - vijetnamski radnici koji su radili u firmi Linlong i radnici iz Indije koji su radili u građevinskoj industriji.
"Oni u Srbiju dolaze na različite načine - pojedinačno ili organizovano. Vijetnamske radnike je vrbovalo desetak agencija iz Vijetnama. Oni su za tu uslugu platili 2.000 do 4.000 dolara i, s obzirom na to da je plata u Vijetnamu oko 100 dolara, već su bili u nekoj vrsti dužničkog ropstva. U Srbiji nisu dobili ono što im je obećano, ni što se tiče plate, ni što se tiče posla", rekla je Piskulidis za Euronews Srbija.
Za slučaj radnika iz Vijetnama koji su živeli u lošim uslovima bez tople i pijaće vode saznali su mediji, i tako je slučaj eksploatacije stranih državljana došao u javnost.
"Reakcija države je bila negiranje i zamagljivanje činjenica. Samo je Astra što se tiče Linglonga poslala preko 20 dopisa, prijava na adrese 16 različitih državnih institucija. Odgovori su se uglavnom sveli na prebacivanje odgovornosti", priča Piskulidis.
Radnici iz Indije koji su radili na gradilištima kao što su pruga Beograd-Budimpešta, Korisor 11, vijadukt Čortanovci, takođe nisu dobili ono što im je obećani - nisu im redovno isplaćivane zarade, živeli su u lošim uslovima.
"U slučaju radnika iz Indije jedino je reagovala Inspekcija rada, jer radnici nisu imali radne dozvole, niti je postojala dokumentacija o njima na radnom mestu. Firma koja ih je angažovala platila je kaznu za to. Što se tiče uslova rada, radnih prava inspekcija se proglasina nenadležnom i nadležnost su prebacili na SAD i njihovu inspekciju rada jer su radnici iz Indije sklopili ugovore sa firmom iz Majamija", objašnjava ona.
Napominje da je direktorka firme u Majamiju i firme koja ih je angažovala u Srbiji ista žena.
Podseća da je slučaj radnika iz Vijetnama dospeo u međunarodnu javnost i da je Evropska komisija 2021. godine tražila od Srbije da podnese izveštaj, da su to isto tražile i UN, ali da od Srbije nije stigao nikakav odgovor.
"To govori da su prioriteti na drugoj strani i da se prednost daje stranim investitiorima, krupnom kapitalu, a da sve ide na uštrb radnika. Spuštanje granice prihvatljivog kada su u pitanju strani radnici, odražava se i na domaće radnike", napominje ona.
Zarada od organizovanog kriminala
Saša Đorđević iz Globalne inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) kaže da je teško reći koliko se novca generiše kroz organizovani kriminal, ali da je procena za 2020. godinu da su krijumčari migranata zaradili oko 50 miliona evra.
"Sada je ta cena verovatno veća jer je broj migranata povećan. Kroz Srbiju je 2022. godine prošlo 125.000 migranata, što je duplo više nego 2021. godine", naveo je on.
Dodaje da je za slučaj pranja novca, koje tužilaštvo u Srbiji vodi, imovina vredela oko 57 miliona evra, kao i da je carina je od 2017. do 2022. godine zaplenila cigarete u vrednosti od 1,2 miliona evra.
"Prekogranični finansijski tokovi novca - utaja poreza, pranje novca procena je da su oko blizu 5 odsto BDP Srbije. To je veliki iznos nisu male cifre", naveo je on.
Upitan zašto nema Kosova u izveštaju on je rekao da su istraživanjem obuhvaćene samo zemlje članice UN, a da Kosovo nije članica tog tela.
Napominje da njihovo istraživanje pokazuje da postoji saradnja kriminalnih grupa svih zemalja regiona, da oni mnogo bolje sarađuju nego policija i pravosuđe u tim zemljama.
"Postoji fleksibilna balkanska mreža koja se specijalizovala za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. U tim prvim stepenima razvoja koristila je luke u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, poslednjih nekoliko godina koriste luke na Jadranskom moru. Balkanska kriminalna mreža ima oko 20 ćelija, tako da svaka ćelija ima oko 15 članova. Ako bude uhapšena jedna grupa, lako se popuni. Koriste se različiti načini za regrutaciju novih članova. U Srbiji se regrutuju iz navijačkih grupa, u Crnoj Gori su to zatvori, ali i pomorci", pojašnjava on.
Smatra da su tri razloga zašto cveta organizovani kriminal u Srbiji - Srbija se nalazi na Balkanskoj ruti, drugi je, kako kaže, korupcija, a treći selektivno procesuiranje u pravosuđu.
Pročitaj još
Cvijić: Izveštaj nije iznenađenje
Novinara NIN-a Vuka Cvijića nije iznenadio ovakav izveštaj prema kojem je Srbija navedena kao treća u Evropi po organizovanom kriminalu.
"Ako imamo da je šef BIA na sankcijama zbog organizovanog kriminala, da je generalni sekretar Vlade povezan sa grupom Veljka Belivuka, ako imamo da je ministra policije dok je bio na čelu BIA policija htela da hapsi zbog Jovanjice, da je doskorašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radojičić na sankcijama zbog organizovanog kriminala i tako dalje. Ako imamo sve te činjenice, a da državni organi to ne ispituju, onda su rezultati čak i dobri", rekao je Cvijić za Euronews Srbija.
On je naveo da je problem u Srbiji što je trgovina oružjem potpuno u "koruptivnoj zoni" i da o tome najbolje govori afera "Krušik".
"Oružje se privilegovanim trgovcima često prodaje ispod cene, čak i ispod cene koliko je koštala proizvodnja i ništa se ne dešava. Uzbunjivač Obradović je i dalje pod istragom, a oni koji su činili korupciju se ne ispituju", rekao je on.
Dodaje i da su smenjeni svi policajci koji su vodili istrage protiv organizovanog kriminala.
"Policajci koji su dobijali međunarodna priznanja za akciju Balkanski ratnik protiv klana Darka Šarića su 2014. godine smenjeni. Čak je smenjen i istražni sudija. Darko Šarić nastavio da rukovodi kriminalnom grupom iz zatvora", naveo je on.
Upitan da li se on oseća bezbedno, Cvijić je rekao da ne razmilšlja o ličnoj bezbednosti, ali da je tačno da "živimo u nebezbednoj zemlji, gde se zbog bahate vožnje hapsi vozilo, a ne bahati vozač".
"Umesto da tužilaštvo više zove ljude koji su osumnjičeni za nešto, oni pozivaju policajce na saslušanje", zaključio je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Marko Đurić: Srbija priprema promenu stava međunarodne zajednice o Kosovu
16.09.2025.•
0
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da Srbija priprema promenu stava dela međunarodne zajednice o situaciji na Kosovu.
Kamioni na prelazu Šid čekaju pet sati
16.09.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobli, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od sat do pet sati.
Ograda škole u Beogradu pala na učenicu prvog razreda, devojčica prevezena u Tiršovu
16.09.2025.•
2
U Osnovnoj školi "Ujedinjene nacije" u beogradskom nasilju Cerak Vinogradi danas je pala ograda na jednu učenicu prvog razreda.
Ministarstvo poljoprivrede upozorilo lokalne samouprave na obavezu uništavanja ambrozije
16.09.2025.•
2
Ministarstvo poljoprivrede uputilo je svim lokalnim samoupravama obaveštenje o njihovim obavezama za suzbijanje i uništavanje ambrozije, a povodom rekordne koncentarcije ambrozije u Srbiji.
Šapić: Tenkovi svuda u svetu oštete ulice, što više imate da prikažete to je oštećenje veće
16.09.2025.•
10
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da će grad, odmah po završetku vojne parade, popraviti ulice koje su oštećene prolaskom tenkova i ostale oklopne tehnike.
Arhiv javnih skupova doveo u pitanje MUP-ovu procenu broja učesnika protesta "protiv blokada"
16.09.2025.•
15
Arhiv javnih skupova, koji objavljuje procene učesnika skupova širom Srbije, doveo je u pitanje MUP-ovu procenu broja učesnika skupova "Građani protiv blokada".
Jovana Milovanović iz Paraćina predstavljaće Srbiju u Kini na svetskom takmičenju u besedništvu na engleskom
16.09.2025.•
0
Pobednica nacionalnog takmičenja iz engleskog jezika "Pojas i put" je Jovana Milovanović, maturantkinja Opšte gimnazije u Paraćinu.
Šapić: Grad Beograd nema mehanizme da odblokira Pionirski park
16.09.2025.•
10
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da gradske službe nemaju mehanizme da oblokiraju bilo koju ulicu ili park u gradu.
Na štetu žrtava silovanja: Država ponovo pokušava da progura iste izmene zakonika kao i 2016.
16.09.2025.•
2
U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je propisivanje novog krivičnog dela "Obljuba bez pristanka" u članu 178a.
Ponoš tvrdi da vojna parada služi za odvlačenje pažnje, Gašić mu poručio da ne treba da se plaši Vojske
16.09.2025.•
6
Ministar odbrane Bratislav Gašić odbacio je danas kao "perfidnu podmetačinu" tvrdnje predsednika stranke Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša da predstojeća vojna parada "ima za cilj da odvuče pažnju građana".
Vučić o izveštaju ruske obaveštajne službe o "Majdanu" u Srbiji: Kontaktiraćemo ih
16.09.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se danas ruskoj Spoljnoj obaveštajnoj službi (SVR) na "obaveštenjima" u vezi sa navodnom pripremom nasilnog preuzimanja vlasti na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu.
U toku nova pojačana kontrola saobraćaja: Posebna pažnja na bezbednosti vozača dvotočkaša
16.09.2025.•
4
Saobraćajna policija će od utorka, 16. septembra do ponedeljka, 22. septembra pojačano kontrolisati saobraćaj.
Još predsednikovih "atentata": Vučić iskoristio ubistvo Kirka da kaže su ponovo hteli da ga likvidiraju
16.09.2025.•
0
Posle ubistva američkog konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, predsednik Aleksandar Vučić, gostujući na televiziji Informer, izjavio je da su "blokaderi" planirali da ga 28. septembra ubiju, isto kao i Kirka.
Dve nedelje primene nižih trgovačkih marži: Kakvi su rezultati?
16.09.2025.•
14
Prošle su dve nedelje od stupanja na snagu uredbe o ograničavanju trgovačkih marži.
Politikolog Ilić: Vlast iznurivanjem pokušava da ugasi proteste
16.09.2025.•
6
Politikolog Vujo Ilić ocenio je da vlast u Srbiji primenjuje taktiku iznurivanja kako bi pobedila i ugasila višemesečne proteste.
VIDEO: Španski novinar objavio tizer za dokumentarac o studentskim protestima u Srbiji
16.09.2025.•
3
Španski novinar Raul Galego Abelan objavio je tizer za dokumentarni film "Pumpaj: The student uprising" o protestima u Srbiji.
Pretnje silovanjem, šamaranje, šutiranje, pljuvanje - svedočenja o policijskoj brutalnosti u zgradi Vlade
16.09.2025.•
3
Pretnje silovanjem, šamaranje, šutiranje, pljuvanje, vređanje, lomljenje telefona - ovako je devet osoba do čijih svedočenja je BIRN došao opisalo ono što je doživelo u garaži zgrade Vlade posle protesta 14. avgusta.
Inicijativa "Pustite ih sve": Više od 900 osoba privedeno od pada nadstrešnice
15.09.2025.•
2
Inicijativa "Pustite ih sve" saopštila je da je najmanje 920 osoba privedeno od 1. novembra 2024. godine.
Macut na obeležavanju Dana srpskog jedinstva: Srbija će probleme rešavati institucionalno
15.09.2025.•
9
Premijer Đuro Macut rekao je, na obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave da je Srbija snažna, narodna i demokratska zemlja koja će rešavati unutrašnje probleme institucionalnim putem.
Ruska obaveštajna služba optužuje EU i lokalne medije za pripremanje "Majdana" u Srbiji, usledile reakcije
15.09.2025.•
61
Spoljna obaveštajna služba Rusije optužila je EU da stoji iza protesta u Srbiji i da im je u fokusu "ispiranje mozga" mladih putem medija finansiranih iz Brisela.
Komentari 48
Mbm
Lošmi
Kako da ne
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar