Srbija treća po stopi organizovanog kriminala u Evropi: Kako smo došli do ove tačke?
Srbija je treća u Evropi prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala, odmah iza Rusije i Ukrajine.
_interventna.jpg "Srbija treća po stopi organizovanog kriminala u Evropi: Kako smo došli do ove tačke?")
Foto: 021.rs
Indeks je pre nekoliko dana objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).
U izveštaju se navodi da je Srbija "tranzitno čvorište za heroin i kokain", što uključuje sve više organizovanih kriminalnih grupa, piše Euronews Srbija.
Navodi se i da "postoje dokazi o saradnji srpskih kriminalnih grupa sa crnogorskim" i da oni zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike ka Evropi.
Ukazuje se da je Srbija "jedan od najvećih proizvođača oružja u Istočnoj Evropi", kao i da se "vatreno oružje preusmerava u ilegalne tokove".
"Tržište nedozvoljenog oružja i dalje je značajno, a ilegalna trgovina oružjem i dalje je popularan prihod za kriminalne grupe u Srbiji", stoji u izveštaju.
Kada je reč o trgovini ljudima Srbija je prepoznata kao "izvor, tranzit i destinacija" za žrtve trgovine ljudima.
"Žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući dečji brak u susednim zemljama, dok se trgovina muškarcima obično odvija radi prisilnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji", navodi se u izveštaju.
Jedan od prepoznatih problema su i "politički pritisci na medije" i "nekažnjivost zločina nad novinarima", kao i "kontrola medija od strane vlasti" što je rezultiralo smanjenjem slobode štampe.
"Strane i domaće NVO uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzimaju otvoreno kritički stav prema vladi ili se bave osetljivim ili kontroverznim temama suočene su sa pretnjama i uznemiravanjem poslednjih godiina", navedeno je u izveštaju.
Kada je reč o zemljama regiona, iza Srbije je Crna Gora koja se nalazi na petom mestu, BiH je na osmom, zatim Albanija na 15, Hrvatska na 16. i Severna Makedonija na 18. mestu u Evropi.
Izveštaj pokazuje da je visoka stopa kriminala generalno u čitavom svetu i da "83 do 84 odsto ljudi živi u atmosferi visokog kriminala".
Eksploatacija radnika u Srbiji
Hristina Piskulidis iz NVO Astra kaže da su eksploatisani radnici u Srbiji osobe koje stižu iz Vijetnama, Indije, Pakistana, Avganistana, Kine i drugih zemalja, kao i da su to ljudi koji dolaze iz dubokog siromaštva.
U javnost su dospela dva slučaja - vijetnamski radnici koji su radili u firmi Linlong i radnici iz Indije koji su radili u građevinskoj industriji.
"Oni u Srbiju dolaze na različite načine - pojedinačno ili organizovano. Vijetnamske radnike je vrbovalo desetak agencija iz Vijetnama. Oni su za tu uslugu platili 2.000 do 4.000 dolara i, s obzirom na to da je plata u Vijetnamu oko 100 dolara, već su bili u nekoj vrsti dužničkog ropstva. U Srbiji nisu dobili ono što im je obećano, ni što se tiče plate, ni što se tiče posla", rekla je Piskulidis za Euronews Srbija.
Za slučaj radnika iz Vijetnama koji su živeli u lošim uslovima bez tople i pijaće vode saznali su mediji, i tako je slučaj eksploatacije stranih državljana došao u javnost.
"Reakcija države je bila negiranje i zamagljivanje činjenica. Samo je Astra što se tiče Linglonga poslala preko 20 dopisa, prijava na adrese 16 različitih državnih institucija. Odgovori su se uglavnom sveli na prebacivanje odgovornosti", priča Piskulidis.
Radnici iz Indije koji su radili na gradilištima kao što su pruga Beograd-Budimpešta, Korisor 11, vijadukt Čortanovci, takođe nisu dobili ono što im je obećani - nisu im redovno isplaćivane zarade, živeli su u lošim uslovima.
"U slučaju radnika iz Indije jedino je reagovala Inspekcija rada, jer radnici nisu imali radne dozvole, niti je postojala dokumentacija o njima na radnom mestu. Firma koja ih je angažovala platila je kaznu za to. Što se tiče uslova rada, radnih prava inspekcija se proglasina nenadležnom i nadležnost su prebacili na SAD i njihovu inspekciju rada jer su radnici iz Indije sklopili ugovore sa firmom iz Majamija", objašnjava ona.
Napominje da je direktorka firme u Majamiju i firme koja ih je angažovala u Srbiji ista žena.
Podseća da je slučaj radnika iz Vijetnama dospeo u međunarodnu javnost i da je Evropska komisija 2021. godine tražila od Srbije da podnese izveštaj, da su to isto tražile i UN, ali da od Srbije nije stigao nikakav odgovor.
"To govori da su prioriteti na drugoj strani i da se prednost daje stranim investitiorima, krupnom kapitalu, a da sve ide na uštrb radnika. Spuštanje granice prihvatljivog kada su u pitanju strani radnici, odražava se i na domaće radnike", napominje ona.
Zarada od organizovanog kriminala
Saša Đorđević iz Globalne inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) kaže da je teško reći koliko se novca generiše kroz organizovani kriminal, ali da je procena za 2020. godinu da su krijumčari migranata zaradili oko 50 miliona evra.
"Sada je ta cena verovatno veća jer je broj migranata povećan. Kroz Srbiju je 2022. godine prošlo 125.000 migranata, što je duplo više nego 2021. godine", naveo je on.
Dodaje da je za slučaj pranja novca, koje tužilaštvo u Srbiji vodi, imovina vredela oko 57 miliona evra, kao i da je carina je od 2017. do 2022. godine zaplenila cigarete u vrednosti od 1,2 miliona evra.
"Prekogranični finansijski tokovi novca - utaja poreza, pranje novca procena je da su oko blizu 5 odsto BDP Srbije. To je veliki iznos nisu male cifre", naveo je on.
Upitan zašto nema Kosova u izveštaju on je rekao da su istraživanjem obuhvaćene samo zemlje članice UN, a da Kosovo nije članica tog tela.
Napominje da njihovo istraživanje pokazuje da postoji saradnja kriminalnih grupa svih zemalja regiona, da oni mnogo bolje sarađuju nego policija i pravosuđe u tim zemljama.
"Postoji fleksibilna balkanska mreža koja se specijalizovala za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. U tim prvim stepenima razvoja koristila je luke u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, poslednjih nekoliko godina koriste luke na Jadranskom moru. Balkanska kriminalna mreža ima oko 20 ćelija, tako da svaka ćelija ima oko 15 članova. Ako bude uhapšena jedna grupa, lako se popuni. Koriste se različiti načini za regrutaciju novih članova. U Srbiji se regrutuju iz navijačkih grupa, u Crnoj Gori su to zatvori, ali i pomorci", pojašnjava on.
Smatra da su tri razloga zašto cveta organizovani kriminal u Srbiji - Srbija se nalazi na Balkanskoj ruti, drugi je, kako kaže, korupcija, a treći selektivno procesuiranje u pravosuđu.
Pročitaj još
Cvijić: Izveštaj nije iznenađenje
Novinara NIN-a Vuka Cvijića nije iznenadio ovakav izveštaj prema kojem je Srbija navedena kao treća u Evropi po organizovanom kriminalu.
"Ako imamo da je šef BIA na sankcijama zbog organizovanog kriminala, da je generalni sekretar Vlade povezan sa grupom Veljka Belivuka, ako imamo da je ministra policije dok je bio na čelu BIA policija htela da hapsi zbog Jovanjice, da je doskorašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radojičić na sankcijama zbog organizovanog kriminala i tako dalje. Ako imamo sve te činjenice, a da državni organi to ne ispituju, onda su rezultati čak i dobri", rekao je Cvijić za Euronews Srbija.
On je naveo da je problem u Srbiji što je trgovina oružjem potpuno u "koruptivnoj zoni" i da o tome najbolje govori afera "Krušik".
"Oružje se privilegovanim trgovcima često prodaje ispod cene, čak i ispod cene koliko je koštala proizvodnja i ništa se ne dešava. Uzbunjivač Obradović je i dalje pod istragom, a oni koji su činili korupciju se ne ispituju", rekao je on.
Dodaje i da su smenjeni svi policajci koji su vodili istrage protiv organizovanog kriminala.
"Policajci koji su dobijali međunarodna priznanja za akciju Balkanski ratnik protiv klana Darka Šarića su 2014. godine smenjeni. Čak je smenjen i istražni sudija. Darko Šarić nastavio da rukovodi kriminalnom grupom iz zatvora", naveo je on.
Upitan da li se on oseća bezbedno, Cvijić je rekao da ne razmilšlja o ličnoj bezbednosti, ali da je tačno da "živimo u nebezbednoj zemlji, gde se zbog bahate vožnje hapsi vozilo, a ne bahati vozač".
"Umesto da tužilaštvo više zove ljude koji su osumnjičeni za nešto, oni pozivaju policajce na saslušanje", zaključio je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Aleksić: Vlast se uplašila referendumske atmosfere na lokalnim izborima, pa formirala fantomske liste
11.03.2026.•
3
Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić ocenio je da se vlast uplašila referendumske atmosfere na predstojećim lokalnim izborima u 10 gradova i opština te da je zato formirala "fantomske liste".
Istraživanje: U 2025. zabeleženo 317 napada na branitelje ljudskih prava u Srbiji, najviše od policije
11.03.2026.•
1
U prethodnoj godini zabeleženo je 317 napada na branitelje ljudskih prava u Srbiji, saopštio je Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) koji su sproveli istraživanje.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
11.03.2026.•
18
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
BIRN: Šta povezuje Eagle Eye Explore, propagandu Kremlja i nemački AfD?
11.03.2026.•
0
Bez impresuma i registracije u Srbiji, portal Eagle Eye Explore, koji pokušava da izgradi međunarodni uticaj, objavljuje proruske narative i intervjue sa evropskom krajnjom desnicom.
Muškarac uhapšen zbog posedovanja 2,5 kilograma marihuane i dve vagice za merenje
11.03.2026.•
2
Tridesetsedmogodišnji V. T. uhapšen je u Beogradu zbog posedovanja marihuane.
Tenzije u regionu rastu: Šta navodi o hipersoničnim raketama govore o odnosu Beograda i Zagreba?
11.03.2026.•
12
Dok su ranijih godina tenzije na relaciji Beograd - Zagreb uglavnom bile rezervisane za periode obeležavanja godišnjica, danas su postale mnogo učestalije u dnevnim političkim dešavanjima.
Grupa građana Dejana Žujovića na lokalnim izborima, kaže da neće u koaliciju sa SNS
11.03.2026.•
10
Srpski liberali, grupa građana koju predvodi dr Dejan Žujović, kandidati su u osam gradova i opština u kojima će 29. marta biti održani lokalni izbori, a najverovatnije će se naći na izbornim listama u svih 10 mesta.
Blokade teretnih graničnih prelaza u BiH u martu, u Srbiji u aprilu: Kako je došlo do razilaženja?
11.03.2026.•
3
Prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koji su nedavno zajedno protestovali zbog novog EES sistema, razišli su se oko termina novih blokada granica.
Incident u Kraljevu tokom prikupljanja potpisa za oslobađanje Zlatka Kokanovića
11.03.2026.•
1
U Kraljevu je tokom prikupljanja potpisa za oslobađanje Zlatka Kokanovića došlo do incidenta.
Reciklaža u modi: Vučićev plan za Srbiju do 2035. pun neostvarenih projekata iz plana "Srbija 2025"
11.03.2026.•
16
Neki od infrastrukturnih projekata o kojima je predsednik Aleksandar Vučić govorio tokom predstavljanja projekta "Srbija 2035" nisu novi - već su odavno obećani, ali se sa njihovom realizacijom kasnilo.
U tovaru kukuruza pokušao da krijumčari patike i električne cigarete
11.03.2026.•
0
Na graničnom prelazu Gostun sa Crnom Gorom sprečen je pokušaj krijumčarenja patika i elektronskih cigareta u tovaru merkantilnog kukuruza.
Supruga ministra nauke nova v. d. dekanica Medicinskog fakulteta u Beogradu
11.03.2026.•
6
Medicinski fakultet u Beogradu saopštio je da će, nakon ostavke vršioca dužnosti dekana te ustanove Nataše Milić, operativne dužnosti dekana obavljati prodekanica za poslediplomske studije Milena Todorović Balint.
VIDEO Skup studenata i profesora u Kosovskoj Mitrovici: "Zašto Beograd ćuti?"
11.03.2026.•
5
Grupa studenata i profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) okupila se ispred spomenika Knezu Lazaru povodom aktuelne situacije u toj visokoškolskoj ustanovi.
Srbija 37. u svetu po uvozu oružja: Od koga ga kupujemo?
11.03.2026.•
13
Srbija je u poslednjih pet godina bila 37. najveći uvoznik oružja na svetu, a najveći na Zapadnom Balkanu, pokazuju najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI).
VIDEO: Oteli muškarca i naterali ga da snimi i objavi video sa unapred pripremljenim tekstom
11.03.2026.•
1
Tri osobe uhapšene su u Beogradu zbog prinude.
Do sada sa Bliskog istoka u Srbiju evakuisano skoro 2.400 srpskih državljana
11.03.2026.•
0
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Damjan Jović izjavio je da je od početka američko-izraelskog sukoba sa Iranom evakuisano 2.377 državljana Srbije sa područja Bliskog istoka.
Izdato upozorenje na firmu koja preko Fejsbuka neovlašćeno nudi do 50.000 evra kredita
11.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije objavila je da je došla do informacija da se privredno društvo koje se na Fejsbuku oglašava pod imenom Imperial d.o.o. neovlašćeno bavi poslovima davanja kredita.
Poznata lokacija skupa naprednjaka u Beogradu pred lokalne izbore, a biće i jedan u Vranju
11.03.2026.•
9
Predizborni skup Srpske napredne stranke održaće se 21. marta u Beogradskoj areni.
Muškarac od 84 godine postavio bombu na vrata auto-servisa u Rakovici i detonirao je
11.03.2026.•
4
R. G. (84) uhapšen je zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija i izazivanja opšte opasnosti.
Izraelski teretni avioni više puta dolazili u Beograd, dok Srbija nastavlja izvoz naoružanja
11.03.2026.•
16
Od Tel Aviva, do Beograda, pa natrag u Tel Aviv, bila je putanja izraelskog teretnog aviona 5. marta, u vreme sukoba na Bliskom istoku.
Četiri beogradska Bodet sata u EU koštaju 7.155 evra, Beograd ih platio 42.000 evra
11.03.2026.•
17
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da su mehanizmi Beogradskog sata plaćeni pet miliona dinara, odnosno nešto više od 40.000 evra.
Komentari 48
Mbm
Lošmi
Kako da ne
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar