Krijumčarenje životinja u Srbiji: Javno crno tržište i blaga kaznena politika

Autor: Danas

Info

02.10.2023.

12:57 > 12:54

Fotografija mladunčeta lava koje leži na putu u blizini Subotice pokazatelj je da krijumčaranje i nelegalna trgovina divljim životinjama u Srbiji predstavlja problem.

Sonja Mandić, direktorka Zoološkog vrta Palić, u kom je smešteno mladunče lava pronađeno kod Subotice, kaže za "Danas" da ovaj zoološki vrt funkcioniše kao prihvatilište od 2004. godine.

"Mi smo prošle godine dobili u prihvat putem policijske zaplene dve odrasle ženke mrkog medveda, dobili smo jednog malog kajmana, veći broj pitona, takođe u junu prošle godine jednog afričkog lava", kaže Mandić.

Reč je o mladunčetu lava koje je u junu 2022. pronađeno u jednom stanu u Subotici, a imalo je tri meseca.

"Što se tiče zmija, lavova i životinja koje nisu sa ovog područja, mi pokušavamo da nađemo rešenje sa rezervatima prirode na području sa kojeg oni inače potiču. Apelujemo na ljude da ne drže divlje životinje, očigleno postoji interesovanje i neko pomodarstvo pa jednostavno postoji i tržište", navela je Mandić.

Pitanja o podacima o krijumčarenju divljih vrsta "Danas" je postavio kancelariji CITES za Srbiju odnosno Ministarstvu zaštite životne sredine, ali nisu dobili odgovore.

Prema zajedničkom izveštaju Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija i Interpola, godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim divljim vrstama životinja, na svetskom nivou, u poslednjih nekoliko godina dostiže 23 milijarde dolara.

Prema njihovim procenama, ovaj vid kriminala to čini jednim od najunosnijih na svetu i zbog svog odnosa niskog rizika i visoke dobiti zaostaje samo za trgovinom drogom i oružjem.

Davor Marković iz Udruženja za proučavanje i zaštitu ptica, koji je istraživao nelegalnu trgovinu i krijumčarenje divljih vrsta, kaže da su pod ogromnim pritiskom od strane krivolovaca i ilegalne trgovine gotovo sve životnjske vrste.

"Srbija se i nakon više od 20 godina nalazi na vrhu evropske crne statistike zaplene, zbog čuvenog slučaja koji nosi pseudonim 'Balkanske ptice', kada je na slovenačko-italijanskoj granici zaplenjeno više od 120.000 ubijenih divljih ptica, poreklom iz Srbije, tada SR Jugoslavije", priča Marković.

Kako navodi, na društvenim mrežama poput Instragrama, Fejsbuka i Tiktoka mogu se naći profili koji se javno bave prodajom divljih i egzotičnih životinja.

"To su trgovci živim primercima divljih vrsta, koji ove životinje nude javno, naočigled svih. Ukoliko svi ovi trgovci nemaju dokumentaciju, u šta izražavam sumnju, govorimo o jednoj vrsti javnog crnog tržišta. Prema nezvaničnim informacijama, protiv mnogih takvih trgovaca su podnete krivične prijave od strane organizacija za zaštitu životinja, ali mi epilozi nisu poznati", objašnjava Marković.

Prema poslednjem Nacionalnom izveštaju o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji Svetske organizacija za zaštitu prirode (WWF), a koji se odnosi na period od 2016. do 2020. godine, najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, ali su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja.

U izveštaju je navedeno da su, od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača bili predmet krijumčarenja u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija, poput pitona.

Tada je prikupljeno i analizirano 165 slučajeva, od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela.

Kako je navedeno, u 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka – oko 57 odsto je završilo osuđujućom presudom.

"Na osnovu analiziranih podataka, zaključeno je da je kaznena politika u Srbiji blaga kada je reč o sankcionisanju kažnjivih dela protiv divljih vrsta", navodi se u zaključku ovog izveštaja.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora.

Davor Marković napominje da Zakon o opštem upravnom postupku omogućava republičkim inspektorima za zaštitu životne sredine da odbace prijave ukoliko građani ne otkriju na kojoj tačno adresi se nalazi divlja životinja ili njen derivat čije nelegalno posedovanje ili trgovinu prijavljuju.

"Dakle, nije dovoljno da građani izvrše svoju dužnost i da problem prijave nadležnim institucijama, već se od građana očekuje i da praktično sprovedu istragu, naravno, ogromna većina inspektora za zaštitu životne sredine ovu mogućnost ne zloupotrebljava", ističe Marković.

Teme

krijumčarenje lav

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.