"Beograd kao Kazablanka": Da li je Srbija zaista puna stranih špijuna, kako se tvrdi?

Autor: N1

Info

28.11.2023.

08:22 > 09:11

Vlasti pričama o špijunima najčešće žele da sebi daju na značaju, opravdaju greške ili diskredituju političke protivnike.

"Beograd kao Kazablanka": Da li je Srbija zaista puna stranih špijuna, kako se tvrdi?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Članovi srednjeg ešalona Srpske napredne stranke zanimljiviji su obaveštajnim službama od civilnog društva, novinara, opozicije, smatra sagovornik N1 Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Predsednik Srbije je pre skoro godinu dana Beograd opisao kao Kazablanku, odnosno kao stecište špijuna.

"Nema špijuna koji nisu okupirali naše hotele, privatne smeštaje, kuće, zgrade, vile", rekao je predsednik tada aludirajući na marokanski grad i luku koja je tokom Drugog svetskog rata bila jedno od većih stecišta špijuna zaraćenih strana.

On je to objasnio položajem Srbije zbog rata u Ukrajini, ali je od tada više puta istakao da strane službe planski rade na urušavanju stabilnosti Srbije.

Ta tema je bila aktuelna i tokom oktobra na neformalnom početku predizborne kampanje, kada je predsednik Vučić, kao i u februaru, naveo da "postoji plan stranih službi za svrgavanje vladajuće stranke sa vlasti".

Nedavno je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije proteralo diplomatu iz hrvatske ambasade zbog špijunaže.

Predrag Petrović kaže za N1 da je i tada i sada preterana priča da je Beograd kao Kazablanka, odnosno da je središte nekih velikih špijunskih aktivnosti.

"Naravno da prisustvo obaveštajaca u nekoj zemlji može da varira od toga šta se dešava u toj zemlji, ili okruženju. Moguće da je u nekom periodu došlo do povećanja broja obaveštajaca i većeg interesovanja stranih država za to šta se dešava u Srbiji zbog uloge odbijanja da uvede sankcije Rusiji", kaže on.

Beč i Brisel su špijunski centri

Petrović kaže da postoje gradovi koji zaista jesu središte špijuna ili špijunski centri.

"Jedan od njih je Beč, pa Beču i samoj Austriji ništa ne fali. S tim ozbiljne države znaju kako da se nose i na koji način. Bez pokušaja nametanja ovog pitanja kao nečeg urgentnog, vanrednog", objašnjava sagovornik N1.

Petrović navodi da Austrija i slične države znaju da to iskoriste kao svoju prednost, a da je uz Beč jedan od centara i Brisel, u kome se nalazi sedište Evropske unije i NATO.

"Vlasti u Srbiji na ovaj način pokušavaju sebi da daju na značaju i da opravdaju neke stvari, neko nečinjenje, ili tako upravljaju nezadovoljstvom građana sa nekom situacijom u zemlji. Najlakše je onda okriviti strane špijune da rovare", smatra on.

Kako kaže, pretpostavlja da je to slučaj i sa nedavno proteranim hrvatskim dilplomatom, posebno što se bliže izbori u Srbiji.

"Hrvatska je prema istraživanjima javnog mnjenja u samom vrhu neprijateljskih država i kao takva idealna za plasiranje ovakvih priča. To je posledica zvaničnih narativa koje vlast vodi poslednjih 10 godina", dodaje Petrović.

Sporniji bi bili članovi SNS od novinara i civilnog društva

Petrović podseća da se najčešće optužuju zapadne zemlje sa kojima imamo dobre odnose, a predsednik Vučić podršku. On kaže da špijuniranje nije sporno i da je za očekivati da druge službe imaju interesovanje da prikupljaju informacije, pogotovo zemlje iz okruženja.

Ono što je bez dileme sporno jeste subverzivni rad, kada se želi uticati na političko odlučivanje, na smer kojim ide država. Takav angažman je, kako ističe, daleko opasniji i ozbiljniji.

"Ali da neko ide da razgovara sa novinarima, ljudima iz civilnog društva, biznismenima i prikuplja informacije koje nisu klasifikovane - onda tu nema ništa sporno. Meni bi bilo spornije da se sastajao sa članovima SNS. Svi obaveštajci pokušavaju da utiču na donosioce odluka. Oni 'gađaju' srednje nivoe odlučivanja koji nisu toliko vidljiviji i na meti. Najviše se štite najvažniji državni funkcioneri. Ovi na srednjim niovoima su blizu donosiocima odluka, a mogu na manje vidljiv način da utiču na odlučivanje. Oni su glavna meta obaveštajaca", smatra Petrović.

Prave špijunske afere

Priča o špijunima u Srbija se najčešće se vezuje za neimenovane ljude, službe i zemlje, ali se prema narativu moglo zaključiti da su najčešći "neprijatelji" zapadne službe. U moru neimenovanih slučajeva bilo je i nekoliko pravih.

U septembru 2016. godine agenti BIA uhapsili su Čedu Čolovića, srpskog i hrvatskog državljanina, koji je proglašen saradnikom hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA).

Zvanični Zagreb je to demantovao, a posle sudskog procesa pred Višim sudom u Beogradu, Čolović je navodno priznao da je špijunirao i zbog toga je osuđen na tri godine zatvora. Ne zna se da li je do izdržavanja kazne zaista i došlo.

Iste godine desio se "Havana sindrom", bolest koja je pogađala američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta zbog koje je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije. On je imao simptome karakteristične za "Havanu" - migrenu, mučninu, vrtoglavicu, poremećaj pamćenja.

Godinu dana kasnije pažnju javnosti privukao je slučaj bivšeg američkog marinca Danijela Dejvida Korbeta, koji je uhapšen u Beogradu jer je u njegovom stanu pronađen pištolj CZ-99 sa izbrisanim brojem. Korbet je iste godine oslobođen optužbi.

U novembru 2019. godine, u medijima je objavljen snimak u kojem zamenik ruskog vojnog atašea Georgij Kleban navodno plaća izvesnog srpskog zvaničnika ili oficira. Kleban je posle toga još par godina ostao u Srbiji.

U proleće 2022. godine uhapšena su dva državljanina Poljske koji su fotografisali fabriku "Sloboda" iz Čačka koja se bavi proizvodnjom oružja i municije. Nije poznato šta se dalje dešavalo sa poljskim građanima.

Teme

špijuni

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Видоје

28.11.2023 • 15:22

Калкуланти и манипуланти

Знају ти шпијуни где ће најбоље да се омасте и са ким треба да раде !

3 3 0
pajo patak

28.11.2023 • 13:47

manje je stranih špijuna

nego domaćih izdajnika.

8 10 -2
w/e

28.11.2023 • 13:15

cool

"Vlasti u Srbiji na ovaj način pokušavaju sebi da daju na značaju" - Dakle ne spori ono sto je izgovoreno, vec samo daje drugu interpretaciju. Diplomate cesto zloupotrebljavaju svoj status i bave se spijunazom, to je uobicajna stvar. Sasvim je normalno da neko sa diplomatskim tablicama parkira auto ispred vojne baze i snima, jer mu po zakonu ne mogu nista, osim da ga proglase nepozeljnom osobom. Tekst je izostavio druge incidente koji su dospeli u javnost, poput onog sa bivsim americkim marincem koji je dronom preletao iznad vojnih objekata i snimao sve. On nije imao diplomatski pasos, ali posto smo nepostojeca drzava, verovatno su mu se izvinuli sto su ga ometali i to je to. Isti slucaj i sa policajcima sa Kosova, uhvaceni na delu, morali da ih puste.

6 8 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.