Gardijan: Kritičari vlade Srbije na meti napada špijunskog softvera

Kritičari srpske vlade, koji su dokumentovali endemsku korupciju u zemlji, bili su na meti špijunskog softvera vojnog tipa, pokazuju nalazi bezbednosnih istraživača, prenosi britanski list Gardijan.
Gardijan: Kritičari vlade Srbije na meti napada špijunskog softvera
Foto: Pixabay
Pokušaj hakovanja mobilnih telefona dvoje prodemokratskih aktivista iz Srbije, koji nisu želeli da im se navode imena da bi zaštitili svoju bezbednost, na kraju nije bio uspešan, zato što su njihovi Epl ajfoni tada bili ažurirani najnovijim softverom iOS 16, koji je, kako navode istraživači, štitio te uređaje od špijuniranja.
 
Oni su najpre dobili obaveštenje od Epla o pokušaju hakovanja, i oboma im je bila poslata poruka da su verovatno bili na meti hakera koje sponzoriše srpska vlast.
Upozorenje je kasnije potvrđeno kada su ispitivanja izvršili Akses nau, Fondacija Šer u Srbiji, Citzen Lab pri Školi Mank sa univerziteta u Torontu i Amnesti Internešenal, navodi Gardijan.
 
Kako Gardijan ukazuje ovi nalazi su utvrđeni samo nekoliko meseci pošto su istraživači otkrili da su ruski novinari, koji kritikuju Vladimira Putina, a žive u EU, takođe bili na meti napada špijunskog softvera.
Savet Evrope i Evropski paralment nastoje da usvoje politiku koja bi sprečila upotrebu špijunskog softvera,  ali pojava novih slučajeva ukazuju na, kako izgleda, spremnost nekih evropskih vlada da nastave da koriste špijunski softver, kako bi ugušili ili zastrašili svoje kritičare.
 
Natalija Krapiva, tehnološki pravni savetnik grupe Akses Nau rekla je da su ovi nalazi izuzetno zabrinjavajući za demokratiju u Srbiji.
 
"Nekontrolisana upotreba komercijalnog špijunskog softera je otrov, ne samo za ljudska prava već i za bezbednost i demokratske institucije u bilo kojoj zemlji", rekla je ona.
 
Istraživači su ustanovili da su pojedinci iz Srbije bili napadnuti u razmaku od jedan minut 16. avgusta. Akses nau i SitiLab otkrili su tragove pokušaja napada, koji je pokušao da iskoristi potencijalnu slabost u Ajfonovoj aplikaciji HomeKit.
 
Istraživačii kažu da je ta taktika "u skladu sa taktikama koje je ranije koristila izraelska grupa NSO", koja prodaje jedan od najsoficticiranijih sajber oružja na svetu, program poznat kao Pegaz.
 
Kada je program Pegaz uspešno instaliran, on može da "preuzme" mobilni telefon, uključujući i mogućnost da ga pretvori u prenosni uređaj za prisluškivanje. Takođe može pristupiti informacijama koje se nalaze u šifrovanim aplikacijama i pregledati fotografije i poruke korisnika.
Istraživači u pomenutom slučaju u Srbiji nisu mogli sa punom sigurnošću da potvrde koja vrsta špijunskog softvera je korišćena, jer su raspolagali ograničenim forenzičkim indikatorima.
 
"Ne pripisujemo ove napade nekom određenom operatoru ovog puta, ali ukazujemo na to da je decenija istraživanja Citzen Laba utvrdila da je Srbija redovni korisnik špijunskog softvera i drugih komercijalnih tehnologija nadzora", rekao je Džon Skot-Eliot, viši istraživač u Sitizen Labu.
 
Grupa NSO je u saopštenju za Gardijan navela da je izveštaj Citizen Laba i Akes nau - "neubedljiv". Kompanija tvrdi da se program Pegaz prodaje vladama mnogih država, sa ciljem da se koristi za istraživanja u teškim zločinima i terorizmu, te da njegova upotreba "spašava živote".
  • Booot

    29.11.2023 11:06
    Ko nam to prica o demonkratiji?
  • milicica

    29.11.2023 02:34
    nisu sa sigurnoscu
    mogli da utvrde o kom se softveru radi ali jesu da je radjeno malo smeha u ovom siviliu a casopisu da ociste svoje dvoriste nase je veci ovako puno otpada sa obe stzrane ali su g...a bar nasa a ne strana
  • Fića

    29.11.2023 00:59
    "Hakovanja..."
    Za koga je Šešelj govorio "da jedini u RStranci, poseduje opremu za prisluškuvanje"...?!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija