Trećina učenika u Srbiji funkcionalno nepismena: Šta je sve prouzrokovalo ovu situaciju?
Trećina učenika u Srbiji se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja iz 2022. godine.
Foto: 021.rs
Učenici iz Srbije, kako pokazuju rezultati ovog testa, postižu znatno niže sposobnosti u domenu čitalačke i matematičke pismenosti od proseka zemalja OECD (članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), piše Nova ekonomija.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi pod nazivom "Kvalitet osnovnog obrazovanja: Srbija u globalnom kontekstu" ukazuje da su učenici iz Srbije tokom 2009. i 2012. godine ostvarili značajno poboljšanje rezultata u sva tri domena pismenosti, nakon čega sledi stagnacija.
"Prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, prosečan učenik iz Srbije je ostvario 440 poena u domenu čitalačke i matematičke pismenosti, i oko 450 poena u domenu naučne pismenosti", naveo je on i dodao da je ovaj rezultat gotovo identičan rezultatima ostvarenim u prošlom PISA testiranju 2018. godine.
Takođe, kako navodi, ako se posmatra trend pismenosti u ove tri oblasti, uočava se da su učenici ostvarili značajan napredak u periodu od 2006. do 2012. godine, ali da su na narednim PISA testiranjima rezultati bili na nivou onih iz 2012. godine.
"Ono što je takođe važno izdvojiti jeste da, neočekivano, kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji tokom pandemije korona virusa nije pogoršan (što nije slučaj sa OECD zemljama gde se smatra da je kao posledica pandemije rezultat opao za između 10 i 15 PISA poena, u zavisnosti od domena pismenosti koji se posmatra). Jedan od razloga ovog stanja jeste da učenici iz Srbije tokom perioda pandemije nisu proveli značajan period van škole", naveo je Vuksanović.
S obzirom na to da prema OECD metodologiji, jednoj školskoj godini odgovara 40 PISA poena, rezultati pokazuju da prema poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije u sve tri oblasti pismenosti zaostaju jednu školsku godinu.
Godine 2022. u PISA testu učestvovalo je oko 690.000 petnaestogodišnjaka iz 81 zemlje/ekonomije.
Trećina učenika nepismena
Prema OECD metodologiji, svaki domen pismenosti se može podeliti na šest nivoa, a da bi se učenik smatrao pismenim on mora da dostigne bar "nivo 2" na skali.
Tako je prema poslednjim rezultatima PISA testiranja čak 43 odsto učenika dostiglo "nivo 2" u domenu matematičke pismenosti.
"Slično se može uočiti u domenu čitalačke i naučne pismenosti, gde udeo onih koji ne dostižu 'nivo 2' iznosi 36 odsto. Dakle, u Srbiji prema PISA testiranju iz 2022.godine čak trećina učenika se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti", naveo je Vuksanović u svojoj analizi PISA testiranja i kvalitetu obrazovanja.
Na nivou OECD zemalja, učešće učenika koji ne dostižu "nivo 2" se kreće između 20 i 25 odsto, u zavisnosti od domena koji se posmatra.
Među zemljama Zapadnog Balkana, stanje je još nepovoljnije.
U Crnoj Gori, na primer, čak 60 odsto učenika se može smatrati nepismenim u domenu matematičke pismenosti, a stanje je slično i u preostala dva domena.
U Sloveniji, koja je najbolje rangirana zemlja Zapadanog Balkana, udeo učenika koji ne dostiže "nivo 2" u sva tri domena pismenosti je na nivou proseka OECD zemalja i iznosi oko 20 odsto.
Singapur, čiji učenici postižu najbolje rezultate na PISA testiranju, beleži svega osam odsto učenika koji ne dostižu "nivo 2".
Sa matematikom na "Vi"
Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine ukazuju da je Srbija u domenu matematičke pismenosti, koji je bio glavni domen ispitivanja te godine, pozicionirana na 42. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale, naveo je Vuksanović u analizi.
U ovoj oblasti učenici iz Srbije su ostvarili 440 poena, što je 135 manje od prvoplasirane zemlje-Singapura.
"Ovo upućuje na to da prosečni učenik iz Srbije zaostaje 3,3 školske godine od u poređenju sa učenikom iz Singapura i 1,7 školske godine u poređenju sa učenikom iz Estonije", naveo je Nemanja Vuksanović.
Lošiji rezultat od Srbije, ostvarili su učenici iz Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se u analizi o kvalitetu obrazovanja.
Može se izdvojiti i to da su učenici iz Srbije u proseku ostvarili rezultat koji je za oko 100 PISA poena bolji od onog koji su ostvarili učenici iz Kambodže, kao zemlje koja je poslednje rangirana na PISA testiranju 2022. godine.
Kada je u pitanju domen čitalačke pismenosti, prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, Srbija je pozicionirana na 40. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale.
Učenici iz Srbije su u toj oblasti ostvarili 440 poena, što je za oko 100 PISA poena lošije od učenika iz Singapura, koji je prvoplasirana zemlja.
Oni lošijeg socioekonomskog statusa lošiji i na testu
Jedan od važnih segmenata analize rezultata na PISA testiranju odnosi se i na pravednost brazovnih sistema. On se utvrđuje tako što se roditeljima i učenicima daje upitnik koji popunjavaju, a onda se na osnovu njega rangiraju odgovori prema takozvanom ESCS indeksu (Index of Economic, Social and Culturas Status – ESCS).
Indeks je napravljen na bazi odgovora koja se odnose na obrazovanje, zanimanje i bogatstvo roditelja u pogledu obrazovnih i drugih pomagala koja su značajna za školovanje deteta.
Pročitaj još
Na osnovu vrednosti ovog indeksa moguće je razvrstati učenike u one sa najlošijim i najboljim socioekonomskim karakteristikama.
"U Srbiji učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama u ovom domenu zaostaju za čak dve školske godine u odnosu na njihove vršnjake sa najboljim socioekonomskim karakteristikama", naveo je docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi.
Međutim, ako se posmatra Evropa, najveći jaz je uočen u Slovačkoj, gde učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama dostižu u proseku rezultat koji je za 134 PISA poena lošiji od onog koji postižu učenici sa najboljim socioekonomskim karakteristikama (zaostajanje odgovara 3,3 školske godine).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Da li je Srbija spremna za školu samo prepodne?
18.02.2026.•
0
Ideja da svi đaci u Srbiji idu u školu samo prepodne ponovo je otvorila staru raspravu o tome kako izgleda naš obrazovni sistem i koliko je spreman za ozbiljne promene.
SPC suspendovala mitropolita Justina koji je podržao studente: "Obmanjivao javnost da je politički progonjen"
18.02.2026.•
21
Sveti Arhijerejski Sinod doneo je 18. februara odluku da suspenduje arhiepiskopa i mitropolita žičkog Justina.
Student Andrej Tanko nakon ročišta: Ne očekujem ništa od procesa, ali nada poslednja umire
18.02.2026.•
6
Student Elektrotehničkog fakulteta i apsolvent iz Pančeva, Andrej Tanko, ponovo je bio pred Osnovnim sudom u tom gradu. Odbrana je tražila izuzeće postupajućeg sudije.
Sindikat: Egzistencija zaposlenih u pravosuđu ugrožena, ministarstvo da reši problem
18.02.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti ocenio je da Ministarstvo pravde Srbije mora hitno da reši probleme niskih zarada u pravosuđu.
Vlada Srbije ima rešenje za smanjenje liste čekanja za operaciju kolena i kuka: Dodatno angažovanje VMA
18.02.2026.•
2
Kroz jaču saradnju vojnog i civilnog zdravstva i dodatno angažovanje kapaciteta Vojnomedicinske akademije (VMA) biće ubrzano smanjenje ili ukidanje lista čekanja za operacije kuka i kolena, saopštila je Vlada.
Mali upozorio na prevaru: Njegov lik koriste za sajt preko kog se zaradi "veliki novac"
18.02.2026.•
14
Ministar finansija Siniša Mali upozorio je na internet prevaru sa njegovim likom.
Apel da država podeli vaučere za odmor u Srbiji: Bar 250.000 u vrednosti od 10.000 dinara
18.02.2026.•
6
Udruženje "Moja Srbija" saopštilo je da je uputilo zvaničan dopis Ministarstvu turizma sa apelom da se bez odlaganja pokrene ovogodišnja akcija podele vaučera za odmor u Srbiji.
FAZ: Vučić spreman da se odrekne prava veta kako bi Srbija ušla u EU
18.02.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman je da se odrekne prava veta, ako bi to omogućilo ulazak u EU.
SSP: PIO fond plaća 44 miliona dinara za preglede na klinici partnerke Brnabić, gde radi supruga Macuta
18.02.2026.•
6
Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Relja Ognjanović potpisao je ugovor vredan 44 miliona dinara na osnovu kog će zaposleni u PIO Fondu ići na sistematske preglede.
Glamočić: Nećemo zabraniti uvoz mleka, niti možemo da utičemo na cene
18.02.2026.•
20
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da uvoz poljoprivrednih proizvoda ne može da zabrani, a da na cene mleka ne može da utiče.
Lekari se vraćaju u Srbiju, ali "na kašičicu"
18.02.2026.•
26
Ministarstvo zdravlja je obavestilo javnost o još jednom povratku iz inostranstva manje grupe zdravstvenih radnika i njihovom zapošljavanju u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Još nije počelo postavljanje "super" radara: Master inženjer saobraćaja objašnjava zašto to nije rešenje
18.02.2026.•
7
Proteklih nedelja u Srbiji se spekuliše o uvođenju "super" radara koji bi automatski kažnjavali vozače bez prisustva policije.
Vučić: Ako izvezemo municiju u Indiju, niko se neće ljutiti, a magacini nam neće biti puni
18.02.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da saradnja sa Indijom u odbrambenoj oblasti može da bude od izuzetnog značaja, kao što je izvoz municije iz Srbije.
Litvinenko: Ne mogu da razumem razloge zašto bi se Srbi borili u ratu u Ukrajini
18.02.2026.•
6
Novoimenovani ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Valeriovič Litvinenko rekao je da je prilikom predaje akreditiva razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem "o pitanjima od zajedničkog interesa".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - poklon, poklon!
18.02.2026.•
14
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama. Ovog puta vas i darujemo.
Nova-stara prevara na račun penzionera: Prevaranti se predstavljaju kao doktori VMA
18.02.2026.•
1
Zovu telefonom, uglavnom starije, i predstavljaju se kao lekari Vojnomedicinske akademije i nude preglede kod kuće.
VIDEO: Mađarski portal o vozovima na pruzi Budimpešta - Beograd i testiranjima koja su u toku
18.02.2026.•
14
U roku od nekoliko nedelja počeće teretni saobraćaj na pruzi Budimpešta-Beograd. Putnički saobraćaj prema planovima počinje tek u martu, ali Srbija je već predstavila vozove koji će saobraćati na toj pruzi.
Odakle Srbija uvozi najviše mleka?
18.02.2026.•
19
Srbija najviše mleka, polovinu ukupne količine, uvozi iz Bosne i Hercegovine - reč je o ukupno 6.026 tona u 2025. godini, za šta smo platili četiri miliona evra.
Šta se desilo sa opozicionim bojkotom parlamenta: Neke stranke ponovo u Skupštini, druge nisu odustale
18.02.2026.•
6
Deo opozicije već duže vreme bojkotuje rad parlamenta. Najistrajniji u tome su Demokratska stranka i koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije.
Picula: Nije EU švedski sto
17.02.2026.•
9
Tonino Picula, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, u autorskom tekstu za Radar analizirao je odnos srpskih vlasti prema evrointegracijama.
Komentari 51
Vladan
A šta tražiš onda ovde?
Роко Прч
Србија и њени проблеми ме не интересују.
Hannah Montana
Ostatak je oko20% kupilo diplome,zavrsili Mega Trend,a samo oko 10% je legalno učilo i završilo školu.
700 000 srpskih gradjana nema ni 1 zub u glavi,25% nedostaju vise od 10 zuba u glavi, kod zubara ne idu,osim ako ih zaboli.
Kako nepismen narod koji ne postuje ni svoje zdravlje i zube moze da vrednuje obrazovanje i uči svoju decu da završe skolu, kada je naš ministar finansija ukrao diplomu fakulteta, ukrao naše pare i i dalje je ministar !?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar