Trećina učenika u Srbiji funkcionalno nepismena: Šta je sve prouzrokovalo ovu situaciju?
Trećina učenika u Srbiji se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja iz 2022. godine.
Foto: 021.rs
Učenici iz Srbije, kako pokazuju rezultati ovog testa, postižu znatno niže sposobnosti u domenu čitalačke i matematičke pismenosti od proseka zemalja OECD (članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), piše Nova ekonomija.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi pod nazivom "Kvalitet osnovnog obrazovanja: Srbija u globalnom kontekstu" ukazuje da su učenici iz Srbije tokom 2009. i 2012. godine ostvarili značajno poboljšanje rezultata u sva tri domena pismenosti, nakon čega sledi stagnacija.
"Prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, prosečan učenik iz Srbije je ostvario 440 poena u domenu čitalačke i matematičke pismenosti, i oko 450 poena u domenu naučne pismenosti", naveo je on i dodao da je ovaj rezultat gotovo identičan rezultatima ostvarenim u prošlom PISA testiranju 2018. godine.
Takođe, kako navodi, ako se posmatra trend pismenosti u ove tri oblasti, uočava se da su učenici ostvarili značajan napredak u periodu od 2006. do 2012. godine, ali da su na narednim PISA testiranjima rezultati bili na nivou onih iz 2012. godine.
"Ono što je takođe važno izdvojiti jeste da, neočekivano, kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji tokom pandemije korona virusa nije pogoršan (što nije slučaj sa OECD zemljama gde se smatra da je kao posledica pandemije rezultat opao za između 10 i 15 PISA poena, u zavisnosti od domena pismenosti koji se posmatra). Jedan od razloga ovog stanja jeste da učenici iz Srbije tokom perioda pandemije nisu proveli značajan period van škole", naveo je Vuksanović.
S obzirom na to da prema OECD metodologiji, jednoj školskoj godini odgovara 40 PISA poena, rezultati pokazuju da prema poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije u sve tri oblasti pismenosti zaostaju jednu školsku godinu.
Godine 2022. u PISA testu učestvovalo je oko 690.000 petnaestogodišnjaka iz 81 zemlje/ekonomije.
Trećina učenika nepismena
Prema OECD metodologiji, svaki domen pismenosti se može podeliti na šest nivoa, a da bi se učenik smatrao pismenim on mora da dostigne bar "nivo 2" na skali.
Tako je prema poslednjim rezultatima PISA testiranja čak 43 odsto učenika dostiglo "nivo 2" u domenu matematičke pismenosti.
"Slično se može uočiti u domenu čitalačke i naučne pismenosti, gde udeo onih koji ne dostižu 'nivo 2' iznosi 36 odsto. Dakle, u Srbiji prema PISA testiranju iz 2022.godine čak trećina učenika se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti", naveo je Vuksanović u svojoj analizi PISA testiranja i kvalitetu obrazovanja.
Na nivou OECD zemalja, učešće učenika koji ne dostižu "nivo 2" se kreće između 20 i 25 odsto, u zavisnosti od domena koji se posmatra.
Među zemljama Zapadnog Balkana, stanje je još nepovoljnije.
U Crnoj Gori, na primer, čak 60 odsto učenika se može smatrati nepismenim u domenu matematičke pismenosti, a stanje je slično i u preostala dva domena.
U Sloveniji, koja je najbolje rangirana zemlja Zapadanog Balkana, udeo učenika koji ne dostiže "nivo 2" u sva tri domena pismenosti je na nivou proseka OECD zemalja i iznosi oko 20 odsto.
Singapur, čiji učenici postižu najbolje rezultate na PISA testiranju, beleži svega osam odsto učenika koji ne dostižu "nivo 2".
Sa matematikom na "Vi"
Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine ukazuju da je Srbija u domenu matematičke pismenosti, koji je bio glavni domen ispitivanja te godine, pozicionirana na 42. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale, naveo je Vuksanović u analizi.
U ovoj oblasti učenici iz Srbije su ostvarili 440 poena, što je 135 manje od prvoplasirane zemlje-Singapura.
"Ovo upućuje na to da prosečni učenik iz Srbije zaostaje 3,3 školske godine od u poređenju sa učenikom iz Singapura i 1,7 školske godine u poređenju sa učenikom iz Estonije", naveo je Nemanja Vuksanović.
Lošiji rezultat od Srbije, ostvarili su učenici iz Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se u analizi o kvalitetu obrazovanja.
Može se izdvojiti i to da su učenici iz Srbije u proseku ostvarili rezultat koji je za oko 100 PISA poena bolji od onog koji su ostvarili učenici iz Kambodže, kao zemlje koja je poslednje rangirana na PISA testiranju 2022. godine.
Kada je u pitanju domen čitalačke pismenosti, prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, Srbija je pozicionirana na 40. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale.
Učenici iz Srbije su u toj oblasti ostvarili 440 poena, što je za oko 100 PISA poena lošije od učenika iz Singapura, koji je prvoplasirana zemlja.
Oni lošijeg socioekonomskog statusa lošiji i na testu
Jedan od važnih segmenata analize rezultata na PISA testiranju odnosi se i na pravednost brazovnih sistema. On se utvrđuje tako što se roditeljima i učenicima daje upitnik koji popunjavaju, a onda se na osnovu njega rangiraju odgovori prema takozvanom ESCS indeksu (Index of Economic, Social and Culturas Status – ESCS).
Indeks je napravljen na bazi odgovora koja se odnose na obrazovanje, zanimanje i bogatstvo roditelja u pogledu obrazovnih i drugih pomagala koja su značajna za školovanje deteta.
Pročitaj još
Na osnovu vrednosti ovog indeksa moguće je razvrstati učenike u one sa najlošijim i najboljim socioekonomskim karakteristikama.
"U Srbiji učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama u ovom domenu zaostaju za čak dve školske godine u odnosu na njihove vršnjake sa najboljim socioekonomskim karakteristikama", naveo je docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi.
Međutim, ako se posmatra Evropa, najveći jaz je uočen u Slovačkoj, gde učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama dostižu u proseku rezultat koji je za 134 PISA poena lošiji od onog koji postižu učenici sa najboljim socioekonomskim karakteristikama (zaostajanje odgovara 3,3 školske godine).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Do sada više od 300.000 prijava za upis bespravnih objekata
20.12.2025.•
0
Za upis bespravnih objekata po zakonu "Svoj na svome" stiglo je u 303.896 prijava do 19 časova poslednjeg dana protekle sedmice, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Gužva na auto-putu kod Velike Plane, prelazak pedesetak kilometara traje oko dva sata
20.12.2025.•
0
Zbog radova na auto-putu prema Nišu kod Velike Plane i povećanog intenziteta saobraćaja stvaraju se velike gužve.
Kosovo: Uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije, osumnjičen za pomaganje u otmici
20.12.2025.•
0
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja saopštio je da je u Lešku uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije.
Trka u naoružanju Srbije i Hrvatske: Verbalna rafalna paljba o tome ko ima bolji aranžman za "Rafale"
20.12.2025.•
5
Tokom posete Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, između ostalog, odgovorio na pitanje da li se planiraju nove nabavke naoružanja.
Potpisan memorandum o podršci za projekte nuklearne energije u Srbiji
20.12.2025.•
2
Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" i Svetski institut za nuklearnu bezbednost - WINS potpisali su Memorandum o razumevanju kojim se definiše strateška podrška za razvoj nuklearne energije na teritoriji Srbije.
Kamioni na Batrovcima čekaju osam sati
20.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju osam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Briselski portal se izvinio Draganu Šolaku zbog lažnih optužbi o vezi sa Rusijom
20.12.2025.•
0
Briselski portal "EU Political Report" povukao je tekstove i izvinio se Draganu Šolaku zbog lažnih optužbi da ima veze sa Rusijom.
Studenti iz cele Srbije brane univerzitet u Novom Pazaru; Muftija sandžački: "To je pitanje budućnosti"
20.12.2025.•
9
"Ili oni ili mi" slogan je studenata u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), a protest zakazan za nedelju, 21. decembar, njihov je pokušaj da stanu na put uništavanju univerziteta u tom gradu.
VIDEO Vučić uz snimke aviona i tenkova: Srbija na svojoj strani, makar se to ne sviđalo Vašingtonu i Moskvi
20.12.2025.•
18
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija na svojoj strani, "ma koliko se to ne sviđalo Vašingtonu i Moskvi".
"Reči se zacrvenele": Prijava protiv banke jer se reklamirala preko privatnih poruka korisnika Vibera
20.12.2025.•
14
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" podnelo je prijavu NBS protiv jedne banke koja se reklamirala na Viberu i to na način da su prikazivane reklame pored određenih reči prepoznatih u privatnim porukama korisnika.
Meteorolog Todorović o tome kakva nas zima očekuje: "Tipična"
20.12.2025.•
3
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da nas sledećeg vikenda očekuju manje količine snežnih padavina, ali bez dužeg zadržavanja i da je pred nama zima koja neće biti mnogo hladna.
Aptiv zatvara fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026.
20.12.2025.•
16
Kompanija Aptiv zatvoriće fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026. godine, potvrđeno je za "Vreme" u toj kompaniji.
Stručnjaci o novom zakonu SAD u kom je istaknuta Srbija: Priprema terena za konkretnije poteze
20.12.2025.•
18
Predsednik SAD potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA), čiji je sastavni deo i Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana.
Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije: Zapad nije odustao od planova da organizuje "majdan" u Srbiji
20.12.2025.•
28
Zapad nije odustao od planova za organizovanje takozvanog "majdana" u Srbiji i trenutno pojačava pritiske na političko rukovodstvo zemlje, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Rusije.
Nemački dnevnik o slučaju "Generalštab": Vučić bi mogao da potone zajedno sa Trampovom kulom
20.12.2025.•
9
Mnogo zaludno uloženih para - američki tajkun Džared Kušner, zet Donalda Trampa, povlači se iz velikog projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba u Beogradu, piše dnevnik Junge velt.
EU: Sa žaljenjem konstatujemo da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta REM-a
19.12.2025.•
3
Evropska unija (EU) sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki članova koji su ukazali na neregularnosti u izbornom procesu.
Izvestiteljka UN o Generalštabu: Investitori da izbegavaju projekte koji ne poštuju vladavinu prava
19.12.2025.•
10
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za kuturna prava Aleksandra Ksantaki pozdravila je povlačenje projekta kojim bi se uništio kompleks Generalštaba u Beogradu, saopštio je UN.
Ministarstvo: Ministar Bratina se izvinio zbog izjave o Hrvatskoj i Ukrajini
19.12.2025.•
11
Ministar informisanja Boris Bratina uputio je javno izvinjenje zbog izjave da Hrvatska i Ukrajina treba da plate gubitkom teritorija zbog svojih ranijih ponašanja, saopštilo je ministarstvo.
UNS: Nedopustivo utišavanje mikrofona novinarki u Skupštini Srbije
19.12.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije protestuje jer je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije utišan mikrofon novinarki N1 Žaklini Tatalović, kada je želela da postavi potpitanje predsednici parlamenta Ani Brnabić.
Komentari 51
Vladan
A šta tražiš onda ovde?
Роко Прч
Србија и њени проблеми ме не интересују.
Hannah Montana
Ostatak je oko20% kupilo diplome,zavrsili Mega Trend,a samo oko 10% je legalno učilo i završilo školu.
700 000 srpskih gradjana nema ni 1 zub u glavi,25% nedostaju vise od 10 zuba u glavi, kod zubara ne idu,osim ako ih zaboli.
Kako nepismen narod koji ne postuje ni svoje zdravlje i zube moze da vrednuje obrazovanje i uči svoju decu da završe skolu, kada je naš ministar finansija ukrao diplomu fakulteta, ukrao naše pare i i dalje je ministar !?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar