Trećina učenika u Srbiji funkcionalno nepismena: Šta je sve prouzrokovalo ovu situaciju?
Trećina učenika u Srbiji se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja iz 2022. godine.
Foto: 021.rs
Učenici iz Srbije, kako pokazuju rezultati ovog testa, postižu znatno niže sposobnosti u domenu čitalačke i matematičke pismenosti od proseka zemalja OECD (članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), piše Nova ekonomija.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi pod nazivom "Kvalitet osnovnog obrazovanja: Srbija u globalnom kontekstu" ukazuje da su učenici iz Srbije tokom 2009. i 2012. godine ostvarili značajno poboljšanje rezultata u sva tri domena pismenosti, nakon čega sledi stagnacija.
"Prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, prosečan učenik iz Srbije je ostvario 440 poena u domenu čitalačke i matematičke pismenosti, i oko 450 poena u domenu naučne pismenosti", naveo je on i dodao da je ovaj rezultat gotovo identičan rezultatima ostvarenim u prošlom PISA testiranju 2018. godine.
Takođe, kako navodi, ako se posmatra trend pismenosti u ove tri oblasti, uočava se da su učenici ostvarili značajan napredak u periodu od 2006. do 2012. godine, ali da su na narednim PISA testiranjima rezultati bili na nivou onih iz 2012. godine.
"Ono što je takođe važno izdvojiti jeste da, neočekivano, kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji tokom pandemije korona virusa nije pogoršan (što nije slučaj sa OECD zemljama gde se smatra da je kao posledica pandemije rezultat opao za između 10 i 15 PISA poena, u zavisnosti od domena pismenosti koji se posmatra). Jedan od razloga ovog stanja jeste da učenici iz Srbije tokom perioda pandemije nisu proveli značajan period van škole", naveo je Vuksanović.
S obzirom na to da prema OECD metodologiji, jednoj školskoj godini odgovara 40 PISA poena, rezultati pokazuju da prema poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije u sve tri oblasti pismenosti zaostaju jednu školsku godinu.
Godine 2022. u PISA testu učestvovalo je oko 690.000 petnaestogodišnjaka iz 81 zemlje/ekonomije.
Trećina učenika nepismena
Prema OECD metodologiji, svaki domen pismenosti se može podeliti na šest nivoa, a da bi se učenik smatrao pismenim on mora da dostigne bar "nivo 2" na skali.
Tako je prema poslednjim rezultatima PISA testiranja čak 43 odsto učenika dostiglo "nivo 2" u domenu matematičke pismenosti.
"Slično se može uočiti u domenu čitalačke i naučne pismenosti, gde udeo onih koji ne dostižu 'nivo 2' iznosi 36 odsto. Dakle, u Srbiji prema PISA testiranju iz 2022.godine čak trećina učenika se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti", naveo je Vuksanović u svojoj analizi PISA testiranja i kvalitetu obrazovanja.
Na nivou OECD zemalja, učešće učenika koji ne dostižu "nivo 2" se kreće između 20 i 25 odsto, u zavisnosti od domena koji se posmatra.
Među zemljama Zapadnog Balkana, stanje je još nepovoljnije.
U Crnoj Gori, na primer, čak 60 odsto učenika se može smatrati nepismenim u domenu matematičke pismenosti, a stanje je slično i u preostala dva domena.
U Sloveniji, koja je najbolje rangirana zemlja Zapadanog Balkana, udeo učenika koji ne dostiže "nivo 2" u sva tri domena pismenosti je na nivou proseka OECD zemalja i iznosi oko 20 odsto.
Singapur, čiji učenici postižu najbolje rezultate na PISA testiranju, beleži svega osam odsto učenika koji ne dostižu "nivo 2".
Sa matematikom na "Vi"
Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine ukazuju da je Srbija u domenu matematičke pismenosti, koji je bio glavni domen ispitivanja te godine, pozicionirana na 42. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale, naveo je Vuksanović u analizi.
U ovoj oblasti učenici iz Srbije su ostvarili 440 poena, što je 135 manje od prvoplasirane zemlje-Singapura.
"Ovo upućuje na to da prosečni učenik iz Srbije zaostaje 3,3 školske godine od u poređenju sa učenikom iz Singapura i 1,7 školske godine u poređenju sa učenikom iz Estonije", naveo je Nemanja Vuksanović.
Lošiji rezultat od Srbije, ostvarili su učenici iz Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se u analizi o kvalitetu obrazovanja.
Može se izdvojiti i to da su učenici iz Srbije u proseku ostvarili rezultat koji je za oko 100 PISA poena bolji od onog koji su ostvarili učenici iz Kambodže, kao zemlje koja je poslednje rangirana na PISA testiranju 2022. godine.
Kada je u pitanju domen čitalačke pismenosti, prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, Srbija je pozicionirana na 40. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale.
Učenici iz Srbije su u toj oblasti ostvarili 440 poena, što je za oko 100 PISA poena lošije od učenika iz Singapura, koji je prvoplasirana zemlja.
Oni lošijeg socioekonomskog statusa lošiji i na testu
Jedan od važnih segmenata analize rezultata na PISA testiranju odnosi se i na pravednost brazovnih sistema. On se utvrđuje tako što se roditeljima i učenicima daje upitnik koji popunjavaju, a onda se na osnovu njega rangiraju odgovori prema takozvanom ESCS indeksu (Index of Economic, Social and Culturas Status – ESCS).
Indeks je napravljen na bazi odgovora koja se odnose na obrazovanje, zanimanje i bogatstvo roditelja u pogledu obrazovnih i drugih pomagala koja su značajna za školovanje deteta.
Pročitaj još
Na osnovu vrednosti ovog indeksa moguće je razvrstati učenike u one sa najlošijim i najboljim socioekonomskim karakteristikama.
"U Srbiji učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama u ovom domenu zaostaju za čak dve školske godine u odnosu na njihove vršnjake sa najboljim socioekonomskim karakteristikama", naveo je docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi.
Međutim, ako se posmatra Evropa, najveći jaz je uočen u Slovačkoj, gde učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama dostižu u proseku rezultat koji je za 134 PISA poena lošiji od onog koji postižu učenici sa najboljim socioekonomskim karakteristikama (zaostajanje odgovara 3,3 školske godine).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novak Nedić i bivši šef Macutovog kabineta u nedelju bili među okupljenima u Ćacilendu
03.11.2025.•
0
CINS je objavio fotografije na kojima se vidi da su se u "Ćacilendu", nakon sukoba u nedelju, nalazili Novak Nedić, bivši generalni sekretar Vlade Srbije i Miloš Anđić, donedavni šef kabineta premijera Đura Macuta.
Vučić: Jurimo dvojicu snajperista u Beogradu, ne možemo tri dana da ih pronađemo
03.11.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nadležni organi već tri dana pokušavaju da pronađu dvojicu snajperista koji su, prema obaveštajnim podacima, došli u Beograd.
Psihoterapeut: Muzika koju puštaju iz "Ćacilenda" Dijani Hrki je tortura i produkt perverznog uma
03.11.2025.•
2
Danas posle podne ponovo je puštena glasna muzika iz "Ćacilenda" gde je ozvučenje postavljeno ranije tokom dana.
Ministarstvo spoljnih poslova: Sa žaljenjem smo primilu najavu Švedske, nije u duhu partnerstva dve zemlje
03.11.2025.•
2
Povodom najave Švedske da će deo pomoći namenjen državi Srbiji preusmeriti na civilni sektor zbog problema u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova.
VIDEO: Tuča u Ćacilendu, policija intervenisala
03.11.2025.•
15
U "Ćacilendu" je večeras došlo do incidenta, zbog kojeg je intervenisala policija.
Trener Radničkog Mladen Žižović preminuo tokom utakmice u Lučanima
03.11.2025.•
4
Trener Radničkog 1923, Mladen Žižović, preminuo je tokom utakmice u Lučanima.
VIDEO: Situacija večeras mirna između dva skupa kod Skupštine, iz Ćacilenda trešti muzika
03.11.2025.•
0
Građani i studenti i večeras su okupljeni na raskrsnici Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra u centru Beograda, u znak podrške Dijani Hrki, koja štrajkuje glađu.
Kamioni na Batrovcima i Šidu čekaju pet sati
03.11.2025.•
0
Putevi Srbije saopštili su da automobili, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od tri do pet sati da izađu iz Srbije.
Švedska obustavlja podršku delu državnih institucija u Srbiji: "Razvoj u Srbiji ide u pogrešnom pravcu"
03.11.2025.•
11
Švedska je odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako navode, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Komitet pravnika: MUP kamp ispred parlamenta opisuje kao legalan, a trebalo je da odbaci prijavu tog skupa
03.11.2025.•
2
Komitet pravnika za ljudska prava poziva MUP da hitno spreči dalju zloupotrebu prava na slobodu okupljanja u Pionirskom parku i na javnoj površini ispred Narodne skupštine, Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda.
Vujošević: KSS treba da reaguje zbog hapšenja Štimca
03.11.2025.•
4
Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević izjavio je da hapšenje bivšeg košarkaškog reprezentativca Vladimira Štimca predstavlja nastavak represije vlasti prema građanima koji se bore za pravdu i normalnu Srbiju.
Dijana Hrka odgovorila Vučeviću: Slagao me je da će krivci biti u zatvoru
03.11.2025.•
4
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, kaže da ju je predsednik SNS i bivši premijer Miloš Vučević slagao jer joj je obećao da će odgovorni za smrt njenog sina i još petnaest ljudi biti kažnjeni.
Advokat: Štimcu ponovo određeno policijsko zadržavanje
03.11.2025.•
1
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je bivšem košarkašu Vladimiru Štimcu ponovo određeno 24-časovno policijsko zadržavanje, iako je prethodno sud bio usvojio žalbu odbrane.
Marko Kričak legitimisao novinara Danasa: "Snimao postupanje policije, pa da vidimo"
03.11.2025.•
5
Komandir Jedinice za obezbeđenje (JZO) Marko Kričak legitimisao je novinara Danas Vojina Radovanovića, u Beogradu, u noći kada je došlo do incidenata kod Ćacilenda.
Preminuo dramaturg i teatrolog Radomir Putnik
03.11.2025.•
0
Nekadašnji direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dramaturg i teatrolog Radomir Putnik preminuo je u 79. godini, objavio je taj teatar.
Vladimir Štimac prebačen iz pritvora u Urgentni centar, očekuje se da će kasnije biti pušten na slobodu
03.11.2025.•
3
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je Vladimir Štimac prebačen iz policijskog pritvora u Urgentni centar zbog primanja redovne terapije.
Šta sadrži paket proširenja EU: Pohvale za Crnu Goru i Albaniju, oštre reči za Srbiju
03.11.2025.•
14
Ovogodišnji paket proširenja sadržaće pohvale za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o BiH, Severnoj Makedoniji a, posebno, Srbiji.
Struka traži povlačenje predloga leks specijalisa za Generalštab
03.11.2025.•
4
Grupa institucija, profesionalnih asocijacija, organizacija i pojedinaca traži da se iz skupštinske procedura povuče leks specijalis za Generalštab u Beogradu.
VIDEO Ekološki ustanak: Naprednjaci Dijani Hrki puštali pesmu "pošla majka da potraži sina"
03.11.2025.•
33
Odbornici opozicije u Skupštini opštine Palilula najoštrije su osudili "sramno i nečovečno ponašanje zaposlenih u opštini" koji su Dijani Hrki uputili pesmu "pošla majka da potraži sina".
Trampov zet preko leks specijalisa lakše do lokacije Generalštaba: Šta tačno piše u 11 članova zakona
03.11.2025.•
15
Projekat stambeno-poslovnog kompleksa koji kompanija Džareda Kušnera namerava da izgradi na mestu Generalštaba, u predloženom leks specijalisu, proglašen je za projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Komentari 51
Vladan
A šta tražiš onda ovde?
Роко Прч
Србија и њени проблеми ме не интересују.
Hannah Montana
Ostatak je oko20% kupilo diplome,zavrsili Mega Trend,a samo oko 10% je legalno učilo i završilo školu.
700 000 srpskih gradjana nema ni 1 zub u glavi,25% nedostaju vise od 10 zuba u glavi, kod zubara ne idu,osim ako ih zaboli.
Kako nepismen narod koji ne postuje ni svoje zdravlje i zube moze da vrednuje obrazovanje i uči svoju decu da završe skolu, kada je naš ministar finansija ukrao diplomu fakulteta, ukrao naše pare i i dalje je ministar !?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar