Trećina učenika u Srbiji funkcionalno nepismena: Šta je sve prouzrokovalo ovu situaciju?
Trećina učenika u Srbiji se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja iz 2022. godine.
Foto: 021.rs
Učenici iz Srbije, kako pokazuju rezultati ovog testa, postižu znatno niže sposobnosti u domenu čitalačke i matematičke pismenosti od proseka zemalja OECD (članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), piše Nova ekonomija.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi pod nazivom "Kvalitet osnovnog obrazovanja: Srbija u globalnom kontekstu" ukazuje da su učenici iz Srbije tokom 2009. i 2012. godine ostvarili značajno poboljšanje rezultata u sva tri domena pismenosti, nakon čega sledi stagnacija.
"Prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, prosečan učenik iz Srbije je ostvario 440 poena u domenu čitalačke i matematičke pismenosti, i oko 450 poena u domenu naučne pismenosti", naveo je on i dodao da je ovaj rezultat gotovo identičan rezultatima ostvarenim u prošlom PISA testiranju 2018. godine.
Takođe, kako navodi, ako se posmatra trend pismenosti u ove tri oblasti, uočava se da su učenici ostvarili značajan napredak u periodu od 2006. do 2012. godine, ali da su na narednim PISA testiranjima rezultati bili na nivou onih iz 2012. godine.
"Ono što je takođe važno izdvojiti jeste da, neočekivano, kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji tokom pandemije korona virusa nije pogoršan (što nije slučaj sa OECD zemljama gde se smatra da je kao posledica pandemije rezultat opao za između 10 i 15 PISA poena, u zavisnosti od domena pismenosti koji se posmatra). Jedan od razloga ovog stanja jeste da učenici iz Srbije tokom perioda pandemije nisu proveli značajan period van škole", naveo je Vuksanović.
S obzirom na to da prema OECD metodologiji, jednoj školskoj godini odgovara 40 PISA poena, rezultati pokazuju da prema poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije u sve tri oblasti pismenosti zaostaju jednu školsku godinu.
Godine 2022. u PISA testu učestvovalo je oko 690.000 petnaestogodišnjaka iz 81 zemlje/ekonomije.
Trećina učenika nepismena
Prema OECD metodologiji, svaki domen pismenosti se može podeliti na šest nivoa, a da bi se učenik smatrao pismenim on mora da dostigne bar "nivo 2" na skali.
Tako je prema poslednjim rezultatima PISA testiranja čak 43 odsto učenika dostiglo "nivo 2" u domenu matematičke pismenosti.
"Slično se može uočiti u domenu čitalačke i naučne pismenosti, gde udeo onih koji ne dostižu 'nivo 2' iznosi 36 odsto. Dakle, u Srbiji prema PISA testiranju iz 2022.godine čak trećina učenika se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti", naveo je Vuksanović u svojoj analizi PISA testiranja i kvalitetu obrazovanja.
Na nivou OECD zemalja, učešće učenika koji ne dostižu "nivo 2" se kreće između 20 i 25 odsto, u zavisnosti od domena koji se posmatra.
Među zemljama Zapadnog Balkana, stanje je još nepovoljnije.
U Crnoj Gori, na primer, čak 60 odsto učenika se može smatrati nepismenim u domenu matematičke pismenosti, a stanje je slično i u preostala dva domena.
U Sloveniji, koja je najbolje rangirana zemlja Zapadanog Balkana, udeo učenika koji ne dostiže "nivo 2" u sva tri domena pismenosti je na nivou proseka OECD zemalja i iznosi oko 20 odsto.
Singapur, čiji učenici postižu najbolje rezultate na PISA testiranju, beleži svega osam odsto učenika koji ne dostižu "nivo 2".
Sa matematikom na "Vi"
Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine ukazuju da je Srbija u domenu matematičke pismenosti, koji je bio glavni domen ispitivanja te godine, pozicionirana na 42. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale, naveo je Vuksanović u analizi.
U ovoj oblasti učenici iz Srbije su ostvarili 440 poena, što je 135 manje od prvoplasirane zemlje-Singapura.
"Ovo upućuje na to da prosečni učenik iz Srbije zaostaje 3,3 školske godine od u poređenju sa učenikom iz Singapura i 1,7 školske godine u poređenju sa učenikom iz Estonije", naveo je Nemanja Vuksanović.
Lošiji rezultat od Srbije, ostvarili su učenici iz Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se u analizi o kvalitetu obrazovanja.
Može se izdvojiti i to da su učenici iz Srbije u proseku ostvarili rezultat koji je za oko 100 PISA poena bolji od onog koji su ostvarili učenici iz Kambodže, kao zemlje koja je poslednje rangirana na PISA testiranju 2022. godine.
Kada je u pitanju domen čitalačke pismenosti, prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, Srbija je pozicionirana na 40. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale.
Učenici iz Srbije su u toj oblasti ostvarili 440 poena, što je za oko 100 PISA poena lošije od učenika iz Singapura, koji je prvoplasirana zemlja.
Oni lošijeg socioekonomskog statusa lošiji i na testu
Jedan od važnih segmenata analize rezultata na PISA testiranju odnosi se i na pravednost brazovnih sistema. On se utvrđuje tako što se roditeljima i učenicima daje upitnik koji popunjavaju, a onda se na osnovu njega rangiraju odgovori prema takozvanom ESCS indeksu (Index of Economic, Social and Culturas Status – ESCS).
Indeks je napravljen na bazi odgovora koja se odnose na obrazovanje, zanimanje i bogatstvo roditelja u pogledu obrazovnih i drugih pomagala koja su značajna za školovanje deteta.
Pročitaj još
Na osnovu vrednosti ovog indeksa moguće je razvrstati učenike u one sa najlošijim i najboljim socioekonomskim karakteristikama.
"U Srbiji učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama u ovom domenu zaostaju za čak dve školske godine u odnosu na njihove vršnjake sa najboljim socioekonomskim karakteristikama", naveo je docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi.
Međutim, ako se posmatra Evropa, najveći jaz je uočen u Slovačkoj, gde učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama dostižu u proseku rezultat koji je za 134 PISA poena lošiji od onog koji postižu učenici sa najboljim socioekonomskim karakteristikama (zaostajanje odgovara 3,3 školske godine).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Država će koliko može pomoći Ziđinu da reši problem zadražavanja bakra na granici u SAD
18.06.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će država pomoći kompaniji Srbija Ziđin Koper koliko može, nakon što su SAD izdale nalog o zadržavanju bakra i proizvode od njega koje proizvodi ova kompanija.
Troje tužilaca vraćeno u Tužilaštvo za organizovani kriminal
18.06.2026.•
2
Svi tužioci koji su zbog Mrdićevih zakona bili povučeni, vraćeni su u Tužilaštvo za organizovani kriminal odlukom Visokog saveta tužilaštva na današnjoj vanrednoj sednici.
Insajder: Saša Vuković tvrdi da je u samoodbrani pucao u Nešovića
18.06.2026.•
8
Saša Vuković Boske je na saslušanju u tužilaštvu, koje je sam tražio, priznao da je ubio Aleksandra Nešovića Baju, ali tvrdi da je to počinio u samoodbrani.
Završena sednica Skupštine, nastavak sledeće nedelje
18.06.2026.•
1
Poslanici Skupštine Srbije završili su rad nešto pre 18.00, a sednica će biti nastavljena u utorak, 23. juna.
Kompanija EXPO 2027 deliće đacima školski pribor i opremu u školama
18.06.2026.•
24
Učenici svih 1.275 osnovnih škola u Srbiji dobiće od preduzeća EXPO 2027 pribor za školu, a biće brendirani tako da se na njima nalaze logo kompanije, ali i maskote Rastko i Milica.
Milivojević: Vučić ne želi da rizikuje sa parlamentarnim izborima, nudi predsedničke koje niko nije tražio
18.06.2026.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da rizikuje sa vanrednim parlamentarnim izborima, jer bi gubitak tih izbora značio i gubitak vlasti, izjavio je politikolog Cvijetin Milivojević.
Ministarstvo informisanja zabrinuto zbog napada na Matića, traži da nadležni preduzmu sve mere
18.06.2026.•
1
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije izražava zabrinutost povodom navoda o napadu na novinara i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara Verana Matića.
Objavljeni preliminarni rezultati završnog ispita za osmake
18.06.2026.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je da su preliminarni rezultati završnog ispita za osmake objavljeni, u 15 časova, na portalu Moja srednja škola.
Šef Viz era: "Ako nas ugase, avio-karte koštaće pet do 10 puta više"
18.06.2026.•
12
Gašenje baze avio-kompanije Viz er u Srbiji moglo bi do deset puta da uveća cene karata, izjavio je šef korporacija te kompanije Andraš Rado.
Student: Imaćemo kandidata za predsedničke izbore, ako budu raspisani
18.06.2026.•
22
Student Čeda Aleksić istakao je da studentski pokret razmatra mogućnost raspisivanja predsedničkih izbora o kojoj se govori u javnosti, te da bi u tom slučaju imali svog kandidata.
DRI: U domovima za stare utvrđen rad bez licenci, manjak obučenog kadra i slab nadzor
18.06.2026.•
9
Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je brojne nepravilnosti u radu domova za smeštaj odraslih i starijih osoba sa invaliditetom u Srbiji, te ukazala na brojne propuste države i ustanova socijalne zaštite.
MUP apeluje na građane: Ne palite travu i pažljivo rukujte plamenom
18.06.2026.•
3
MUP je uputio apel svim građanima da ne pale travu, nisko rastinje i otpad na otvorenom prostoru, da pažljivo rukuju otvorenim plamenom i ne ostavljaju izvore paljenja koji mogu izazvati požar.
Gašić o uhapšenom za pet tona marihuane: Jeste bio naš odbornik, ali to nije bio državni posao
18.06.2026.•
11
Ministar odbrane i funkcioner Srpske napredne stranke Bratislav Gašić izjavio je da je "izmišljena priča i notorna laž" da je neko rekao da je zaplena pet tona marihuane u selu Konjuh bila "državni posao".
Za članstvo u EU glasalo bi 56 odsto građana Srbije, ali ima puno pesimista: Šta pokazuje novo istraživanje
18.06.2026.•
35
Prema novom istraživanju, za članstvo Srbije u Evropskoj uniji glasalo bi 56,4 odsto građana. Ulazak u EU najviše podržavaju visokoobrazovani, a podrška opada sa nižim nivoom obrazovanja.
Vlada Srbije utvrdila predlog Zakona roditelj-negovatelj
18.06.2026.•
0
Vlada Srbije utvrdila je Predlog Zakona roditelj-negovatelj, koji predviđa socijalnu pomoć roditeljima koji brinu o deci kojoj je neophodna celodnevna nega i podrška.
Roditelji dečaka koji je počinio masakr u Ribnikaru osuđeni na ukupno 17,5 godina zatvora
18.06.2026.•
10
Viši sud u Beogradu osudio je V. K, oca maloletnog dečaka okrivljenog za masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar" na 14 godina i šest meseci zatvora, a majku dečaka M. K. na dve godine i 11 meseci zatvora.
Novosadski tužilac: Stiče se utisak da se umanjuje uloga Milića u slučaju ubistva na Senjaku
18.06.2026.•
6
Iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu stiče se utisak da se uloga bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića umanjuje u slučaju ubistva u restoranu "27" na Senjaku.
Veran Matić napadnut sinoć ispred Skupštine Srbije
18.06.2026.•
3
Novinar, predsednik UO ANEM-a i predstavnik tog udruženja u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Veran Matić napadnut je sinoć oko 20 časova ispred Skupštine Srbije, saopštio je ANEM-a.
Komentari 51
Vladan
A šta tražiš onda ovde?
Роко Прч
Србија и њени проблеми ме не интересују.
Hannah Montana
Ostatak je oko20% kupilo diplome,zavrsili Mega Trend,a samo oko 10% je legalno učilo i završilo školu.
700 000 srpskih gradjana nema ni 1 zub u glavi,25% nedostaju vise od 10 zuba u glavi, kod zubara ne idu,osim ako ih zaboli.
Kako nepismen narod koji ne postuje ni svoje zdravlje i zube moze da vrednuje obrazovanje i uči svoju decu da završe skolu, kada je naš ministar finansija ukrao diplomu fakulteta, ukrao naše pare i i dalje je ministar !?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar