Slučaj "nestanka" 43.000 odličja iz Palate Srbije: Toliko na "lageru" nema ni Kina
Palata Srbije opljačkana je nedavno i iz jedne kancelarije odneto je 43.000 vrednog odličja. Međutim, brojni stručnjaci sumnjaju u ovaj broj i vrednost ukradenog ordenja.
Treće javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 15. marta da je uhapšeno osam osoba, dok se za dve traga, zbog sumnje da su opljačkali desno krilo Palate Srbija i iz jedne od kancelarija odneli vredno ordenje.
Prema navodima krivične prijave, za sada 10 lica je u saizvršilaštvu iz kancelarije za ordenje, koja se nalazi u desnom krilu SIV-a izvršilo tešku krađu državne imovine i to 43.000 državnog ordenja izuzetno velike vrednosti.
Među imenima osumnjičenih za krađu u medijima se pojavilo i ime bivšeg državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, za kojim se traga, jer se navodno nalazi u bekstvu i za njim je raspisana poternica, piše Danas.
Homen je demantovao ove navode.
"Opšte je poznato da su mi deda i otac bili kolekcionari ordenja, pa samim tim da se u kolekciji nalazi ordenje koje je sakupljano 50 godina. Baš zgodno za ovaj slučaj", naveo je Homen.
Njegov advokat Nenad Konstantinović izjavio je 16. marta povodom čitavog slučaja da su "mediji zloupotrebljeni i da se pravi senzacija".
"Ne može neko lice biti u bekstvu koje ni na koji način nije kontaktirano od strane policije ili Tužilaštva. I policija i Tužilaštvo sigurno imaju podatke da Homen dolazi vrlo redovno u Srbiju i nikada ga niko nije kontaktirao", istakao je Konstantinović za Danas.
"Za ovako nešto trebalo bi sedam-osam kamiona"
Da je ovo, kako je u medijima objavljeno i prikazano, apsolutno nemoguće izričit je advokat Zvonko Marković, počasni predsednik kragujevačkog Kluba kolekcionara i starinara "Miloš Veliki" o kome su mediji više puta pisali kao "čoveku koji u Srbiji ima najveću kolekciju ordenja".
Marković kaže za Danas da je tokom vikenda bio na skupu na kome je razgovarao sa visokim vojnim licem, sada u penziji, koje je do pre desetak godina bilo zaduženo za bezbednost i staralo se i o ordenju i medaljama u ovom objektu.
"To je pet soba punih sanduka sa ordenjem, tone i tone i bilo bi neophodno sedam-osam kamiona da se sve to iznese iz Palate SIV-a. Kako pored obezbeđenja za koje svi znamo kakvo je i koliko je. Nemoguće je da se neprimećeno to iznese iz bivše Palate federacije", smatra Marković.
Prema njegovom mišljenju, u pitanju bi moglo da bude nedodeljeno oredenje iz ranijeg, socijalističkog perioda.
"Međutim, ono kolekcionarski ne vredi ništa. Orden za hrabrost ili medalja rada može da se kupi za jedan evro. Na Limundu ima takvog oredenja i prodaje se za 50 dinara", kaže Marković koji se sakupljanjem ordenja i medalja sa ovih prostora do početka Drugog svetskog rata bavi već punih 57 godina.
"Skupocena odlikovanja su u sefu, ne u magacinu"
Da tu verovatno nečeg ima jer je isuviše velika lavina pokrenuta da bi to tek bilo čista fikcija, smatra Dragomir Acović, heraldičar.
"U celoj stvari ili onaj koji je sačinio prvobitnu informaciju ili oni koju se je čitali, neko nešto nije razumeo. Napravljena je ogromnu zbrka i na osnovu onoga što je do sada objavljeno nemoguće je steći objektivno viđenje tog događaja", kaže Acović koji je već puna tri dana "pod udarom novinara" povodom ovog pitanja.
Prvo, spominje se 43.000 odlikovanja. Kako kaže Acović, toliki broj ordenja ne postoji kao zaliha ni u Centralnoj kancelariji ordena u Kini.
"S obzirom na to da se danas kod nas dodeljuje 160 do 200 raznih odlikovanja na godišnjem nivou, zamislite za koliko decenija bi tu trebalo da je deponovano zaliha. To je samo po sebi nepojmljivo", ističe on.
Dodaje da je možda neko pobrkao broj odlikovanja sa, recimo, inventarskim brojevima.
"Na primer ovako, ako imamo jednu medalju sama medalja je broj 1, pa traka o kojoj medalja visi je broj 2, tračica za revere odela broj 3, kutija broj 4, povelja o medalji broj 5, kutija za povelju broj 6… Kada podelite broj 43.000 sa šest došli bi ste na negde nešto više od 7.000 jedinica što je već možda bliže pameti, ali je i dalje strahovito veliki", navodi Acović.
Po njegovim rečima, mora se imati u vidu da je sadašnji Zakon o odlikovanjima (i odlikovanja koja se dodeljuju) uveden 2009. godine.
Na opaske da je među njima bilo i skupocenih, on izričito odgovara:
"A, ne. I onda, kada su se dodeljivali, to što je bilo skupocenih sa zlatom i draguljima – a bio ih je jako mali broj, to je držano u sefu, a ne u magacinu. Bilo ih je vrlo malo i znalo se – ako je primerak za Tita onda je on napravljen od zlata, platine, dijamnti su iz Južne Afrike, rubini su iz Burme… A, ako su za nekog člana Centralnog komiteta onda su dijamanti iz Jakutije, a rubini su sa Kavkaza jer su jeftiniji", upućen je Acović.
On podseća i na to da je bila i jedna manja količina ordenja od zlata iskovanog 1944. godine u jeku rata na inicijativu Staljina, koje je Tito dodeljivao, ali njih nije bilo na stotine i hiljade komada.
"Sve ostale partizanske zvezde nisu pravljene od zlata, već od materijala od koga se, inače prave blokeji za cipele", kaže on.
Kapitalno pitanje je količina navodno nestalog ordenja.
"Kada ukradete četiri komada nečega, možete da smatrate da će za to biti zainteresovani kolekcionari, jer je retko. A, 43.000 komada nečega – to ne vredi ništa", napominje i Acović.
Pročitaj još
Bez javnih podataka koliko je odlikovanja bilo deponovano i da li na istom mestu
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala je razvijeni sistem odlikovanja, nastao kao svojevrsna kopija Sovjetskog modela tokom Drugog svetskog rata.
Taj sistem je u kasnijim godinama unapređivan i usavršavan da je svoj konačni oblik dobio krajem pedesetih godina. Broj odlikovanje je na kraju bio 42, gde je bilo 35 ordena (15 ordena sa više stepena), 6 medalja i jedna spomenica – Partizanska spomenica 1941. godine.
Neki od odlikovanja omogućavali su nosiocima različite povlastice, a u slučaju dva odlikovanja – Ordena narodnih heroja, i Ordena junaka socijalističkog rada nosioci su imali i pravo na počasni naziv (Narodni heroj i Junak socijalističkog rada), navodi za Danas Nemanja Todorović Štiplija, politikolog, društveni aktivista i heraldičar.
Odlikovanja su izrađena, ističe on, od različitih metala i njihovih legura, dok je najviše ordenje rađeno od plemenitih metala i ukrašeno dragim i polu dragim kamenjem.
U kasnijim godinama korišćeno je i veštačko kamenje, ali za dodeljivanje odrena inostranim zvaničnicima i pravo drago kamenje – rubini i dijamanti u formi brilijanata. Autori jugoslovenskih odlikovanja bili su eminteni umetnici: Antun Avgustinčić, Đorđe Andrejević Kun, Frano Menegelo Dinčić i drugi.
Odlikovanja su se prvo izrađivala u Moskvi, da bi kasnije bila rađena u ZIN Beograd i IKOM Zagreb.
Kao i svaka socijalistička država, napominje Štiplija, i SFR Jugoslavija je medalje i neke niže redove ordenja dodeljivla masovno. Ta odlikovanja rađena su od skromnijih metala.
No, nekolicina odlikovanja, ordena u višem setpenu dodeljivana su izuzetno retko, te s toga na tržištu imaju veliku vrednost. Pretpostavka je da su odlikovanja izvorno izrađena u velikim koiličinama i da su i čak retko dodeljivani ordeni postojali spremni za neke buduća dodeljivanja.
"Ne postoje javni podaci o tome koliko je ovako vrednih odlikovanja bilo na 'lageru' i da li su oni skladišeni na drugim mestima sem zgrade Palate Srbija (SIV). Bez liste odlikovanja koja je nestala ne možemo da znamo kolika je kolekcionarska vrednost ovih odlikovanja na tržištu. Takođe, javnost treba da zna šta je sve od odlikovanja bilo u pomenutom depou i da li je država njima upravlja na valjan način", kaže Nemanja Todorović Štiplija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kričku i Sekuloviću određeno zadržavanje do 48 sati
01.11.2026.•
0
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je zadržavanje do 48 sati.
Crta: Do 10 sati na izborima glasalo 9,4 odsto birača
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija Crta objavila je da je do 10.00 izlaznost na 53 biračka mesta na kojima se ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima, iznosi 9,4 odsto.
Srbija u oktobru izdvojila oko tri miliona evra za humanitarnu pomoć Ukrajini
01.11.2026.•
2
Srbija je u oktobru 2026. godine izdvojila humanitarnu pomoć Ukrajini u vidu životno neophodnih lekarskih sredstava u ukupnoj vrednosti od približno tri miliona evra.
Politikolog Gogić: Na proleće očekujem seriju vanrednih lokalnih izbora
01.11.2026.•
5
Politikolog Ognjen Gogić je rekao da očekuje da kada se završe predsednički izbori krajem godine, bude serija vanrednih lokalnih izbora na proleće sledeće godine.
Crta: Otvorena sva biračka mesta na kojima se ponavljaju izbori
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija nevladine organizacije Crta saopštila je da su jutros otvorena sva 53 biračka mesta, na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 25. oktobra.
Uhapšen Marko Kričak
01.11.2026.•
79
Policija je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička.
Poledica: Nacionalni stadion bi bio sjajan zatvor
01.11.2026.•
21
Kandidat Studentske liste Mirko Poledica izjavio je, govoreći o sportu, da kada bude formirana nova Vlada, prva stvar mora da bude "departizacija".
Od danas obavezne zimske gume i oprema
01.11.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova podsetilo je sve vozače da od nedelje, 1. novembra zvanično počinje period obavezne upotrebe zimske opreme na vozilima, ukoliko se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica.
Vučić tvrdi da će saradnici krenuti da se sklanjaju od njega: "Sam ih je birao"
01.11.2026.•
27
Član predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da se pojedini ljudi sa kojima je godinama sarađivao polako sklanjaju, ocenjujući da se u Srbiji tri dana sprovodi "istinski revolucionarni teror".
Danas ponovljeni parlamentarni izbori na 53 biračka mesta
01.11.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori danas, 1. novembra se ponavljaju na 53 biračka mesta na kojima je poništeno glasanje ili se rezultati od 25. oktobra ne mogu utvrditi.
Da ne dođe do eksplozije bojlera: Stručnjak o nameštanju temperature vode
01.11.2026.•
5
Nakon eksplozije bojlera u stanu na Novom Beogradu, u kojoj je jedna osoba povređena, ponovo se otvorilo pitanje bezbednog korišćenja i održavanja električnih uređaja.
Advokat Ninić najavio krivičnu prijavu protiv jedne državne institucije
31.10.2026.•
11
Advokat Ivan Ninić, koji je među prvima upozoravao na mogućnost iznošenja novca iz Alta banke, najavio je večeras da će u ponedeljak podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba u jednoj republičkoj instituciji.
Dugalić: Treba preispitati rad NBS i način na koji je kontrolisala Alta banku
31.10.2026.•
4
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je da oduzimanje dozvole za rad Alta banci neće direktno uticati na stabilnost bankarskog sektora.
Parlamentarni izbori u nedelju se ponavljaju na 53 biračka mesta
31.10.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori biće sutra ponovljeni na 53 biračka na kojima je poništeno glasanje ili se rezultati od 25. oktobra ne mogu utvrditi.
Miketić: Slučaj Alta banke deluje kao operacija izazivanja krize
31.10.2026.•
10
Aktivista i bivši narodni poslanik Đorđe Miketić smatra da je slučaj Alta banke operacija izazivanja krize u državi.
Komentari 7
Gamgan
Brucos
Toliko o patri`jotizmu,a savetnici ministra nam vojnog bili dve-tri nedelje u vojsci i sada nam savetuju ministra o taktici ratovanja za tricavih 270.000dinara,a sto se tice spomenica bice posle beogradskih izbora,provereno!
S56
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar