Slučaj "nestanka" 43.000 odličja iz Palate Srbije: Toliko na "lageru" nema ni Kina
Palata Srbije opljačkana je nedavno i iz jedne kancelarije odneto je 43.000 vrednog odličja. Međutim, brojni stručnjaci sumnjaju u ovaj broj i vrednost ukradenog ordenja.
Foto: FoNet (Ilustracija)
Treće javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 15. marta da je uhapšeno osam osoba, dok se za dve traga, zbog sumnje da su opljačkali desno krilo Palate Srbija i iz jedne od kancelarija odneli vredno ordenje.
Prema navodima krivične prijave, za sada 10 lica je u saizvršilaštvu iz kancelarije za ordenje, koja se nalazi u desnom krilu SIV-a izvršilo tešku krađu državne imovine i to 43.000 državnog ordenja izuzetno velike vrednosti.
Među imenima osumnjičenih za krađu u medijima se pojavilo i ime bivšeg državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, za kojim se traga, jer se navodno nalazi u bekstvu i za njim je raspisana poternica, piše Danas.
Homen je demantovao ove navode.
"Opšte je poznato da su mi deda i otac bili kolekcionari ordenja, pa samim tim da se u kolekciji nalazi ordenje koje je sakupljano 50 godina. Baš zgodno za ovaj slučaj", naveo je Homen.
Njegov advokat Nenad Konstantinović izjavio je 16. marta povodom čitavog slučaja da su "mediji zloupotrebljeni i da se pravi senzacija".
"Ne može neko lice biti u bekstvu koje ni na koji način nije kontaktirano od strane policije ili Tužilaštva. I policija i Tužilaštvo sigurno imaju podatke da Homen dolazi vrlo redovno u Srbiju i nikada ga niko nije kontaktirao", istakao je Konstantinović za Danas.
"Za ovako nešto trebalo bi sedam-osam kamiona"
Da je ovo, kako je u medijima objavljeno i prikazano, apsolutno nemoguće izričit je advokat Zvonko Marković, počasni predsednik kragujevačkog Kluba kolekcionara i starinara "Miloš Veliki" o kome su mediji više puta pisali kao "čoveku koji u Srbiji ima najveću kolekciju ordenja".
Marković kaže za Danas da je tokom vikenda bio na skupu na kome je razgovarao sa visokim vojnim licem, sada u penziji, koje je do pre desetak godina bilo zaduženo za bezbednost i staralo se i o ordenju i medaljama u ovom objektu.
"To je pet soba punih sanduka sa ordenjem, tone i tone i bilo bi neophodno sedam-osam kamiona da se sve to iznese iz Palate SIV-a. Kako pored obezbeđenja za koje svi znamo kakvo je i koliko je. Nemoguće je da se neprimećeno to iznese iz bivše Palate federacije", smatra Marković.
Prema njegovom mišljenju, u pitanju bi moglo da bude nedodeljeno oredenje iz ranijeg, socijalističkog perioda.
"Međutim, ono kolekcionarski ne vredi ništa. Orden za hrabrost ili medalja rada može da se kupi za jedan evro. Na Limundu ima takvog oredenja i prodaje se za 50 dinara", kaže Marković koji se sakupljanjem ordenja i medalja sa ovih prostora do početka Drugog svetskog rata bavi već punih 57 godina.
"Skupocena odlikovanja su u sefu, ne u magacinu"
Da tu verovatno nečeg ima jer je isuviše velika lavina pokrenuta da bi to tek bilo čista fikcija, smatra Dragomir Acović, heraldičar.
"U celoj stvari ili onaj koji je sačinio prvobitnu informaciju ili oni koju se je čitali, neko nešto nije razumeo. Napravljena je ogromnu zbrka i na osnovu onoga što je do sada objavljeno nemoguće je steći objektivno viđenje tog događaja", kaže Acović koji je već puna tri dana "pod udarom novinara" povodom ovog pitanja.
Prvo, spominje se 43.000 odlikovanja. Kako kaže Acović, toliki broj ordenja ne postoji kao zaliha ni u Centralnoj kancelariji ordena u Kini.
"S obzirom na to da se danas kod nas dodeljuje 160 do 200 raznih odlikovanja na godišnjem nivou, zamislite za koliko decenija bi tu trebalo da je deponovano zaliha. To je samo po sebi nepojmljivo", ističe on.
Dodaje da je možda neko pobrkao broj odlikovanja sa, recimo, inventarskim brojevima.
"Na primer ovako, ako imamo jednu medalju sama medalja je broj 1, pa traka o kojoj medalja visi je broj 2, tračica za revere odela broj 3, kutija broj 4, povelja o medalji broj 5, kutija za povelju broj 6… Kada podelite broj 43.000 sa šest došli bi ste na negde nešto više od 7.000 jedinica što je već možda bliže pameti, ali je i dalje strahovito veliki", navodi Acović.
Po njegovim rečima, mora se imati u vidu da je sadašnji Zakon o odlikovanjima (i odlikovanja koja se dodeljuju) uveden 2009. godine.
Na opaske da je među njima bilo i skupocenih, on izričito odgovara:
"A, ne. I onda, kada su se dodeljivali, to što je bilo skupocenih sa zlatom i draguljima – a bio ih je jako mali broj, to je držano u sefu, a ne u magacinu. Bilo ih je vrlo malo i znalo se – ako je primerak za Tita onda je on napravljen od zlata, platine, dijamnti su iz Južne Afrike, rubini su iz Burme… A, ako su za nekog člana Centralnog komiteta onda su dijamanti iz Jakutije, a rubini su sa Kavkaza jer su jeftiniji", upućen je Acović.
On podseća i na to da je bila i jedna manja količina ordenja od zlata iskovanog 1944. godine u jeku rata na inicijativu Staljina, koje je Tito dodeljivao, ali njih nije bilo na stotine i hiljade komada.
"Sve ostale partizanske zvezde nisu pravljene od zlata, već od materijala od koga se, inače prave blokeji za cipele", kaže on.
Kapitalno pitanje je količina navodno nestalog ordenja.
"Kada ukradete četiri komada nečega, možete da smatrate da će za to biti zainteresovani kolekcionari, jer je retko. A, 43.000 komada nečega – to ne vredi ništa", napominje i Acović.
Pročitaj još
Bez javnih podataka koliko je odlikovanja bilo deponovano i da li na istom mestu
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala je razvijeni sistem odlikovanja, nastao kao svojevrsna kopija Sovjetskog modela tokom Drugog svetskog rata.
Taj sistem je u kasnijim godinama unapređivan i usavršavan da je svoj konačni oblik dobio krajem pedesetih godina. Broj odlikovanje je na kraju bio 42, gde je bilo 35 ordena (15 ordena sa više stepena), 6 medalja i jedna spomenica – Partizanska spomenica 1941. godine.
Neki od odlikovanja omogućavali su nosiocima različite povlastice, a u slučaju dva odlikovanja – Ordena narodnih heroja, i Ordena junaka socijalističkog rada nosioci su imali i pravo na počasni naziv (Narodni heroj i Junak socijalističkog rada), navodi za Danas Nemanja Todorović Štiplija, politikolog, društveni aktivista i heraldičar.
Odlikovanja su izrađena, ističe on, od različitih metala i njihovih legura, dok je najviše ordenje rađeno od plemenitih metala i ukrašeno dragim i polu dragim kamenjem.
U kasnijim godinama korišćeno je i veštačko kamenje, ali za dodeljivanje odrena inostranim zvaničnicima i pravo drago kamenje – rubini i dijamanti u formi brilijanata. Autori jugoslovenskih odlikovanja bili su eminteni umetnici: Antun Avgustinčić, Đorđe Andrejević Kun, Frano Menegelo Dinčić i drugi.
Odlikovanja su se prvo izrađivala u Moskvi, da bi kasnije bila rađena u ZIN Beograd i IKOM Zagreb.
Kao i svaka socijalistička država, napominje Štiplija, i SFR Jugoslavija je medalje i neke niže redove ordenja dodeljivla masovno. Ta odlikovanja rađena su od skromnijih metala.
No, nekolicina odlikovanja, ordena u višem setpenu dodeljivana su izuzetno retko, te s toga na tržištu imaju veliku vrednost. Pretpostavka je da su odlikovanja izvorno izrađena u velikim koiličinama i da su i čak retko dodeljivani ordeni postojali spremni za neke buduća dodeljivanja.
"Ne postoje javni podaci o tome koliko je ovako vrednih odlikovanja bilo na 'lageru' i da li su oni skladišeni na drugim mestima sem zgrade Palate Srbija (SIV). Bez liste odlikovanja koja je nestala ne možemo da znamo kolika je kolekcionarska vrednost ovih odlikovanja na tržištu. Takođe, javnost treba da zna šta je sve od odlikovanja bilo u pomenutom depou i da li je država njima upravlja na valjan način", kaže Nemanja Todorović Štiplija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Jokić: Kulturna dobra za vlast su roba, leks specijalis mora biti ništavan
01.01.2026.•
0
Za aktuelnu vlast kulturna dobra svedena na robu, pa se i prostor u centru Beograda tretira isključivo kroz tu prizmu, uprkos činjenici da svedoči o modernoj istoriji države.
Celo odeljenje učenika Pete gimnazije dobilo smanjene ocene iz vladanja
01.01.2026.•
2
Celo odeljenje II/11 iz Pete beogradske gimnazije dobilo je smanjene ocene iz vladanja, a roditelji ovakav potez tumače kao nastavak represije prema đacima.
Dva dečaka povređena od petardi primljena na Kliniku za očne bolesti u Beogradu
01.01.2026.•
1
Dva dečaka od 13 godina primljena na Kliniku za očne bolesti nakon povreda od petardi u toku novogodišnje noći. Ukupno 160 povređenih, od čega 20 od pirotehničkih sredstava.
Redovni lokalni izbori u 2026. biće održani u 10 gradova i opština
01.01.2026.•
0
Redovni lokalni izbori u Srbiji u 2026. godini biće održani u 10 mesta, a prema najavama predstavnika vlasti, tokom godine bi mogli da budu održani i vanredni parlamentarni i vanredni predsednički izbori.
Kilometarske šetnje, protesti i zahtevi za izborima: Retrospektiva studentskog pokreta
01.01.2026.•
3
Kilometarske šetnje, vožnja biciklima do Strazbura, najmasovniji protesti u novijoj istoriji Srbije, zahtevi i na kraju političko angažovanje obeležili su 2025. godinu zahvaljujući studentskom pokretu.
Minimalac od danas 64.554 dinara
01.01.2026.•
0
Minimalna zarada u Srbiji od danas iznosi 371 dinar po radnom satu bez poreza i doprinosa.
Pomeren starosni uslov za penzionisanje žena
01.01.2026.•
2
Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene se od danas menjaju, pa će žene u penziju moći da idu sa navršene 64 godine, uz najmanje 15 godina staža osiguranja.
Počela primena sistema "eBolovanje - Poslodavac"
01.01.2026.•
2
Primena jedinstvenog softverskog rešenja "eBolovanje - Poslodavac" počinje danas, čime se omogućava brža, pouzdanija i digitalizovana razmena podataka između izabranih lekara, poslodavaca i RFZO.
AMSS: Slabiji intenzitet saobraćaja na glavnim putevima u Srbiji
01.01.2026.•
0
Na glavnim putnim pravcima u Srbiji od jutros je malo vozila, saopštio je Auto moto savez Srbije (AMSS).
DNEVNI KVIZ: Bez popuštanja u novoj godini
01.01.2026.•
8
Nova godina je tu, a kakva bi bila da uz rusku salatu, kolače i sokove, ne možete da se razonodite uz 021.rs dnevni kviz.
Pijani vozač udario dve žene na pešačkom prelazu: Jedna preminula, druga u bolnici
31.12.2025.•
6
Šezdesetšestogodišnji N. T. uhapšen je nakon što je u Velikoj Moštanici svojim vozilom marke "volvo" udario pešakinju, koja je usled povreda preminula.
DNEVNI KVIZ: Još samo deset pitanja u ovoj godini
31.12.2025.•
16
Poslednji kviz u 2025. godini je pred vama.
MUP apeluje na poštovanje pravila: U proseku dve osobe poginu u saobraćaju tokom novogodišnje noći
31.12.2025.•
2
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova uputili su apel vozačima da u novogodišnjoj noći poštuju propise, navodeći da su u poslednjih pet godina po dve osobe izgubile život u saobraćajnim nesrećama.
Niški studenti obeležavaju 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
31.12.2025.•
4
Studenti u blokadi niškog Univerziteta pozvali su građane da se sutra, 1. januara, okupe u centru grada kako bi obeležili 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Putevi Srbije: Ne nekim deonicama do pet centimetara snega, oprezno vozite
31.12.2025.•
0
Putevi Srbije saopštili su da na pojedinim deonicima saobraćajnica prvog prioriteta održavanja ima do pet centimetara snega i da je kolovoz vlažan, pa su savetovali vozačima da budu oprezni.
Studenti u blokadi: Iz dijaspore više od 20.000 potpisa za akciju "Raspiši pobedu"
31.12.2025.•
9
Studenti u blokadi objavili su da je u akciji "Raspiši pobedu" stiglo 20.476 potpisa iz dijaspore.
Đuro Macut: Srbija ekonomski tigar sa elementima medveda
31.12.2025.•
50
Premijer Đuro Macut izjavio je da je Srbija "ekonomski tigar sa elementima medveda".
Najviše osnovaca kao treći test na završnom testu izabralo geografiju
31.12.2025.•
0
Za polaganje trećeg testa, u okviru završnog ispita u osnovnim školama, prijavilo se 64.069 učenika, a najviše učenika, 42 odsto, kao treći test izabralo je da polaže geografiju, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Ministarstvo: Formirana Radna grupa za izradu Zakona o pravima roditelja - negovatelja
31.12.2025.•
0
Radna grupa za izradu Nacrta Zakona o pravima roditelja–negovatelja je formirana i čini je 30 članova, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Trojica uhapšena, za državljanima BiH i Slovenije se traga: Zbog krađe cigareta vrednosti 2 miliona evra
31.12.2025.•
1
Tri osobe su uhapšene, a za dve se traga, zbog pronevere cigareta.
Dvojica advokata povukla kandidature za predsednika Advokatske komore Srbije
31.12.2025.•
0
Advokatska komora Srbije (AKS) poništila je odluku o listi kandidata za predsednika komore, jer je dvoje od troje prijavljenih povuklo svoje kandidature.
Komentari 7
Gamgan
Brucos
Toliko o patri`jotizmu,a savetnici ministra nam vojnog bili dve-tri nedelje u vojsci i sada nam savetuju ministra o taktici ratovanja za tricavih 270.000dinara,a sto se tice spomenica bice posle beogradskih izbora,provereno!
S56
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar