Može li muzika da utiče na ukus hrane?
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Danski naučnici dokazali su da mozak ne stvara doživljaj ukusa isključivo na osnovu signala koji dolaze sa jezika.
Prva autorka studije, Alberte Bagesgor Seberg sa Univerziteta u Kopenhagenu, izjavila je:
"Kada muzika dopire do ušiju istovremeno dok jedemo, možemo da vidimo da mozak reaguje snažnije nego kada se ukus doživljava bez muzike."
Koristeći snimke mozga, istraživački tim pokazao je da muzika može da aktivira neke od istih moždanih regija koje učestvuju u obradi ukusa.
Starija autorka studije, Dženis Vang, rekla je:
"To nam govori da ukus nije samo svojstvo hrane. Ukus je doživljaj koji stvara mozak."
Studija, objavljena u časopisu "Scientific Reports", prvi put je pomoću snimanja mozga pokazala šta se dešava kada mozak obrađuje ukus.
Od ranije je poznato da muzika može da promeni percepciju ukusa, što je efekat poznat kao "zvučno začinjavanje" (sonic seasoning).
Međutim, nova studija povezuje taj efekat sa direktnim merenjima moždane aktivnosti.
Kako je izgledalo istraživanje?
Dok su ležali u skeneru za snimanje mozga, 28 učesnika naizmenično je slušalo muziku i isprobavalo rastvore različitih ukusa, napravljene od šećera i limunske kiseline.
Istraživački tim koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi merio aktivnost različitih delova mozga otkrivanjem promena u protoku krvi.
"To nam omogućava da odemo dalje od jednostavnog postavljanja pitanja ljudima o njihovim iskustvima, što je bio pristup u prethodnim studijama. Snimanjem mozga dobijamo biološki uvid u ono što se dešava kada čula međusobno deluju", rekla je Seberg.
Dok su učesnici ležali u skeneru, njihova moždana aktivnost merena je u različitim uslovima.
U nekim slučajevima samo su slušali muziku. U drugim su isprobavali rastvore različitih ukusa. Tokom pojedinih testova, muzika i ukus predstavljeni su istovremeno, prenosi Yahoo.
Ovaj postupak omogućio je istraživačima da uporede kako mozak reaguje na zvuk i ukus odvojeno, a kako kada se javljaju zajedno.
Vang je rekla da su rezultati "jasno" pokazali da su određene regije mozga bile aktivnije kada su učesnici slušali muziku dok su isprobavali jedan od dva rastvora.
"Možemo da vidimo da ukus oblikuje mozak, a ne samo receptori ukusa. Ono što određuje ukus nije ograničeno na ono što se dešava na jeziku. Ukus nastaje integracijom više čula", rekla je ona.
Pročitaj još
Određena muzika može da pojača slatkoću
Rezultati se nadovezuju na prethodne studije koje su pokazale da muzika može da pojača percepciju određenih ukusa.
Na primer, spora pop muzika sa harmoničnim tonovima može da pojača doživljaj slatkoće.
Međutim, do sada je taj uticaj ispitivan samo kroz istraživanja ponašanja, u kojima su učesnici ocenjivali ukuse uz muziku i bez nje.
Danski tim navodi da bi nova otkrića mogla da se iskoriste za stvaranje prijatnijeg iskustva tokom obroka u različitim okruženjima, uključujući restorane, kantine i bolnice.
"Za ljude koji su izloženi riziku od neuhranjenosti, nešto tako jednostavno kao što je muzika moglo bi potencijalno da poboljša iskustvo tokom obroka. Postoji mnogo toga što možemo da uradimo, često uz veoma male troškove, kako bismo poboljšali kvalitet života nekih ljudi", rekla je Seberg.
Vang je istakla da su dugogodišnja istraživanja ukusa i čulne percepcije konačno pružila biološke dokaze o tome kako čula međusobno deluju.
"Sada imamo novi način da utičemo na percepciju ukusa, stvorimo prijatnije iskustvo tokom obroka i potencijalno poboljšamo celokupan doživljaj, a da pritom ne moramo da menjamo samu hranu", zaključila je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
3
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Naučnici šalju viski u svemir na sazrevanje
05.10.2026.•
1
Viski će prvi put biti podvrgnut procesu sazrevanja u svemiru u okviru eksperimenta kojim će se takođe meriti kako ovo piće stari u okruženju izvan Zemljine atmosfere.
Japanci napravili pivo od pirinča koji bi inače završio kao otpad
05.10.2026.•
0
Japanski proizvođač kuhinjskih i kućnih aparata iz Osake proizveo je 100.000 limenki piva napravljenog od pirinča namenjenog bacanju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar