Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Foto: Pixabay
Naučnici upozoravaju da je jedan od glavnih razloga savremena poljoprivredna proizvodnja, koja prednost daje količini prinosa u odnosu na nutritivni kvalitet.
Još 2004. godine istraživanje koje je obuhvatilo 43 poljoprivredne kulture i podatke američkog Ministarstva poljoprivrede iz 1950. i 1999. godine pokazalo je pad sadržaja pojedinih minerala.
Količina kalcijuma smanjena je za 16 odsto, gvožđa za 15 odsto, a fosfora za devet odsto. Kod pojedinih kultura zabeležen je pad određenih nutritivnih pokazatelja i do 38 odsto, piše Popular mechanics.
Kako je došlo do pada nutritivne vrednosti?
Jedan od glavnih razloga povezuje se sa takozvanom zelenom revolucijom, tokom koje su razvijene visokoprinosne sorte biljaka i uvedena masovna upotreba sintetičkih đubriva i pesticida.
Ove promene omogućile su znatno veću proizvodnju hrane. Prema izveštaju londonske organizacije Deep Science Ventures, prinosi žitarica po hektaru porasli su za 215 odsto, dok su poljoprivredne površine povećane za svega 15 odsto.
Međutim, povećanje prinosa nije pratilo odgovarajuće povećanje sadržaja vitamina i minerala.
U novom izveštaju navodi se da su pojedina istraživanja zabeležila pad koncentracije hranljivih materija veći od 40 odsto kod određenih kultura.
Takav pad mogao bi da znači da je za unos iste količine hranljivih materija potrebno pojesti znatno više hrane, što nije poželjno zbog prekomernog unosa kalorija.
Problem "skrivene gladi"
Naučnici upozoravaju na pojavu poznatu kao "skrivena glad", kada osoba unosi dovoljno kalorija i oseća sitost, ali ne dobija neophodne vitamine i minerale.
Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu "Foods" navodi da više od dve milijarde ljudi pati od nedovoljnog unosa hranljivih materija.
Pored uzgoja visokoprinosnih sorti, na nutritivni kvalitet hrane mogu da utiču klimatske promene, upotreba pesticida i osiromašivanje zemljišta.
Istraživanje iz 2018. godine pokazalo je, na primer, da povećana koncentracija ugljen-dioksida može da smanji sadržaj proteina, gvožđa i cinka u pirinču.
Posebno su ugroženi deca, trudnice i druge žene u reproduktivnom periodu, starije osobe i stanovništvo koje se pretežno oslanja na osnovne žitarice.
Pročitaj još
Postoji li rešenje?
Jedno od mogućih rešenja jeste biofortifikacija, odnosno povećavanje sadržaja hranljivih materija u biljkama putem selektivnog uzgoja, genetskih modifikacija ili posebno razvijenih đubriva.
Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na pozitivne rezultate pirinča obogaćenog gvožđem kod žena i dece na Filipinima i u Indiji, kao i slatkog krompira obogaćenog vitaminom A u afričkim zemljama.
Ipak, ova metoda ima ograničenja. Pojedini naučnici upozoravaju da može negativno da utiče na prinose i smanji genetsku raznovrsnost biljaka, čineći ih podložnijim bolestima.
Uprkos zabeleženim promenama u nutritivnom sastavu pojedinih kultura, stručnjaci naglašavaju da voće i povrće ostaju važan deo zdrave i uravnotežene ishrane.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
1
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
2
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Naučnici šalju viski u svemir na sazrevanje
05.10.2026.•
1
Viski će prvi put biti podvrgnut procesu sazrevanja u svemiru u okviru eksperimenta kojim će se takođe meriti kako ovo piće stari u okruženju izvan Zemljine atmosfere.
Japanci napravili pivo od pirinča koji bi inače završio kao otpad
05.10.2026.•
0
Japanski proizvođač kuhinjskih i kućnih aparata iz Osake proizveo je 100.000 limenki piva napravljenog od pirinča namenjenog bacanju.
Da li ostaci hrane imaju bolji ukus ili je to samo mit?
05.10.2026.•
3
Postoji posebna vrsta radosti kada otvorite frižider i pronađete ostatke hrane od prethodnog dana.
Severna Makedonija udvostručila izvoz piva u odnosu na uvoz, Srbija među glavnim dobavljačima
03.10.2026.•
4
Severna Makedonija je u prvih sedam meseci ove godine izvezla 7,1 milion litara piva, što je više nego tokom cele 2025. godine, kada je izvezeno 6,15 miliona litara, objavila je danas agencija MIA.
Kraj tradicije duge gotovo 400 godina: Zatvara se nemačka pivara iz 1627.
30.09.2026.•
4
Još jedna nemačka pivara sa dugom tradicijom zauvek zatvara vrata.
Kada je najbolje vreme za slatkiše?
29.09.2026.•
3
Čokolada posle ručka, kolač uz popodnevnu kafu ili nešto slatko pred spavanje? Istraživanja pokazuju da nije potpuno svejedno kada tokom dana jedemo slatkiše.
Zašto vam se hrana lepi za tiganj? Ovu grešku mnogi prave
26.09.2026.•
3
Ako vam se jaja, riba ili meso često lepe za tiganj od nerđajućeg čelika, problem možda nije u tiganju, već u načinu na koji ga zagrevate.
Zašto je dobro jesti marakuju: Egzotično voće bogato vlaknima i vitaminima
24.09.2026.•
3
Marakuja, poznata i kao passion fruit, jedno je od egzotičnih voća koje se izdvaja intenzivnim ukusom i karakterističnom aromom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar