Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Foto: Pixabay
Naučnici su uspeli da razviju plodnu verziju banane kavendiš, što otvara mogućnost stvaranja novih sorti koje bi mogle da opstanu uprkos bolestima i klimatskim promenama.
Banane su među najkonzumiranijim vrstama voća na svetu, odmah posle paradajza, a godišnje se proizvede oko 139 miliona tona.
Iako postoji više od 1.000 sorti, na svetskom tržištu dominira kavendiš, koji je zamenio sortu gro mišel nakon što ju je pedesetih godina prošlog veka pogodila panamska bolest, piše "Gardijan".
Međutim, sada je i kavendiš ugrožen, pre svega sojem panamske bolesti poznatim kao Tropical Race 4 (TR4).
Prema rečima doktora Hosea de Vege sa Instituta Erlam u Noriču, bolest se iz jugoistočne Azije proširila u Australiju, Afriku, na Bliski istok i u Latinsku Ameriku.
Posebno zabrinjava pojava bolesti u Ekvadoru, najvećem svetskom izvozniku banana, zabeležena u decembru 2025. godine.
Naučnici upozoravaju da bi dalje širenje moglo da ugrozi globalno snabdevanje, ali i egzistenciju miliona ljudi kojima su banane osnovna namirnica i važan izvor prihoda.
Zašto su banane toliko podložne bolestima?
Banane kavendiš imaju tri seta hromozoma, zbog čega su uglavnom sterilne i ne proizvode semenke.
Nove biljke uzgajaju se iz izdanaka postojećih, pa su gotovo genetski identične.
To omogućava proizvodnju ujednačenih plodova, ali ima ozbiljan nedostatak: sve biljke podložne su istim bolestima.
"Ne pokušavamo da sačuvamo kavendiš. Pokušavamo da ga zamenimo, jer verujemo da su u osnovi svakog održivog poljoprivrednog sistema biodiverzitet i genetska raznovrsnost", rekao je Piter Stedman, direktor održivosti kompanije Čikita.
Naučnici razvili bananu koja može da se ukršta sa drugim sortama
Istraživačka saradnja Jelouej, koju čine kompanija Čikita i kompanija za unapređenje poljoprivrednih kultura KiDžin, objavila je da je razvila potpuno plodnu liniju kavendiša, nazvanu "Jeloudiš".
Za razliku od uobičajenog kavendiša, ova banana mogla bi da se ukršta sa drugim sortama, čime bi se otvorio put stvaranju novih vrsta otpornih na TR4 i druge bolesti.
Istraživači su pritom koristili tehnologije koje ne uključuju genetsku modifikaciju.
Ipak, naučnici upozoravaju da detalji o načinu stvaranja nove banane i broju njenih hromozoma još nisu objavljeni.
Profesor Džejms Dejl sa Tehnološkog univerziteta Kvinslenda ističe da bi ukrštanje moglo da proizvede otpornije biljke, ali i plodove koji se znatno razlikuju od današnjih banana.
"Šta god da proizvedu, razlikovaće se od kavendiša", rekao je on.
Zato nove sorte moraju ne samo da budu otporne na bolesti već i da daju visoke prinose i imaju dobar ukus.
Pročitaj još
Postoje i druga rešenja
Australijski naučnici već su razvili genetski modifikovanu sortu kavendiša nazvanu QCAV-4, otpornu na TR4.
Ona je odobrena za ljudsku ishranu u Australiji i na Novom Zelandu, a prema istraživačima, ima ukus tradicionalne banane.
Drugi timovi istražuju uređivanje gena, odnosno precizne izmene DNK kavendiša kako bi se povećala njegova otpornost na bolesti.
Međutim, Stedman smatra da takvi pristupi ne rešavaju osnovni problem nedostatka genetske raznovrsnosti, jer se i dalje oslanjaju na jednu sortu.
Zbog toga bi stvaranje plodnog kavendiša moglo da predstavlja važan korak ka dugoročnom rešenju.
"Ako imate dovoljno potomaka, šanse da neki od njih poseduje osobine koje želite mnogo su veće", zaključio je Stedman.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
1
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
2
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Naučnici šalju viski u svemir na sazrevanje
05.10.2026.•
1
Viski će prvi put biti podvrgnut procesu sazrevanja u svemiru u okviru eksperimenta kojim će se takođe meriti kako ovo piće stari u okruženju izvan Zemljine atmosfere.
Japanci napravili pivo od pirinča koji bi inače završio kao otpad
05.10.2026.•
0
Japanski proizvođač kuhinjskih i kućnih aparata iz Osake proizveo je 100.000 limenki piva napravljenog od pirinča namenjenog bacanju.
Da li ostaci hrane imaju bolji ukus ili je to samo mit?
05.10.2026.•
3
Postoji posebna vrsta radosti kada otvorite frižider i pronađete ostatke hrane od prethodnog dana.
Severna Makedonija udvostručila izvoz piva u odnosu na uvoz, Srbija među glavnim dobavljačima
03.10.2026.•
4
Severna Makedonija je u prvih sedam meseci ove godine izvezla 7,1 milion litara piva, što je više nego tokom cele 2025. godine, kada je izvezeno 6,15 miliona litara, objavila je danas agencija MIA.
Kraj tradicije duge gotovo 400 godina: Zatvara se nemačka pivara iz 1627.
30.09.2026.•
4
Još jedna nemačka pivara sa dugom tradicijom zauvek zatvara vrata.
Kada je najbolje vreme za slatkiše?
29.09.2026.•
3
Čokolada posle ručka, kolač uz popodnevnu kafu ili nešto slatko pred spavanje? Istraživanja pokazuju da nije potpuno svejedno kada tokom dana jedemo slatkiše.
Zašto vam se hrana lepi za tiganj? Ovu grešku mnogi prave
26.09.2026.•
3
Ako vam se jaja, riba ili meso često lepe za tiganj od nerđajućeg čelika, problem možda nije u tiganju, već u načinu na koji ga zagrevate.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar