Lekovi koji spasavaju život koštaju i do 10.000 dinara, a pacijenti su mahom penzioneri

Autor: Nova.rs

Info

28.04.2024.

06:29

Lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i spasavaju od infarkta srca, šloga, embolije pluća, a koristi ih godišnje i do 300.000 ljudi u Srbiji, koštaju između 3.000 i 10.000 dinara mesečno.

Lekovi koji spasavaju život koštaju i do 10.000 dinara, a pacijenti su mahom penzioneri

Foto: Pixabay

Kardiolozi naglašavaju da su ove terapije neophodne jer spasavaju život i sprečavaju invaliditet, pa apeluju na državu da ove medikamente, koji se u svetu koriste duže od 10 godina, hitno stave na pozitivnu listu, piše Nova.rs.

Penzioneri čine većinu obolelih, a svakog meseca neki od njih potroše i pola penzije.

"Tata je penzioner, imao je moždani udar posle kog mora da uzima lek čija je cena 8.000 dinara, jer ne ide na recept, a kardiolog je rekao da mu je neophodan i da je najbolji. On mesečno prima 40.000 dinara, od čega trećina ode na lekove, a ovaj za srce je najskuplji. Sramota je da država ne može da obezbedi pacijentima, koji su srčani bolesnici, da lekove dobijaju na recept, bez plaćanja", žali se za Nova.rs Jelena Trajković iz Beograda, čiji je otac srčani bolesnik.

Pacijenti mahom penzoneri

Tokom pandemije broj pacijenata sa trombom je naglo skočio, pa su građani, prema rečima lekara, nekontrolisano, iz straha, kupovali, često i na svoju ruku, oralne antitrombocitne lekove.

"Na tim lekovima se dobro zarađuje, jer ih inače uzima mnogo pacijenata. Tokom pandemije ljudi su ih kupovali bez kontrole, plašeći se tromba, pa su često uzimali i pogrešne, što se odrazilo negativno po zdravlje. Naša država nijedan od tih lekova, koje uzima 200.000 do 300.000 ljudi u ovoj zemlji, nije stavila na pozitivnu listu, iako se oni u svetu, i kod nas, koriste još od 2011. godine", kaže za Nova.rs specijalista kardiologije, koji radi u jednoj beogradskoj državnoj bolnici, a zamolio je da ostane anoniman, iz razloga što dozvolu za razgovor sa medijima nije dobio od nadređenih.

Ipak, on javno apeluje na javnost, na Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja, da konačno, lekovi koje svakodnevno kardiolozi prepisuju, budu besplatni, jer nemaju alternativu.

"Desetine hiljada pacijenata koji uzimaju ove lekove su većinom penzioneri. Među njima su i ljudi čija penzija ne prelazi 30.000 dinara, a oni samo za jedan lek daju 6.000 ili 8.000 dinara, pa i više. Međutim, ne piju samo jedan lek, ima ih još koje moraju da plate, pa im trećina ili čak polovina penzije ode na terapiju. Gledano iz ugla spasavanja života ili invaliditeta, to su najkorisniji lekovi koji postoje u medicini", kaže doktor.

"Iako su lekovi skupi, a znamo da pacijenti uglavnom nemaju para, moramo da ih prepisujemo jer po našim preporukama ovi medikamenti su klasa 1, znači pacijent mora da ih uzima. Bude mi teško kad objašnjavam penzioneru da mu je određeni lek neophodan, a predočim mu i koliko košta. Kad me pitaju zašto ne mogu da uzmu na recept, ne znam šta da im kažem. Ljudi često negoduju, teško im je da odvoje toliki novac, ali znaju koliko su te terapije važne i da bez njih mogu da umru."

Godišnje 30.000 infarkta

Ukoliko ne kupi neki od ovih lekova, postoji ozbiljna opasnost da pacijent umre od infarkta srca, šloga ili embolije pluća.

"U te lekove spadaju antikoagulansi: rivaroksaban, edoksaban, dabigatran i apiksaban. Imaju dve indikacije, jedna je prevencija šloga kod bolesnika koji boluju od atrijalne fibrilacije, koju ima čak 10 odsto ljudi u Srbiji starijih od 70 godina, a to je ogroman broj. Služe za prevenciju embolije pluća. Druga grupa lekova su antitrombocitni prasugrel i tikagrelor. Oni se daju posle infarkta srca i uzimaju se najčešće godinu dana. Ove dve grupe lekova su obavezne za kardiološke bolesnike, a u Srbiji imamo minimum 30.000 infarkta godišnje i 150.000 ljudi koji imaju atrijalnu fibrilaciju, plus 10.000 embolija pluća svake godine", naglašava ovaj specijalista kardiologije.

Ove terapije koštaju od 3.000 do 10.000 dinara mesečno, a lekari smatraju da država izbegava da na listu stavlja medikamente koje pije veliki broj građana.

"Država obezbeđuje skupe, inovativne terapije za maligne bolesnike i retke bolesti, jer znaju da tu nema ni približno toliko pacijenata koliko ih je među srčanim bolesnicima. Sa jedne strane ovi lekovi jesu skupi, ali ako bi se uradila farmakoekonomska analiza, zapravo bi se isplatilo staviti ih na pozitivnu listu jer bi se smanjile komplikacije, invaliditet i smrtnost", objašnjava kardiolog.

Naime, prevencija i lečenje tromboze bi u velikoj meri, prema rečima stručnjaka, bile poboljšane primenom svih novih oralnih antikoagulantnih lekova (NOAK), koji se koriste u svetu, a kod nas još nisu svi u upotrebi. Prema procenama stručnjaka, primenom svih ovih lekova na godišnjem nivou bilo bi sprečeno oko 14.000 moždanih udara u Srbiji.

Teme

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Lovra

30.04.2024 • 08:30

Odgovor "/"

Zamolio bi onoga sto je napisao da volimo privatne lekare, da mi zajaze kardiologa pregled u bilo kojoj bolnici ,posto imam aritmije a i pritisak mi je povećan, kad mi javi odmah krećem.Za lekove plaćam 14500,00 dinara mesečno, samo Eliquis lek protiv zgrušavanja krvi kosta 6.500,00 din, država veoma brine o svojim najverniji biračima dobiju zejtin,brašno,i pirinač, ko dočeka, svaka čast.Mrš

1 0 +1
Fića

29.04.2024 • 08:06

Lekovi i još po nešto

Poverovali neki penzioneri onom Krkobabiću "da nema peMzija, ako ON ne pobedi" i sada trpe...!
A, "ON" se "slatko smeje i oblizuje"...!!!

1 0 +1
gradjaninX

28.04.2024 • 10:37

Kad je pacijent vezan za krevet na duze vreme, poput slucajeva preloma noge, kuka i sl. mora se primati lek (injekcija) protiv tromboze. Prepise to lekar/hirurg ali ni to ne moze na recept da ide niti da se refundira. Ako nemas novaca za to, koga briga, mozda dobijes tromb, mozda ne, mozda prezivis, mozda ne...Drzavi je to win-win u slucaju da je penzioner.

10 6 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.