Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Foto: 021.rs
Stručnjak za energetiku Željko Marković za Danas ukazuje da ako Rafinerija stane i NIS ne bude u mogućnosti da posluje, onda ide u stečaj.
"To za građane znači da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Dakle, prestaće sa radom oko 30 odsto pumpi, a na ostalima će moći da se kupuje", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, to će u Beogradu možda i moći da se amortizuje uz veće gužve na pumpama, dok su manja mesta upitna.
Ipak, kako dodaje, goriva će u prvo vreme biti iz uvoza, a imamo i rezerve.
"Taj period, prema najavi predsednika Vučića, ističe 15. januara. To znači oko mesec do mesec i po dana, jer Rafinerija ne radi već neko vreme, što znači da smo neke rezerve već trošili", podseća Marković.
Prema njegovoj proceni, do Nove godine će biti normalnog snabdevanja, a za period posle se očekuje da država reaguje.
Dva poteza su jedina moguća trenutno, smatra sagovornik beogradskog lista.
"Ili da NIS ode u stečaj, pa da ga država otkupi iz stečaja, ili će država morati da pribegne nacionalizaciji. Jedino tako može da se obezbedi da nam se skinu sankcije i da Rafinerija opet počne da radi", poručuje Marković.
Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas ukazuje da bi prekid platnog prometa značio da domaće i međunarodne transakcije više ne mogu da se izvrše.
"NIS ne bi mogao da plaća dobavljače sirove nafte, transport, rezervne delove i druge usluge. Ne bi mogao da prima uplate od kupaca, niti da isplaćuje plate, poreze i doprinose. Ne bi mogao da servisira kredite, garancije, niti da plaća državi akcize i PDV. Drugim rečima, kompanija bi ostala bez novčanog toka, koji je osnov svakodnevnog funkcionisanja", objašnjava on.
U takvim uslovima kompanija praktično ne funkcioniše, naglašava Vasić.
"Veliki sistem kao što je NIS ne može da obavlja posao ni 48 sati bez platnog prometa. Nabavka sirove nafte se plaća unapred, rafinerije i pumpe imaju velike dnevne operativne troškove, logistički lanac mora konstantno da se finansira, a međunarodni partneri automatski prekidaju isporuke kada ne postoji finansijsko pokriće. Ovo nije manja firma koja može da radi sa gotovinom - govorimo o više od 13.000 zaposlenih i o jednoj od najkompleksnijih industrijskih operacija u zemlji", ukazuje on.
Kako sumira, u takvim okolnostima kompanija ne može da funkcioniše.
"Bez platnog prometa i međunarodne bankarske korespondencije, kompanija je faktički blokirana", napominje.
To, prema njegovim rečima, dovodi do operativne paralize, sa brojnim posledicama.
"Prva je obustava nabavke sirove nafte, jer niko ne isporučuje robu bez unapred obezbeđenog plaćanja. Zatim dolazi zastoj u proizvodnji u rafinerijama – što se već desilo. Prerada nafte je obustavljena. Sledi smanjenje i eventualni prekid snabdevanja pumpi, pa posle toga poremećaj tržišta derivata u Srbiji, a država bi morala da interveniše dodatnim uvozom. Dalje slede udari na budžet, jer je NIS među najvećim uplatiocima fiskalnih prihoda. Tu su i ekonomski i politički pritisak da se pronađe brzo rešenje", objašnjava Vasić.
Prestanak rada Rafinerije nafte u Pančevu biće strašan udarac za srpski budžet, a problem gasnog aranžmana koji sa Rusima ističe krajem decembra, čime se u pitanje dovodi snabdevanje Srbije ovim energentom, biće još veći, izjavio je za N1 ekspert za energetiku Miloš Zdravković. On dodaje da će posle zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postati dolina gladi.
Zdravković je rekao da je Naftna industrija Srbije najveći biznis koji se generiše u Srbiji i najveći punilac budžeta, te da u vesti da nije dobijena licenca od SAD za nastavak snabdevanja naftnom rafinerije u Pančevu nema ničega dobrog.
"Bez te američke licence rafinerija jednostavno ne može da radi. Sve te priče da postoje alternativni pravci snabdevanja za srpsku rafineriju - ne postoje. Nažalost, država Srbija nema izlaz na more. Država Srbija nije povezana na Družbu (naftovod). Rafinerija je predviđena i koncipirana kada je građena u doba bivše SFRJ-a da se snabdeva putem Janafa. Priča da se snabdeva tankerima, baržama preko Dunava, to je ekonomski neisplativa priča. Pitanje je da li je i fizički izvodljivo - prvi niski vodostaji bi zaustavili dotok nafte", objašnjava on.
Govoreći o tome koliki će to udarac biti za privredu, on ističe da bi, ako bi došlo do zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postalo dolina gladi.
"Na kraju će građani to da osete. Možda u početku neće, država može nekim merama to da izbalansira – nekim kreditnim zaduživanjem. Ako znamo da je prihod Rafinerije bio oko 600 milijardi dinara godišnje, dobit njena 70 milijardi dinara. To će biti veoma strašan udarac za srpski budžet, pomenuli smo cifru, što direktno, što indirektno dve milijarde evra godišnje", kaže energetski ekspert za N1.
Uprkos tome, problem koji Srbija ima kada je snabdevanje gasom u pitanju, je, prema njegovoj oceni, još veći od problema sa NIS-om.
"Postoje države koje nemaju svoje rafinerije, pa uvoze derivate. Mi derivate možemo da uvozimo, ali osetiće građani - to što rafinerija ne radi će da košta. Ali što se tiče gasa, tu je problem daleko složeniji. Srbija godišnje troši između 2,8 i 3 milijarde kubika gasa. Gasovodna infrastruktura u ovom delu Evrope je slabije razvijena. Govorimo o infrastrukturi koja ne zavisi od Ruske federacije. Jedini pravac za snabdevanja gasa u Srbiji koji uopšte ne zavisi od Rusa jeste pravac iz Bugarske, taj interkonektor koji je predviđen kapaciteta 1,8 milijardi kubika godišnje vezan je za grčku luku Aleksandropolos i njihov gasni terminal. Međutim, gas ne kupuje kao dragsturu, morate da imate ugovore, znači opet dostupnost gasa. Postoji, naravno, mogućnost alternativnog snabdevanja iz Mađarske, ali to je opet geopolitička odluka. Da li mi možemo da računamo na Mađare? Nadam se da možemo", naveo je Zdravković.
Ekonomista Ivan Arnautović izjavio je da bi prestanak rada NIS-a doneo ozbiljne posledice, ali da je siguran da nestašice goriva neće biti. On je za Tanjug rekao da, pored problema u punjenju budžeta i snabdevanju gorivom, postoji socijalni problem zaposlenih u toj kompaniji.
"Imamo ogroman broj zaposlenih, skoro 13.000 ljudi. Pa samo sa tog socijalnog aspekta, puta članovi porodice, to je jedan manji grad u Srbiji", rekao je Arnautović.
Govoreći o sekundarnim sankcijama, on je naveo da to podrazumeva da potpuno prestaje platni promet sa NIS-om.
"Bila bi najgora sekundarna mera da se to prenese i na Narodnu banku Srbije, to je onda potpuna blokada funkcionisanja jedne države koje se, nadam se, neće desiti. To ni po cenu ne znam čega ne smemo da dozvolimo", rekao je Arnautović.
Ističe da je NIS zadužen za oko 400 miliona evra i da onog trenutka kada dođe do prestanka platnog prometa, istog trenutka ti krediti dospevaju na naplatu.
"Sve u istom trenutku dospeva na prinudnu naplatu jer više neće niko da vas kreditira. Mene su pre nekoliko meseci kritikovali jer sam govorio o stečaju, a u ovom momentu, nije ni to isključeno", ocenio je Arnautović.
Ekspert za energetiku Miodrag Kapor ocenjuje za N1 da u Srbiji ne bi trebalo da bude nestašica benzina.
"Na stranu cena, već imamo komercijalne učesnike na tržištu koji već uveliko grade skladišta i, prema svemu sudeći, obezbediće dovoljno količina naftnih derivata. Mislite da neće biti nestašica? On (predsednik Aleksandar Vučić) je rekao makar do nekog vremena. Opet treba imati u vidu da NIS ima pod svojom kontrolom oko 400 benzinskih stanica - oko 130 direktno u svom vlasništvu ostale su franšize, ali svejedno može da izazove to da građani moraju da obave duže putovanje da bi imali naftnih derivata. Ako se liberalizuje tržište, učesnici će preuzeti neke od tih udela. To, naravno, zavisi od vladine politike", kaže stručnjak za energetiku.
Ocenjuje da nacionalizacija NIS-a preostaje kao jedino rešenje, mada će se, ističe, verovatno to nazvati drugačijim terminom.
"Mada će on (predsednik Aleksandar Vučić) to vervatno na kraju nazvati drugačijim terminom - eksproprijacija ili nacionalizacija, ne konfiskacija, mada i to nije nemoguće. Ali, ako ulazimo u ovaj period od 50 dana, ja teško mogu zamisliti scenarije ovih sekundarnih sankcija, da se nastavi platni promet u nedogled. Iako sam video da je NIS stavio menice u Erste banku. Dakle, međunarodne institucije još funkcionišu ovde sa NIS-om, što jeste znak da možda neposredna opasnost još nije prisutna. Tako da treba pratimo te aktivnosti stranih banaka u Srbiji sa NIS-om", kaže on.
Ukoliko bismo predupredili uvođenje sekundarnih sankcija, kako navodi, onda se automatski ulazi u stečaj - uvodi se prinudna uprava, Srbija preuzima kontrolu i onda sve teče dalje po zakonu. To bi, prema njegovom mišljenju, bilo racionalno da se desi već sutra.
"U suprotnom smo u riziku ne samo dobijanja sekundarnih sankcija, nego i u reputacionim riziku", objašnjava on.
Pročitaj još
Profesor FEFA Goran Radosavljević kaže za Insajder da Amerikanci i Rusi guraju srpsku vlast u nešto što ne želi, a to je donošenje odluke u vezi sa NIS-om. Dodaje da su u ovom trenutku moguća samo dva rešenja, od kojih je prvo - stečaj.
"Naravno, neće biti lako jednu takvu kompaniju uvesti u stečaj, ali ako ne bude mogla da servisira svoje obaveze, ako ne bude mogla da radi, da prodaje svoje proizvode na tržištu, kompanija ima velike obaveze prema bankama, velike obaveze prema državi koje se mere u stotinama miliona evra, vrlo brzo bi mogla da dođe u stečaj. Hipotetički, posmatrano ukoliko bi se to desilo, iz stečaja bi država mogla da kupi Rafineriju i da nastavi poslovanje, mogla bi da rasprodaje određenu imovinu u kompaniji. To bi, opet u kratkom roku, rešilo neke probleme i izvuklo nas iz ove krize. Rafinerija bi mogla nastaviti da radi, pumpe da prodaju, skladište da funkcionišu, neki zaposleni da nastave da rade sa nekom novom kompanijom. Međutim, to bi značilo i uništavanje jedne kompanije koja je sada prilično lepo spakovana, koja je vertikalno integrisana, u kojoj su sve investicije završene i to bi prosto bilo šteta za jednu kompaniju", kaže profesor Radosavljević za Insajder.
Druga opcija, koja se u javnosti pominje od samog početka krize, jeste nacionalizacija.
"Potrebno je dobro izvagati i u ekonomskom i u političkom smislu koja opcija je jeftinija, uslovno rečeno, za građane Srbije. Meni se čini da bi nacionalizacija kompanije u ovom trenutku izazvala i političke probleme i ekonomske probleme u budućnosti i da bi nas to koštalo mnogo više nego što kompanija u ovom trenutku stvarno vredi i nego što je vredela pre ovih sankcija, da preuzimanje i postavljanje menadžmenta verovatno neće doneti željeno rešenje", navodi Goran Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U kojoj zemlji se najduže radi? Holandija na vrhu liste EU
17.07.2026.•
7
Očekivano trajanje radnog veka u Evropskoj uniji dostiglo je prošle godine 37,5 godina, što je za 0,3 godine više nego 2024. i čak 2,3 godine više nego 2016. godine, objavila je evropska statistička služba Evrostat.
Srbija se kod Banke za razvoj Saveta Evrope zadužuje za 110 miliona evra za renoviranje bolnica
17.07.2026.•
9
Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu od 110 miliona evra između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za potrebe renoviranja zdravstevnih centara.
Poskupelo gorivo
17.07.2026.•
25
Benzin i dizel na pumpama u Srbiji od danas su skuplji za po dva dinara po litru.
Cene nafte porasle zbog eskalacije sukoba SAD i Irana
17.07.2026.•
3
Cene nafte porasle su danas nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran pojačali međusobne napade u Persijskom zalivu, dok narušeno primirje ograničava protok nafte kroz Ormuski moreuz.
Šta je Akcionarski fond i koliko para bi moglo da bude podeljeno građanima?
16.07.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je javnosti približio jedan fond koji postoji još od 2010. godine, a čiji su vlasnici građani Srbije i to ne posredno, preko države, već direktno, kao vlasnici akcija.
Vlada usvojila: Akcize na gorivo 20 odsto niže
16.07.2026.•
9
Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja podrazumeva dodatno smanjenje akciza za ukupno 20 odsto.
Svoje probleme sa strujom Srbija rešava ogromnim uvozom iz Hrvatske i Bosne
16.07.2026.•
9
Finalni podaci za spoljnu trgovinu u prošloj godini potvrđuju da se izvoz Srbije oporavlja naročito u oblasti eksploatacije ruda i proizvodnje automobila, ali i struje.
Nacionalni fudbalski stadion najverovatnije neće biti gotov za "Expo 2027": Više razloga za to
16.07.2026.•
28
Uprkos nedavnim izjavama predstavnika vlasti da će Nacionalni fudbalski stadion biti završen do početka "Expo 2027", izvesno je da se to neće dogoditi.
Broker objašnjava kako se formiraju cene goriva u Srbiji - što je i razlog zašto neće ići nadole
16.07.2026.•
4
Od petka bi država ponovo mogla da spusti akcize na gorivo i to ovoga puta za 20 odsto. Predsednik Srbije je rekao da će to predložiti Vladi i ministru finansija, kako bi se održala "pristojna cena" za građane.
Srbija se zadužila 500 miliona evra za modernizaciju Vojske
15.07.2026.•
20
Forbs Srbija dobio je potvrdu Ministarstva finansija da je Srbija realizovala emisiju šestogodišnjih obveznica u iznosu od 500 miliona evra koji je namenjen Vojsci Srbije.
Beograd prednjači u novogradnji, u maju izdato 2.329 građevinskih dozvola
15.07.2026.•
3
U Srbiji je u maju ove godine izdato 2.329 građevinskih dozvola, što je bilo 4,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Arsić: Zbog visokih akciza gorivo neće značajnije pojeftiniti
15.07.2026.•
3
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je danas da gorivo neće značajnije pojeftiniti i pored odluke Vlade Srbije o smanjenju akciza za dodatnih pet odsto.
Podneta tužba protiv Mete: Koristila AI da otpusti porodilje i osobe sa invaliditetom
15.07.2026.•
3
Grupa zaposlenih u kompaniji Meta podnela je tužbu saveznom sudu u Kaliforniji, tvrdeći da je kompanija koristila alate veštačke inteligencije za izbor radnika za otpuštanje.
Kineski izvoz automobila prvi put premašio milion vozila mesečno
15.07.2026.•
2
Kineski izvoz automobila dostigao je u junu novi rekord, prvi put premašivši milion vozila za jedan mesec, dok je ukupan izvoz ove zemlje porastao za 27 odsto i dodatno povećao trgovinski suficit Kine sa ostatkom sveta.
Srbija se zadužila za još 500 miliona evra i to na "neobičan" način
15.07.2026.•
20
Srbija se u ponedeljak, 14. jula, kroz takozvani privatni plasman obveznica (private bond placement) zadužila za 500 miliona evra.
Penzionerima pomoć do 15. septembra, u planu popusti i u privatnim zdravstvenim ustanovama
14.07.2026.•
10
Pomoć za penzionere biće isplaćena najkasnije do 15. septembra, najavio je direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
Prodaja telefona na najnižem nivou još od 2013: Nestašica memorijskih čipova zbog AI
14.07.2026.•
2
Globalne isporuke pametnih telefona pale su u drugom tromesečju 2026. za 11 odsto i dostigle najniži nivo još od 2013, pre svega zbog dugotrajnog nedostatka memorijskih čipova koji je povećao cene uređaja.
Međugodišnja inflacija u junu 2,7 odsto
13.07.2026.•
2
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Rojters: Evropi preti nestašica goriva zbog sukoba SAD i Irana
13.07.2026.•
5
Evropa je najizloženiji region posledicama rata između SAD i Irana kada je reč o snabdevanju energentima, navodi Rojters u analizi.
Koliko će Srbija ove godine platiti novčanih kazni i penala po tužbama?
13.07.2026.•
7
Srbija je prošle godine po osnovu novčanih kazni, penala po rešenju sudova i naknadne štete iz budžeta platila 24,2 milijarde dinara.
Evropa u prvoj polovini godine uvezla ruski LNG iz Jamala vredan šest milijardi evra
13.07.2026.•
2
Evropa je u prvoj polovini ove godine uvezla količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal u vrednosti od šest milijardi evra.
Komentari 42
Vlada
I neka ne prodaju trećim licima nego samo na svojim pumpama. Nema platnog prometa a radnici primaju plate. Od 1520 pumpi u Srbiji NIS-ove su 350, ostale mogu da se snabdevaju iz uvoza . Rešenje postoji samo je dizanje tenzije i zamajavanje naroda. Mi nećemo ni osetiti sankcije NIS-u.
Milan
Prolaznik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar