Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Foto: 021.rs
Stručnjak za energetiku Željko Marković za Danas ukazuje da ako Rafinerija stane i NIS ne bude u mogućnosti da posluje, onda ide u stečaj.
"To za građane znači da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Dakle, prestaće sa radom oko 30 odsto pumpi, a na ostalima će moći da se kupuje", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, to će u Beogradu možda i moći da se amortizuje uz veće gužve na pumpama, dok su manja mesta upitna.
Ipak, kako dodaje, goriva će u prvo vreme biti iz uvoza, a imamo i rezerve.
"Taj period, prema najavi predsednika Vučića, ističe 15. januara. To znači oko mesec do mesec i po dana, jer Rafinerija ne radi već neko vreme, što znači da smo neke rezerve već trošili", podseća Marković.
Prema njegovoj proceni, do Nove godine će biti normalnog snabdevanja, a za period posle se očekuje da država reaguje.
Dva poteza su jedina moguća trenutno, smatra sagovornik beogradskog lista.
"Ili da NIS ode u stečaj, pa da ga država otkupi iz stečaja, ili će država morati da pribegne nacionalizaciji. Jedino tako može da se obezbedi da nam se skinu sankcije i da Rafinerija opet počne da radi", poručuje Marković.
Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas ukazuje da bi prekid platnog prometa značio da domaće i međunarodne transakcije više ne mogu da se izvrše.
"NIS ne bi mogao da plaća dobavljače sirove nafte, transport, rezervne delove i druge usluge. Ne bi mogao da prima uplate od kupaca, niti da isplaćuje plate, poreze i doprinose. Ne bi mogao da servisira kredite, garancije, niti da plaća državi akcize i PDV. Drugim rečima, kompanija bi ostala bez novčanog toka, koji je osnov svakodnevnog funkcionisanja", objašnjava on.
U takvim uslovima kompanija praktično ne funkcioniše, naglašava Vasić.
"Veliki sistem kao što je NIS ne može da obavlja posao ni 48 sati bez platnog prometa. Nabavka sirove nafte se plaća unapred, rafinerije i pumpe imaju velike dnevne operativne troškove, logistički lanac mora konstantno da se finansira, a međunarodni partneri automatski prekidaju isporuke kada ne postoji finansijsko pokriće. Ovo nije manja firma koja može da radi sa gotovinom - govorimo o više od 13.000 zaposlenih i o jednoj od najkompleksnijih industrijskih operacija u zemlji", ukazuje on.
Kako sumira, u takvim okolnostima kompanija ne može da funkcioniše.
"Bez platnog prometa i međunarodne bankarske korespondencije, kompanija je faktički blokirana", napominje.
To, prema njegovim rečima, dovodi do operativne paralize, sa brojnim posledicama.
"Prva je obustava nabavke sirove nafte, jer niko ne isporučuje robu bez unapred obezbeđenog plaćanja. Zatim dolazi zastoj u proizvodnji u rafinerijama – što se već desilo. Prerada nafte je obustavljena. Sledi smanjenje i eventualni prekid snabdevanja pumpi, pa posle toga poremećaj tržišta derivata u Srbiji, a država bi morala da interveniše dodatnim uvozom. Dalje slede udari na budžet, jer je NIS među najvećim uplatiocima fiskalnih prihoda. Tu su i ekonomski i politički pritisak da se pronađe brzo rešenje", objašnjava Vasić.
Prestanak rada Rafinerije nafte u Pančevu biće strašan udarac za srpski budžet, a problem gasnog aranžmana koji sa Rusima ističe krajem decembra, čime se u pitanje dovodi snabdevanje Srbije ovim energentom, biće još veći, izjavio je za N1 ekspert za energetiku Miloš Zdravković. On dodaje da će posle zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postati dolina gladi.
Zdravković je rekao da je Naftna industrija Srbije najveći biznis koji se generiše u Srbiji i najveći punilac budžeta, te da u vesti da nije dobijena licenca od SAD za nastavak snabdevanja naftnom rafinerije u Pančevu nema ničega dobrog.
"Bez te američke licence rafinerija jednostavno ne može da radi. Sve te priče da postoje alternativni pravci snabdevanja za srpsku rafineriju - ne postoje. Nažalost, država Srbija nema izlaz na more. Država Srbija nije povezana na Družbu (naftovod). Rafinerija je predviđena i koncipirana kada je građena u doba bivše SFRJ-a da se snabdeva putem Janafa. Priča da se snabdeva tankerima, baržama preko Dunava, to je ekonomski neisplativa priča. Pitanje je da li je i fizički izvodljivo - prvi niski vodostaji bi zaustavili dotok nafte", objašnjava on.
Govoreći o tome koliki će to udarac biti za privredu, on ističe da bi, ako bi došlo do zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postalo dolina gladi.
"Na kraju će građani to da osete. Možda u početku neće, država može nekim merama to da izbalansira – nekim kreditnim zaduživanjem. Ako znamo da je prihod Rafinerije bio oko 600 milijardi dinara godišnje, dobit njena 70 milijardi dinara. To će biti veoma strašan udarac za srpski budžet, pomenuli smo cifru, što direktno, što indirektno dve milijarde evra godišnje", kaže energetski ekspert za N1.
Uprkos tome, problem koji Srbija ima kada je snabdevanje gasom u pitanju, je, prema njegovoj oceni, još veći od problema sa NIS-om.
"Postoje države koje nemaju svoje rafinerije, pa uvoze derivate. Mi derivate možemo da uvozimo, ali osetiće građani - to što rafinerija ne radi će da košta. Ali što se tiče gasa, tu je problem daleko složeniji. Srbija godišnje troši između 2,8 i 3 milijarde kubika gasa. Gasovodna infrastruktura u ovom delu Evrope je slabije razvijena. Govorimo o infrastrukturi koja ne zavisi od Ruske federacije. Jedini pravac za snabdevanja gasa u Srbiji koji uopšte ne zavisi od Rusa jeste pravac iz Bugarske, taj interkonektor koji je predviđen kapaciteta 1,8 milijardi kubika godišnje vezan je za grčku luku Aleksandropolos i njihov gasni terminal. Međutim, gas ne kupuje kao dragsturu, morate da imate ugovore, znači opet dostupnost gasa. Postoji, naravno, mogućnost alternativnog snabdevanja iz Mađarske, ali to je opet geopolitička odluka. Da li mi možemo da računamo na Mađare? Nadam se da možemo", naveo je Zdravković.
Ekonomista Ivan Arnautović izjavio je da bi prestanak rada NIS-a doneo ozbiljne posledice, ali da je siguran da nestašice goriva neće biti. On je za Tanjug rekao da, pored problema u punjenju budžeta i snabdevanju gorivom, postoji socijalni problem zaposlenih u toj kompaniji.
"Imamo ogroman broj zaposlenih, skoro 13.000 ljudi. Pa samo sa tog socijalnog aspekta, puta članovi porodice, to je jedan manji grad u Srbiji", rekao je Arnautović.
Govoreći o sekundarnim sankcijama, on je naveo da to podrazumeva da potpuno prestaje platni promet sa NIS-om.
"Bila bi najgora sekundarna mera da se to prenese i na Narodnu banku Srbije, to je onda potpuna blokada funkcionisanja jedne države koje se, nadam se, neće desiti. To ni po cenu ne znam čega ne smemo da dozvolimo", rekao je Arnautović.
Ističe da je NIS zadužen za oko 400 miliona evra i da onog trenutka kada dođe do prestanka platnog prometa, istog trenutka ti krediti dospevaju na naplatu.
"Sve u istom trenutku dospeva na prinudnu naplatu jer više neće niko da vas kreditira. Mene su pre nekoliko meseci kritikovali jer sam govorio o stečaju, a u ovom momentu, nije ni to isključeno", ocenio je Arnautović.
Ekspert za energetiku Miodrag Kapor ocenjuje za N1 da u Srbiji ne bi trebalo da bude nestašica benzina.
"Na stranu cena, već imamo komercijalne učesnike na tržištu koji već uveliko grade skladišta i, prema svemu sudeći, obezbediće dovoljno količina naftnih derivata. Mislite da neće biti nestašica? On (predsednik Aleksandar Vučić) je rekao makar do nekog vremena. Opet treba imati u vidu da NIS ima pod svojom kontrolom oko 400 benzinskih stanica - oko 130 direktno u svom vlasništvu ostale su franšize, ali svejedno može da izazove to da građani moraju da obave duže putovanje da bi imali naftnih derivata. Ako se liberalizuje tržište, učesnici će preuzeti neke od tih udela. To, naravno, zavisi od vladine politike", kaže stručnjak za energetiku.
Ocenjuje da nacionalizacija NIS-a preostaje kao jedino rešenje, mada će se, ističe, verovatno to nazvati drugačijim terminom.
"Mada će on (predsednik Aleksandar Vučić) to vervatno na kraju nazvati drugačijim terminom - eksproprijacija ili nacionalizacija, ne konfiskacija, mada i to nije nemoguće. Ali, ako ulazimo u ovaj period od 50 dana, ja teško mogu zamisliti scenarije ovih sekundarnih sankcija, da se nastavi platni promet u nedogled. Iako sam video da je NIS stavio menice u Erste banku. Dakle, međunarodne institucije još funkcionišu ovde sa NIS-om, što jeste znak da možda neposredna opasnost još nije prisutna. Tako da treba pratimo te aktivnosti stranih banaka u Srbiji sa NIS-om", kaže on.
Ukoliko bismo predupredili uvođenje sekundarnih sankcija, kako navodi, onda se automatski ulazi u stečaj - uvodi se prinudna uprava, Srbija preuzima kontrolu i onda sve teče dalje po zakonu. To bi, prema njegovom mišljenju, bilo racionalno da se desi već sutra.
"U suprotnom smo u riziku ne samo dobijanja sekundarnih sankcija, nego i u reputacionim riziku", objašnjava on.
Pročitaj još
Profesor FEFA Goran Radosavljević kaže za Insajder da Amerikanci i Rusi guraju srpsku vlast u nešto što ne želi, a to je donošenje odluke u vezi sa NIS-om. Dodaje da su u ovom trenutku moguća samo dva rešenja, od kojih je prvo - stečaj.
"Naravno, neće biti lako jednu takvu kompaniju uvesti u stečaj, ali ako ne bude mogla da servisira svoje obaveze, ako ne bude mogla da radi, da prodaje svoje proizvode na tržištu, kompanija ima velike obaveze prema bankama, velike obaveze prema državi koje se mere u stotinama miliona evra, vrlo brzo bi mogla da dođe u stečaj. Hipotetički, posmatrano ukoliko bi se to desilo, iz stečaja bi država mogla da kupi Rafineriju i da nastavi poslovanje, mogla bi da rasprodaje određenu imovinu u kompaniji. To bi, opet u kratkom roku, rešilo neke probleme i izvuklo nas iz ove krize. Rafinerija bi mogla nastaviti da radi, pumpe da prodaju, skladište da funkcionišu, neki zaposleni da nastave da rade sa nekom novom kompanijom. Međutim, to bi značilo i uništavanje jedne kompanije koja je sada prilično lepo spakovana, koja je vertikalno integrisana, u kojoj su sve investicije završene i to bi prosto bilo šteta za jednu kompaniju", kaže profesor Radosavljević za Insajder.
Druga opcija, koja se u javnosti pominje od samog početka krize, jeste nacionalizacija.
"Potrebno je dobro izvagati i u ekonomskom i u političkom smislu koja opcija je jeftinija, uslovno rečeno, za građane Srbije. Meni se čini da bi nacionalizacija kompanije u ovom trenutku izazvala i političke probleme i ekonomske probleme u budućnosti i da bi nas to koštalo mnogo više nego što kompanija u ovom trenutku stvarno vredi i nego što je vredela pre ovih sankcija, da preuzimanje i postavljanje menadžmenta verovatno neće doneti željeno rešenje", navodi Goran Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
2
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
22
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
3
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
AI bum podstiče inflaciju: Teret na građanima i manjim firmama
20.10.2026.•
0
Američke Federalne rezerve (FED) suočavaju se sa sve većim izazovom u suzbijanju inflacije, jer snažna ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i rast cena.
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
19
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
35
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
Komentari 42
Vlada
I neka ne prodaju trećim licima nego samo na svojim pumpama. Nema platnog prometa a radnici primaju plate. Od 1520 pumpi u Srbiji NIS-ove su 350, ostale mogu da se snabdevaju iz uvoza . Rešenje postoji samo je dizanje tenzije i zamajavanje naroda. Mi nećemo ni osetiti sankcije NIS-u.
Milan
Prolaznik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar