Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Foto: 021.rs
Stručnjak za energetiku Željko Marković za Danas ukazuje da ako Rafinerija stane i NIS ne bude u mogućnosti da posluje, onda ide u stečaj.
"To za građane znači da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Dakle, prestaće sa radom oko 30 odsto pumpi, a na ostalima će moći da se kupuje", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, to će u Beogradu možda i moći da se amortizuje uz veće gužve na pumpama, dok su manja mesta upitna.
Ipak, kako dodaje, goriva će u prvo vreme biti iz uvoza, a imamo i rezerve.
"Taj period, prema najavi predsednika Vučića, ističe 15. januara. To znači oko mesec do mesec i po dana, jer Rafinerija ne radi već neko vreme, što znači da smo neke rezerve već trošili", podseća Marković.
Prema njegovoj proceni, do Nove godine će biti normalnog snabdevanja, a za period posle se očekuje da država reaguje.
Dva poteza su jedina moguća trenutno, smatra sagovornik beogradskog lista.
"Ili da NIS ode u stečaj, pa da ga država otkupi iz stečaja, ili će država morati da pribegne nacionalizaciji. Jedino tako može da se obezbedi da nam se skinu sankcije i da Rafinerija opet počne da radi", poručuje Marković.
Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas ukazuje da bi prekid platnog prometa značio da domaće i međunarodne transakcije više ne mogu da se izvrše.
"NIS ne bi mogao da plaća dobavljače sirove nafte, transport, rezervne delove i druge usluge. Ne bi mogao da prima uplate od kupaca, niti da isplaćuje plate, poreze i doprinose. Ne bi mogao da servisira kredite, garancije, niti da plaća državi akcize i PDV. Drugim rečima, kompanija bi ostala bez novčanog toka, koji je osnov svakodnevnog funkcionisanja", objašnjava on.
U takvim uslovima kompanija praktično ne funkcioniše, naglašava Vasić.
"Veliki sistem kao što je NIS ne može da obavlja posao ni 48 sati bez platnog prometa. Nabavka sirove nafte se plaća unapred, rafinerije i pumpe imaju velike dnevne operativne troškove, logistički lanac mora konstantno da se finansira, a međunarodni partneri automatski prekidaju isporuke kada ne postoji finansijsko pokriće. Ovo nije manja firma koja može da radi sa gotovinom - govorimo o više od 13.000 zaposlenih i o jednoj od najkompleksnijih industrijskih operacija u zemlji", ukazuje on.
Kako sumira, u takvim okolnostima kompanija ne može da funkcioniše.
"Bez platnog prometa i međunarodne bankarske korespondencije, kompanija je faktički blokirana", napominje.
To, prema njegovim rečima, dovodi do operativne paralize, sa brojnim posledicama.
"Prva je obustava nabavke sirove nafte, jer niko ne isporučuje robu bez unapred obezbeđenog plaćanja. Zatim dolazi zastoj u proizvodnji u rafinerijama – što se već desilo. Prerada nafte je obustavljena. Sledi smanjenje i eventualni prekid snabdevanja pumpi, pa posle toga poremećaj tržišta derivata u Srbiji, a država bi morala da interveniše dodatnim uvozom. Dalje slede udari na budžet, jer je NIS među najvećim uplatiocima fiskalnih prihoda. Tu su i ekonomski i politički pritisak da se pronađe brzo rešenje", objašnjava Vasić.
Prestanak rada Rafinerije nafte u Pančevu biće strašan udarac za srpski budžet, a problem gasnog aranžmana koji sa Rusima ističe krajem decembra, čime se u pitanje dovodi snabdevanje Srbije ovim energentom, biće još veći, izjavio je za N1 ekspert za energetiku Miloš Zdravković. On dodaje da će posle zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postati dolina gladi.
Zdravković je rekao da je Naftna industrija Srbije najveći biznis koji se generiše u Srbiji i najveći punilac budžeta, te da u vesti da nije dobijena licenca od SAD za nastavak snabdevanja naftnom rafinerije u Pančevu nema ničega dobrog.
"Bez te američke licence rafinerija jednostavno ne može da radi. Sve te priče da postoje alternativni pravci snabdevanja za srpsku rafineriju - ne postoje. Nažalost, država Srbija nema izlaz na more. Država Srbija nije povezana na Družbu (naftovod). Rafinerija je predviđena i koncipirana kada je građena u doba bivše SFRJ-a da se snabdeva putem Janafa. Priča da se snabdeva tankerima, baržama preko Dunava, to je ekonomski neisplativa priča. Pitanje je da li je i fizički izvodljivo - prvi niski vodostaji bi zaustavili dotok nafte", objašnjava on.
Govoreći o tome koliki će to udarac biti za privredu, on ističe da bi, ako bi došlo do zaustavljanja Rafinerije i Petrohemije, Pančevo verovatno postalo dolina gladi.
"Na kraju će građani to da osete. Možda u početku neće, država može nekim merama to da izbalansira – nekim kreditnim zaduživanjem. Ako znamo da je prihod Rafinerije bio oko 600 milijardi dinara godišnje, dobit njena 70 milijardi dinara. To će biti veoma strašan udarac za srpski budžet, pomenuli smo cifru, što direktno, što indirektno dve milijarde evra godišnje", kaže energetski ekspert za N1.
Uprkos tome, problem koji Srbija ima kada je snabdevanje gasom u pitanju, je, prema njegovoj oceni, još veći od problema sa NIS-om.
"Postoje države koje nemaju svoje rafinerije, pa uvoze derivate. Mi derivate možemo da uvozimo, ali osetiće građani - to što rafinerija ne radi će da košta. Ali što se tiče gasa, tu je problem daleko složeniji. Srbija godišnje troši između 2,8 i 3 milijarde kubika gasa. Gasovodna infrastruktura u ovom delu Evrope je slabije razvijena. Govorimo o infrastrukturi koja ne zavisi od Ruske federacije. Jedini pravac za snabdevanja gasa u Srbiji koji uopšte ne zavisi od Rusa jeste pravac iz Bugarske, taj interkonektor koji je predviđen kapaciteta 1,8 milijardi kubika godišnje vezan je za grčku luku Aleksandropolos i njihov gasni terminal. Međutim, gas ne kupuje kao dragsturu, morate da imate ugovore, znači opet dostupnost gasa. Postoji, naravno, mogućnost alternativnog snabdevanja iz Mađarske, ali to je opet geopolitička odluka. Da li mi možemo da računamo na Mađare? Nadam se da možemo", naveo je Zdravković.
Ekonomista Ivan Arnautović izjavio je da bi prestanak rada NIS-a doneo ozbiljne posledice, ali da je siguran da nestašice goriva neće biti. On je za Tanjug rekao da, pored problema u punjenju budžeta i snabdevanju gorivom, postoji socijalni problem zaposlenih u toj kompaniji.
"Imamo ogroman broj zaposlenih, skoro 13.000 ljudi. Pa samo sa tog socijalnog aspekta, puta članovi porodice, to je jedan manji grad u Srbiji", rekao je Arnautović.
Govoreći o sekundarnim sankcijama, on je naveo da to podrazumeva da potpuno prestaje platni promet sa NIS-om.
"Bila bi najgora sekundarna mera da se to prenese i na Narodnu banku Srbije, to je onda potpuna blokada funkcionisanja jedne države koje se, nadam se, neće desiti. To ni po cenu ne znam čega ne smemo da dozvolimo", rekao je Arnautović.
Ističe da je NIS zadužen za oko 400 miliona evra i da onog trenutka kada dođe do prestanka platnog prometa, istog trenutka ti krediti dospevaju na naplatu.
"Sve u istom trenutku dospeva na prinudnu naplatu jer više neće niko da vas kreditira. Mene su pre nekoliko meseci kritikovali jer sam govorio o stečaju, a u ovom momentu, nije ni to isključeno", ocenio je Arnautović.
Ekspert za energetiku Miodrag Kapor ocenjuje za N1 da u Srbiji ne bi trebalo da bude nestašica benzina.
"Na stranu cena, već imamo komercijalne učesnike na tržištu koji već uveliko grade skladišta i, prema svemu sudeći, obezbediće dovoljno količina naftnih derivata. Mislite da neće biti nestašica? On (predsednik Aleksandar Vučić) je rekao makar do nekog vremena. Opet treba imati u vidu da NIS ima pod svojom kontrolom oko 400 benzinskih stanica - oko 130 direktno u svom vlasništvu ostale su franšize, ali svejedno može da izazove to da građani moraju da obave duže putovanje da bi imali naftnih derivata. Ako se liberalizuje tržište, učesnici će preuzeti neke od tih udela. To, naravno, zavisi od vladine politike", kaže stručnjak za energetiku.
Ocenjuje da nacionalizacija NIS-a preostaje kao jedino rešenje, mada će se, ističe, verovatno to nazvati drugačijim terminom.
"Mada će on (predsednik Aleksandar Vučić) to vervatno na kraju nazvati drugačijim terminom - eksproprijacija ili nacionalizacija, ne konfiskacija, mada i to nije nemoguće. Ali, ako ulazimo u ovaj period od 50 dana, ja teško mogu zamisliti scenarije ovih sekundarnih sankcija, da se nastavi platni promet u nedogled. Iako sam video da je NIS stavio menice u Erste banku. Dakle, međunarodne institucije još funkcionišu ovde sa NIS-om, što jeste znak da možda neposredna opasnost još nije prisutna. Tako da treba pratimo te aktivnosti stranih banaka u Srbiji sa NIS-om", kaže on.
Ukoliko bismo predupredili uvođenje sekundarnih sankcija, kako navodi, onda se automatski ulazi u stečaj - uvodi se prinudna uprava, Srbija preuzima kontrolu i onda sve teče dalje po zakonu. To bi, prema njegovom mišljenju, bilo racionalno da se desi već sutra.
"U suprotnom smo u riziku ne samo dobijanja sekundarnih sankcija, nego i u reputacionim riziku", objašnjava on.
Pročitaj još
Profesor FEFA Goran Radosavljević kaže za Insajder da Amerikanci i Rusi guraju srpsku vlast u nešto što ne želi, a to je donošenje odluke u vezi sa NIS-om. Dodaje da su u ovom trenutku moguća samo dva rešenja, od kojih je prvo - stečaj.
"Naravno, neće biti lako jednu takvu kompaniju uvesti u stečaj, ali ako ne bude mogla da servisira svoje obaveze, ako ne bude mogla da radi, da prodaje svoje proizvode na tržištu, kompanija ima velike obaveze prema bankama, velike obaveze prema državi koje se mere u stotinama miliona evra, vrlo brzo bi mogla da dođe u stečaj. Hipotetički, posmatrano ukoliko bi se to desilo, iz stečaja bi država mogla da kupi Rafineriju i da nastavi poslovanje, mogla bi da rasprodaje određenu imovinu u kompaniji. To bi, opet u kratkom roku, rešilo neke probleme i izvuklo nas iz ove krize. Rafinerija bi mogla nastaviti da radi, pumpe da prodaju, skladište da funkcionišu, neki zaposleni da nastave da rade sa nekom novom kompanijom. Međutim, to bi značilo i uništavanje jedne kompanije koja je sada prilično lepo spakovana, koja je vertikalno integrisana, u kojoj su sve investicije završene i to bi prosto bilo šteta za jednu kompaniju", kaže profesor Radosavljević za Insajder.
Druga opcija, koja se u javnosti pominje od samog početka krize, jeste nacionalizacija.
"Potrebno je dobro izvagati i u ekonomskom i u političkom smislu koja opcija je jeftinija, uslovno rečeno, za građane Srbije. Meni se čini da bi nacionalizacija kompanije u ovom trenutku izazvala i političke probleme i ekonomske probleme u budućnosti i da bi nas to koštalo mnogo više nego što kompanija u ovom trenutku stvarno vredi i nego što je vredela pre ovih sankcija, da preuzimanje i postavljanje menadžmenta verovatno neće doneti željeno rešenje", navodi Goran Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
1
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
6
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
8
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
1
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
8
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
9
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Sijarto: Bez Mađarske nema energetske bezbednosti u Srbiji - i obrnuto
15.01.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da se razgovori između ruske strane i MOL-a završe do kraja nedelje, i da se potpiše obavezujući sporazum.
Petrović: Motor privrednog rasta Srbije bili motači kablova i jeftina radna snaga, a toga više nema
15.01.2026.•
16
Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Pavle Petrović.
SAD produžile ovlašćenje za transakcije sa Lukoilom
15.01.2026.•
2
Američko ministarstvo finansija produžilo je dozvolu za transakcije sa Lukoilom do 28. februara, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.
MMF traži kontrolu trošenja para iz budžeta Beograda: Skoro nema novca za investicije
14.01.2026.•
10
Vlada Srbije je na zahtev MMF-a prihvatila da se finansijsko poslovanje grada Beograda i njegovih preduzeća "stavi pod nadzor" i da se uradi eksterna revizija.
Nakon sedam meseci: Evropska komisija uplaćuje Srbiji prvih 57 miliona evra iz Plana rasta
14.01.2026.•
18
Evropska komisija je posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Komentari 42
Vlada
I neka ne prodaju trećim licima nego samo na svojim pumpama. Nema platnog prometa a radnici primaju plate. Od 1520 pumpi u Srbiji NIS-ove su 350, ostale mogu da se snabdevaju iz uvoza . Rešenje postoji samo je dizanje tenzije i zamajavanje naroda. Mi nećemo ni osetiti sankcije NIS-u.
Milan
Prolaznik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar