Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe

Autor: Insajder

Info
30.05.2026.
08:55 > 09:04
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
U javnosti se, kako kaže, često manipuliše nominalnim iznosima, dok se izostavlja pitanje kupovne moći.
 
"Kod nas je u javnom životu ekstremno prisutan politički agresivni marketing koji iz korpe informacija vadi samo one koje mu mogu ići u korist. Strašno se manipuliše takozvanom monetarnom iluzijom. Predsednik i Vlada nam obećavaju evre, a ne govore koliko je to benzina, paradajza ili nečega drugog", kaže Zec za Insajder.
Govoreći o prosečnoj zaradi od nešto više od 121.000 dinara, odnosno nešto više od hiljadu evra, Zec navodi da taj podatak ne govori dovoljno o tome kako živi najveći broj građana. Prema njegovim rečima, mnogo je važnije pitanje medijalne zarade, odnosno primanja koja realnije pokazuju položaj većine zaposlenih.
 
"Apsolutno, ona ne oslikava stanje. Ona je jedan statistički prosek. Nama je problem medijalna plata, odnosno kolika je plata najvećeg broja ljudi. To je sasvim drugi broj i daleko je od tog iznosa. A onda je najvažnija stvar kolika je kupovna moć te plate, da li ona raste ili pada."
On ocenjuje da se Srbija često poredi sa zemljama Zapadnog Balkana, ali da se i u tim poređenjima izostavlja nivo cena. Kako kaže, isti iznos u evrima ne znači isti standard u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini ili Albaniji.
 
"Mi se junačimo sad na Zapadnom Balkanu. Tu su Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i tako dalje, pa smo mi u trci sa njima. Međutim, opšti nivo cena u Makedoniji je daleko manji nego u Srbiji. Možete ručati za deset evra, a u Beogradu ni za pedeset."
Na pitanje koliko je smisleno poređenje današnjih plata sa platama iz 2012. godine, Zec kaže da nominalni rast ne pokazuje koliko se zaista bolje živi. Kako objašnjava, realan dohodak se meri robama i uslugama koje građani mogu da kupe, a ne samo iznosom u evrima.
 
"Kad uporedite platu 2012. godine i današnju sa realnim robama, ona je tu negde ili možda koji procenat iznad toga. Sa trista evra se moglo kupiti skoro isto benzina kao što danas može za šeststo evra. Problem je realnog dohotka, problem je proseka koji imate u Beogradu, naročito u Srbiji, gde strane kompanije imaju ljude sa platom od deset hiljada evra, bonuse i tako dalje, i to sve ulazi u prosečnu platu."
 
Zec dodaje da se u javnosti retko govori o tome koliko godina rada je potrebno za kupovinu stana, koliko košta prosečan automobil ili koliko osnovnih proizvoda može da se kupi za prosečnu zaradu. To su, prema njegovoj oceni, pokazatelji koji mnogo jasnije govore o životnom standardu.
 
"Zato nam niko ne kaže koliko mi benzina zarađujemo, koliko nam treba godina radnog staža da platimo kvadrat stana. Tad su stanovi bili dvesta, trista, petsto maraka, a sad su pet hiljada evra. Prosečan automobil je bio petnaestak hiljada evra, a sad je takav isti automobil četrdeset pet hiljada evra. I tako na stotinu stvari."
 
Komentarišući procene da je Srbiji potrebno više od dve decenije da dostigne evropski prosek zarada, Zec ocenjuje da takve procene polaze od pogrešne pretpostavke da druge zemlje stoje u mestu, dok Srbija napreduje. On smatra da Srbija, umesto približavanja razvijenijim državama, od njih dodatno zaostaje.
 
"To bi moglo kad bi oni stajali, a mi išli napred. Ono što je problem za Srbiju jeste to što mi ne idemo na konvergenciju koja bi bila prirodna. Mi čak, kao nerazvijena zemlja, dalje divergiramo od Evrope. Istočna Evropa je konvergirala prema proseku Evropske unije – Rumuni, Bugari, da ne govorim Česi i Poljaci, koji su sada jedna od ključnih zemalja evropskog bloka."
 
Govoreći o inflaciji i kursu dinara, Zec kaže da Srbija živi u sistemu koji zavisi od priliva kapitala iz inostranstva, doznaka i stranih investicija. Svaki poremećaj u tom prilivu, prema njegovoj oceni, može otvoriti pitanje stabilnosti kursa i platno-bilansne ravnoteže.
 
"Mi živimo u državi koja ima presirani kurs. Zato vlast stalno govori o evrima. To je monetarna iluzija. Evro se hrani dotokom kapitala iz inostranstva, doznakama i investicijama. Svaki mali poremećaj u dotoku investicija izazvaće problem kursa. Kad odliv novca i deviza bude veći nego priliv, mi ćemo upasti u platno-bilansnu neravnotežu."
 
On ocenjuje da je Srbija u svetsku podelu rada ušla nudeći jeftinu radnu snagu, ali da taj model više nije održiv. 
 
"Mi živimo u jednoj vrsti monetarne iluzije koja nema proizvodnu podlogu. To je problem. Mi gubimo trku u produktivnosti rada. Ušli smo u svetsku podelu rada nudeći jeftin rad koga više nemamo. Nadnice rastu i minimalne plate rastu, i onda gubimo konkurentsku privlačnost za strane investitore. Zato se malo-malo pa neka fabrika zatvori."
 
Izlaz iz takve situacije, prema njegovom mišljenju, ne može biti nastavak istog ekonomskog modela, već povratak znanju, obrazovanju i industrijama koje stvaraju veću vrednost. Zec upozorava da je Srbija, kako kaže, ponizila obrazovanje i izgubila odnos prema znanju kao osnovi razvoja.
 
Dodaje da se ne može graditi ozbiljan razvoj ako se zemlja zadržava na sklapanju tuđih proizvoda, bez sopstvenih inovacija, tehnologije i brendova. Prema njegovim rečima, najveća zarada je tamo gde nastaju ideje, a ne tamo gde se obavlja završna montaža.
 
"Stalno nešto sklapamo. Od toga da pravimo kablove za nemačku industriju, pa kad to počne da propada, sada ćemo sklapati tuđe robote. Zarađuje se samo na inovaciji, na onome ko je izmislio robot, softver i hardver. Možeš da sklopiš Lego kockice, ali Lego kockice su iz Danske. On je napravio brend i on ima prihod od toga."
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

PLATE strani investitori

Komentari 41

Hronološki Najpopularniji

  • Nenad

    31.05.2026 • 15:47
    Pakao
    Jà sam se vratio iz Italije 2011g... tad je u Srbiji bio raj...100€ je vredelo ko kuca... danas nista...vracam se u firencu ponovo jer je zivot danas duplo jeftiniji u italiji.

  • С.ђ

    31.05.2026 • 09:32
    С.ђ
    Мени је никада боље као задњих пет година, само да потраја а потрајаће

  • Zoki

    30.05.2026 • 21:54
    Statistika
    Sva sreca da je ovakav ekonomista u penziji. Dok je bio aktivan on se kleo bas u ovu statistiku. Pa dobro Zeko pronadjinti novu rupu na saksiji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 41 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Procena mogućeg izbornog ishoda: Studentskoj listi 48,5 odsto glasova na izborima, a SNS 38,6 odsto
Procena mogućeg izbornog ishoda: Studentskoj listi 48,5 odsto glasova na izborima, a SNS 38,6 odsto
Srbija jedina iz Evrope poslala predstavnika na proslavu godišnjice pobede talibana u Avganistanu - zašto?
Srbija jedina iz Evrope poslala predstavnika na proslavu godišnjice pobede talibana u Avganistanu - zašto?
Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić
Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Propala prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku

Propala prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku

27.08.2026.• 6
Prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku i privatizacija tog državnog preduzeća propala je zbog toga što niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 milion evra, kolika je bila početna cena.
Najkomentarisanije