Policajci u EU mentalno zdravlje proveravaju na tri do pet godina: Kakva je situacija na Balkanu?
Policajci u državama Evropske unije idu na preglede vezane za mentalno zdravlje na tri do pet godina. Sa druge strane, u zemljama Zapadnog Balkana to nije slučaj.
Foto: 021.rs
Kako piše Radio slobodna Evropa (RSE), mnogi policajci ne mogu ni da se sete kada su proveravali posledice stresa kojem su nesumnjivo izloženi radeći svoj posao.
Prema podacima, npr. policijskih agencija u Bosni i Hercegovini, sistematski pregledi obavezni su samo prilikom zapošljavanja, nakon čega neki pripadnici policije odu u penziju i nikada ne urade test radne sposobnosti, uključujući i psihološku procenu.
U potrazi za utvrđivanjem stvarnog stanja na terenu u državama Zapadnog Balkana, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i toga kako i koliko se brine za mentalno zdravlje policajaca bilo je teško doći do odgovora.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je naišao na zid ćutanja, naročito institucija (ministarstva unutrašnjih poslova) koje nisu odgovarale na upite o procedurama i pravilima, redovnim, godišnjim sistematskim pregledima koji bi uključivali i procenu mentalnog stanja aktivnih policajca koji se svakodnevno susreću i moraju da se nose sa rubnim oblicima ljudskog ponašanja.
Odgovor je stigao iz Nezavisnog sindikata policije Crne Gore u čijem pismo stoji da je "teško se setiti kada je urađen poslednji sistematski pregled policijskih službenika", te da je "razumljivo zašto država ne želi da organizuje sistematske preglede" jer bi rezultati "bili poražavajući i pokazali bi da ogroman broj policajaca ne zadovoljava kriterijume za obavljanje ove izuzetno teške i zahtevne profesije".
"Lista ozbiljnih zdravstvenih problema od krvnog pritiska, srčanih problema, povišenog šećera u krvi, problemi sa venama, kičmenim stubom i vidom samo su neki sa kojima se suočavaju crnogorski policajci", kako stoji u pismu iz Nezavisnog sindikata policije Crne Gore.
Pored fizičkih problema, u pismu se navodi kako "treba priznati da jedan broj kolega verovatno ima i probleme psihičke prirode, koji značajno utiču kako na njihove privatne živote, tako u na obavljanje službenih zadataka".
Na pitanje da li postoje psihološke obuke kojima bi policajci znali da pomognu sami sebi, ali i da se odnose prema ljudima sa kojima stupaju u interakciju, Nezavisni sindikat Crne Gore kaže da nemaju, kao druge policije, "psihologa sa kojim bi razgovarali i nalazili izlaz iz teških i kriznih situacija".
"Crnogorski policajci su prepušteni sami sebi i o njihovom mentalnom zdravlju niko ne brine", navodi se u odgovoru za RSE.
Svaki sedmi s PTSP-om
Jedan od sedam policajaca u svetu patio je od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ili depresije, a svaki deseti se borio s drugim mentalnim bolestima.
Ovo je podatak koji je 2020. godine objavljen u istraživanju na portalu američke vlade Nacional Libary of Medicine, naslovljenom "Globalna prevalencija (rasprostranjenost) i faktori rizika za probleme mentalnog zdravlja kod policijskog osoblja: sistematski pregledi i meta-analize".
U istraživanju se navodi kako se policajci suočavaju sa velikim rizikom od mogućnosti da razviju probleme vezane za mentalno zdravlje, iako pouzdane procene njihovih psiholoških problema i dalje ostaju nepoznate.
Pretraženo je 16 baza podataka i pregledano 11.506 članaka na temu koji su objavljeni od januara 1980. do 2019. godine. Uključeno je gotovo 70 studija koje su obuhvatile 272.463 policajca iz 24 države sveta.
Mentalni poremećaji u vezi kojih se utvrđivao stepen rizika su: depresija, PTSP, generalni anksiozni poremećaj, samoubilačke misli, alkoholizam i povećanje agresije pod uticajem alkohola.
Najjači faktor rizika za depresiju i samoubilačke misli bio je veći profesionalni stres, a najjači faktori rizika za PTSP pored stresa na poslu bilo je i razvijanje strategija izbegavanja suočavanja sa problemom, odnosno stresnom situacijom.
Zaključeno je kako je rasprostranjenost problema mentalnog zdravlja među policajcima dvostruko veća od podataka koji su ranije bili vezivani za miješane uzorke rezultata pripadnika hitnih službi koji su pojačani slabom socijalnom podrškom, stresom na poslu i neprilagođenim strategijama suočavanja.
Napominje se da bez efikasne intervencije, psihološke poteškoće će ostati značajan zdravstveni problem među policajcima.
Na pitanje zašto su lekarski pregledi bitni za pripadnike policije, psiholog i univerzitetski profesor iz Sarajeva Sandi Dizdarević za Radio Sobodna Evropa kaže da ima više razloga.
Prvi je da "policijski službenici rade vrlo stresan posao, i nakon svake upotrebe sredstava prisile dolazi do određenih psiholoških pritisaka koje neko može da savlada odbrambenim mehanizmima, a neko ne može".
Drugi razlog se tiče vremena koje ostavlja veće posljedice ako se sa "ljudima ne radi", kako kaže Dizdarević, dodajući da to onda ima šire uticaje i da se odražava i na građane.
Zakon u teoriji i praksi
Centar za sigurnosne studije (CSS) iz Sarajeva je proveo "mini istraživanje" početkom 2024. na temu lekarskih pregleda koji se obavljaju u policijskim agencijama u Bosni i Hercegovini i kako sami navode podaci koje su prikupili su "zabrinjavajući".
Od 16 policijskih agencija koje deluju u BiH, njih 11 je dostavilo odgovore o provedenim lekarskim pregledima u svojim agencijama, kao i o psihološkim obukama koje su policijski službenici pohađali.
Od 11 agencija, koje su dostavile podatke, jedino su MUP Zeničko-dobojskog (2023. godine), MUP Srednjobosanskog (2020. godine) i MUP Posavskog kantona (2022. godine) proveli lekarske preglede za sve policijske službenike u zadnjih 10 godina.
MUP Tuzlanskog kantona je naveo da su lekarski pregledi rađeni 2022. godine samo za 300 policijskih službenika Jedinice za specijalnu podršku i Jedinice za narušavanje javnog reda i mira u većem obimu.
Kako je za RSE rekao Sabahudin Harčević istraživač CSS-a, prikupljeni podaci su zabrinjavajući jer "policijski službenik mora konstantno biti u psihofizičkoj mogućnosti da, pod svim okolnostima, obavlja posao na visokom nivou".
U zakonima Evropske unije, na primer, propisuje se da se lekarski pregledi rade od 3 do 5 godina za sve službenike policije.
U BiH ovi propisi, generalno propisuju tri do pet godina za lekarske preglede, kako kaže Harčević, ali se razlikuju od kantona do kantona (u Federaciji BiH ima 10 kantona i dva entiteta, plus distrikt Brčko), i od agencije do agencije, napominjući da je "očigledan problem da se ti pravilnici ne poštuju".
Razloga za neprovođenje propisa odnosno redovne dinamike lekarskih pregleda je mnogo, a među njima je, između ostalog, "nedostatak finansijskih sredstava".
Što se tiče Srbije, prema Zakonu o policiji, "zaposlenima u Ministarstvu obezbeđena je psihološka zaštita koja se ostvaruje kroz psihološku selekciju i klasifikaciju i psihološku prevenciju na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou".
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije otvorilo je krajem 2017. SOS telefon za policajce za hitnu psihološku pomoć u izuzetno stresnim situacijama, saopštilo je tada Strukovno udruženje policije.
Godinu dana ranije, 2016. formirano je Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju pri MUP-u, kada je rečeno da će psiholozi biti uključeni u selekciju policijskih kandidata prilikom zapošljavanja i biti sastavni deo tima prilikom planiranja policijskih akcija te da će svaki policajac imati psihološki dosije.
Zakon u Srbiji takođe propisuje da zaposleni u Ministarstvu mogu da budu podvrgnuti "testiranju na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu".
Sa zdravljem nema kompromisa, rekao je psiholog Dizdarević, podvukavši da je u pitanju zakonska obaveza koja se ne smije dovoditi u pitanje.
"Ako imamo policijske službe koje nabavljaju helikoptere, uvode kamere, ulažu novac u određene tehničke stvari, onda se novac mora naći i za personalnu stvar koja se tiče ljudi. Nema prostora za diskusiju o zdravlju ljudi. Ako se radi o zakonskoj normi, komesari su odgovorni za ono što se provodi ili ne provodi", istakao je on.
Pročitaj još
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
Psihohigijena u policiji
Za oslobađanje od stresa nije dovoljno samo pravilno se hraniti, ispravno disati i baviti se fizičkim aktivnostima, već je potrebna i psihohigijena.
PTSP je kao rđa koja nagriza ličnost i psihu, definiše se kao anksiozni poremećaj u kojem traumatične ili situacije opasne po život izazivaju uznemirujuća sećanja koja se pojavljuju kao i intenzivno stanje "hiperbudnosti".
Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Kembridž 2018. pokazalo je da je 90 posto radnika u policiji, koji su ispitani (od 18.185 ispitanika) bilo izloženo traumi. Od njih je svaki peti prijavio da ima iskustvo PTSP-a ili simptome kompleksnog PTSP-a neposredno prije samog ispitivanja.
"Ne mogu da prebrojim koliko traumatičnih incidenata sam istraživao", izjavio je jedan od anketiranih policijskih službenika u Velikoj Britaniji.
Poremećaj sna, preskakanje srca i znojenje su česte pojave i mogu da dovedu pojedince da pribegnu samolečenju drogama i alkoholom. Istraživanje Univerziteta Kembridž, takođe je otkrilo da je osam odsto radnika policije koji su bili izloženi traumi imalo kliničke simptome PTSP-a.
U Sjedinjenim Državama i u zemljama Evropske unije, a donekle u zemljama regije Zapadnog Balkana, stara je praksa da pri policijskim službama postoje odeljenja za pružanje podrške pomoći u kojima rade psiholozi.
"Razlika između nas i SAD jeste da policijski službenik nakon svake upotrebe sredstava, prinude ili prisile, a osobito smrtonosne sile, obavezan je ići kod psihologa", naglasio je Dizdarević.
Na primeru Bosne i Hercegovina, kako pojašnjava Dizdarević, radi se o "diskrecionom pravu", dok samo društvo još uvek živi u neznanju i ne pravi razliku između psihologa i psihijatra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vlada produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na gorivo
31.05.2026.•
0
Vlada Srbije produžila je Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte do 7. juna.
Ponovo najave o smanjenju Vlade: Ukidanje klijentelizma ili populistički potez?
31.05.2026.•
0
Smanjenje broja članova Vlade potez je koji je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao ključnu stvar koja treba da se promeni u Srbiji.
Studenti u blokadi objavili "plan za zdravstvo": Pet tačaka do rešenja
31.05.2026.•
0
Studenti u blokadi objavili su plan u pet tačaka za rešavanje problema u zdravstvenom sistemu Srbije, koji bi mogao da se svede na devizu "Svi za zdravstvo, zdravstvo za sve".
Starović o evrointegracijama: Otvaranje klastera, novac iz EU i EU zona bez rominga
31.05.2026.•
0
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da postoje očekivanja za otpočinjanje pregovora za svih šest partnera Zapadnog Balkana za pristupanje EU zoni bez rominga.
Precizna poljoprivreda: Šta je ona i koliko je ostvariva u Srbiji?
31.05.2026.•
1
Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu jedna od glavnih tema je bila precizna poljoprivreda, koja predstavlja moderan koncept upravljanja agrarnom proizvodnjom.
Rodni odnosi u Srbiji: Šta stoji na papiru, a ko je glava kuće?
31.05.2026.•
2
Skoro polovina muškaraca u Srbiji smatra da muž treba da ima poslednju reč u kući, pokazuju podaci istraživanja Institucije za ravnopravnost, dok je stav muškaraca u Evropskoj uniji zastupljen duplo manje.
BIRODI: Vučić opet briše granicu između funkcije predsednika i stranačkog delovanja
31.05.2026.•
1
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) upozorio je da je poziv Vučića građanima na skup 27. juna u Beogradu nastavak prakse brisanja granice između funkcije predsednika i političko-stranačkog delovanja.
Kako se Vučiću dogodila i "četvrta Slavija", a pobedio je "obojenu revoluciju"?
31.05.2026.•
4
Predstavnici vlasti sve ređe govore o "obojenoj revoluciji", te izgleda da se odustalo od fraze koja se koristila za relativizaciju motiva studentske pobune protiv režima, a to je korupcija.
Ilić: Pretres stana Veselina Milića tek posle 20 dana ne liči na efikasnu istragu
31.05.2026.•
6
Istraga ubistva na Senjaku razlikuje od mnogih drugih istraga, ocenjuje menažder pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.
Vučić: Policija izdržala pritiske spolja, neću dozvoliti da bude nečiji sluga
31.05.2026.•
14
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da je policija "izdržala težak pritisak spolja dok neki drugi nisu u Srbiji u prethodnih nekoliko godina, posebno u prethodnoj".
Kosovska policija zatvorila srpsku ambulantu u Obiliću
31.05.2026.•
1
U Obiliću na Kosovu zatvorena je srpska ambulanta koja se nalazila u stambenoj zgradi gde živi nekolicina preostalih Srba, preneo je danas Zubin Potok info.
Grbović: Glavni cilj je maksimirati rezultat na izborima svih koji su protiv vlasti
31.05.2026.•
6
Glavni politički cilj je maksimirati rezultat na izborima svih onih koji se istinski bore protiv vlasti, rekao je predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović.
Stabilizuje se snabdevanje tehničkom vodom u Čačku nakon havarije na Rzavu
31.05.2026.•
0
U Čačku se posle sanacije havarije na magistralnom cevovodu Rzav u Gorobilju stabilizuje snabdevanje tehničkom vodom, koja se izbistrila i u narednim satima stići će do više od 10 podsistema na seoskom području.
Udruženje "Da se zna": Trans devojka i njen partner pretučeni u Beogradu
31.05.2026.•
1
U noći između četvrtka i petka, 28. i 29. maja, trans devojku Mateju (dreg kraljicu Dee Amon) i njenog partnera pretukla su dvojica nepoznatih napadača u blizini Geneks kule, saopštilo je udruženje "Da se zna".
Letnja sezona donela gužve ka Grčkoj, zadržavanja na Evzoniju
31.05.2026.•
4
Prvi vikendi letnje sezone donose pojačan saobraćaj ka Grčkoj, a novi sistem ulaska u Evropsku uniju izazvao je gužve na graničnom prelazu Evzoni.
Dačić: Policija brzo reagovala u slučaju "Senjak", nema zataškavanja
31.05.2026.•
37
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policija u najkraćem mogućem roku uhapsila osumnjičene u slučaju "Senjak", odmah nakon što je slučaj prijavljen.
Spoljnopolitički odbor EP u sredu glasa o izveštaju o Srbiji
31.05.2026.•
4
Spoljnopolitički odbor (AFET) Evropskog parlamenta glasaće 3. juna o izveštaju o Srbiji u kojem je izvestilac Tonino Picula ukazao da su reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazađene.
AMSS: Svi važniji putevi prohodni, tokom dana očekuje se pojačan saobraćaj
31.05.2026.•
0
Svi važniji putni pravci prohodni i da nema većih zadržavanja u saobraćaju, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Regionalni odnosi na najnižoj tački u poslednjih 15 godina: Političari skupljaju poene, građani plaćaju cenu
31.05.2026.•
9
Teške reči, pa i uvrede koje Beograd šalje svojim susedima već nekoliko nedelja samo su delić onoga što podseća da su regionalni odnosi na Zapadnom Balkanu trenutno na apsolutnom minimumu u poslednjih 15 godina.
Vojska Srbije traži profesionalne vojnike za službu u tenkovskim jedinicama
31.05.2026.•
8
Vojska Srbije (VS) saopštila je danas da je raspisala konkurs za prijem profesionalnih vojnika u tenkovske jedinice.
Komentari 5
jovo s brkovi
Pera pandur
- Smešno-tužna ! S obzirom na kvalifikacije, obuku i selekciju...
Mojsije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar