Da li smo bezbedniji: Policajci bili iznenađeni oružjem koje su građani doneli, ali koji je efekat?

Autor: N1

Info

08.05.2024.

08:23

Godinu dana je od akcije razoružavanja Srbije, a nakon tragičnih događaja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kao i u selima Dubona i Malo Orašje.

Približno 470.000 građana poseduje 766.000 komada oružja. Od toga, 211.000 komada oružja služi za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), a prema navodima, oko 400 lica ima i dozvolu za nošenje.

Broj neregistrovanog, ilegalnog, vatrenog oružja ostao je nepoznat i veoma ga je teško proceniti.

Od 8. maja do 30. juna prošle godine prikupljeno je 82.398 komada oružja, 4.243.139 komada municije i 26.485 raznih minsko-eksplozivnih sredstava. To je znatno više nego što je to bio slučaj u prethodnim kampanjama, i akcija se u tom smislu može smatrati uspešnom.

Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku uradio je analizu efekata kampanje MUP-a, uz zvanične podatke tog ministarstva.

"Nekoliko je različitih izvora podataka koje smo koristili. Najpre od MUP-a podatke o ishodu javnog poziva za predaju oružja, dobili smo brojke, zatim smo pratili medijske izveštaje o incidentima u kojima se javlja vatreno oružje, sa međunarodne platforme za jugoistočnu Evropu", navodi za N1 Stanković, dodajući da zvanični podaci na mesečnom nivou nisu dostupni, već se podaci objavljuju samo na godišnjem nivou. Međutim, naglašava, podataka za 2023. godinu još uvek nema.

Kako je opisao Stanković, tokom istraživanja razgovarali su i sa policajcima koji su učestvovali u prikupljanju oružja.

"Oni su bili iznenađeni arsenalom i vrstom oružja koje su ljudi predavali. Uporedo, osim akcije predaje, išla je i kontrola predatog oružja. I kako su izjavljivali, bili su iznenađeni a nisu imali ni dovoljno resursa za smeštaj tog oružja, za njihovo odlaganje", kazao je Stanković.

Gost N1 naglašava i da im je rečeno da su postavljeni nerealni ciljevi.

"Ti ciljevi postavljeni su od funkcionera i političara koji nemaju dodira s policijskim poslom, i te provere oružja i veliki broj fizičkih lica koja imaju dozvole za nošenje oružja, te provere nije bilo moguće izvršiti u datom roku", rekao je Stanković.

Uporedo s tim, kaže, u svojoj analizi akcije države procenjivali su i zadovoljstvo građana i njihovu procenu sopstvene bezbednosti. Te je tako osećaj bezbednosti kod građana je tokom 2023. godine opao u odnosu na 2022. godinu, i to na svim nivoima merenja.

Građani su gotovo ravnomerno podeljeni na zadovoljne i nezadovoljne merama koje je Vlada Srbije usvojila nakon višestrukih ubistava. Ipak, manje promene vidimo u raspoloženju građana u odnosu na bezbednosne mere u školama koje su tada uvedene.

Nezadovoljno je 53 odsto anketiranih, dok je 47 odsto onih za koje se može reći da su zadovoljni.

Kada su u pitanju mere za kontrolu vatrenog oružja, 46 odsto građana je nezadovoljno, dok je zadovoljnih 54 procenta.

Osećaj bezbednosti kod građana je tokom 2023. godine opao u odnosu na 2022. godinu, i to na svim nivoima merenja. Godine 2022. se 97 odsto građana osećalo bezbedno u svom domu, dok se 2023. godine tako osećalo 93 odsto (zbirni procenat za veoma, uglavnom i donekle bezbedno).

Mesečni trend incidenata u kojima se javlja vatreno oružje (ili njegove replike) na teritoriji Srbije tokom 2023. godine - u maju je zabeležen najveći broj ovakvih događaja (45), dok je u junu zabeležen najniži (19).

Kako autor ove analize kaže, ovo je moguće tumačiti dvojako - da su višestruka ubistva s početka maja uticala na to da tokom tog meseca dođe do porasta oružanog nasilja. S druge strane, značajan pad u junu je moguće tumačiti tako da su mere Vlade uticale na smanjenje oružanog nasilja i broja dela u vezi sa vatrenim oružjem.

Marina Kostić Šulejić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenila je da je akcija predaje oružja bila uspešna.

"Neki ocenjuju i da nije. Videla sam i rezultate toga da li se građani osećaju bezbedno ili ne. Znate, tu postoje dve stvari, imate one građane koji se osećaju bezbedno kada imaju više oružja, ali i onih koji smatraju da oružja treba da bude što manje. Pogledajte kako mi posmatramo svoju vojnu bezbednost - da se što više naoružamo, da bismo bili bezbedni", pojašnjava ona.

S druge strane, dodaje, neki smatraju da se treba osloboditi oružja, da je manje bolje, da kad ga nema, manja je mogućnost da ono bude upotrebljeno.

"Tako da možemo da kažemo da je rezultat prikupljanja bio dobar, ali ono što nije bilo dobro je način na koji se vršilo prikupljanje - građani su donosili svašta, postojao je rizik da se nešto desi u samom procesu donošenja. Bukvalno smo čuli da su ljudi u kesama nosili granate, bombe, eksplozivne naprave. Vi kad ste pozvali građane da donesu oružje, niste propisali način kako da oni to urade", naglasila je Kostić Šulejić i dodaje da je sreća da se ništa nije desilo.

O merama i njihovim rezultatima kaže: "Ja sam očekivala da će se na godišnjicu masovnih ubistava izaći u javnost i reći šta je postignuto. Tri su ključne institucije - MUP, ministarstva pravde i prosvete - one su na sebe preuzele mere razoružavanja. Ja sam očekivala da će oni zvanično saopštiti šta je urađeno po pitanju mera, da li smo bezbedni. Ali, 1. maja smo imali sednicu parlamenta na kojoj je tek birana nova Vlada Srbije."

Tako da smo, dodaje, ostali uskraćeni i za informacije šta se desilo sa prikupljenim oružjem.

"Nemamo informacije u ovom trenutku tačne, nije mi poznato da je MUP to objavljivao", potvrdio je i Stanković.

Prema njegovim rečima, samo je rečeno da će "deo biti upotrebljen u fabrici oružja Zastava u Kragujevcu, a da će deo biti onesposobljen ili preinačen za potrebe policije ili vojske".

Stanković se slaže i da je bilo potrebno izaći na godišnjicu masovnih ubistava u Ribnikaru i Doboni i Malom Orašju i obavestiti građane o rezultatima akcije razoružavanja.

"Međutim, kada pričamo o uzrocima nasilja, ne možete očekivati od vlasti koja počiva na jednom obrascu ponašanja da ona iznedri ili da se bori za nešto što bi nju dovelo u drugi plan ili da kaže da ono kako se ona ponaša, a to je taj agresivniji govor, da možemo očekivati neku promenu", izjavila je Kostić Šulejić.

Ono što moramo imati i očekivati je, dodaje, potpuna transparentnost postupka ali i "oslobađanje vlasti od raznih lobističkih grupa".

"Da vlast razmišlja šta je najbolje za društvo, mora da se ograniči ko koga kontroliše i ko je vlast - ako je Aleksandar Vučić vlast, i ti ministri, onda oni moraju da imaju kontrolu nad sistemom, a ne da njima upravljaju lobisti", zaključila je Kostić Šulejić.

Teme

predaja oružja

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Moca

08.05.2024 • 13:48

Moca

Ja nisam nista vratio niti mi pada napamet! Ovakva država i njena policija mi ne ulivaju ni malo poverenja i ako sam sebe ne zaštitiš drugi sigurno nejce ili uvek bude prekasno!

4 7 -3
Лопови

08.05.2024 • 13:25

Дуго сам се борио али од насилног отимања оружја нисте више моја држава него узурпатори и непријатељи. Оружје је остало само полицији а полиција су необразовани насилници који туку народ кад год им се нареди. Сви који воле што је оружје отето нек прочитају било шта из било ког века о томе како се потчињава народ. Проклетници

7 9 -2
Ns

08.05.2024 • 11:29

Koliko je samo penzionisanih vojnih lica i policajaca vratilo oružje zbog komplikovane procedure? Ceo život provedeš uz oružje i onda treba da ideš na obuku i da te neko procenjuje jesi sposoban da čuvaš pištolj koji si dobio kada si odlazio u penziju. A krimosi svi uredno registrovani. Pa odredbe o nužnoj samoodbrani! Budalaštine ne znaš koja je veća.

19 18 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.