Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?
Na završnom ispitu iz istorije jedno pitanje na koje su odgovarali svršeni osnovci izazvalo je polemiku u javnosti.
.jpg "Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?")
Foto: 021.rs
Pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, gde je maturanti trebalo na osnovu jednog opisa da odgovore o kom sukobu je reč. Ono što je čudno u ovom pitanju je njegova postavka, jer maturantima nije postavljena univerzalna definicija Hladnog rata, već im je dat odlomak iz istorijskog izvora.
Pitanje pod brojem 16 glasi:
"Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.
'Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'."
Tačan odgovor na ovo pitanje je Hladni rat. Pored ovog odgovora, maturantima su bila ponuđena još tri odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sukob u Ruandi.
Ono što važi za ustaljenu definiciju Hladnog rata jeste da je u pitanju period napetosti između SSSR i njegovih saveznika na jednoj strani i SAD i njihovih saveznika na drugoj strani, a vođen je pre svega zbog ideoloških razlika i borbe za nadmoć i uticaj u svetu dve sile - SSSR-a i SAD-a. Ako uzmemo u obzir da je tada stvoren Varšavski pakt koji su činile zemlje poput Kine, Severne Koreje, istočnoevropskih zemalja koje su praktično bile okupirane od strane SSSR i kojima su vladale marionetske vlade postavljene od strane SSSR-a, teško je staviti ove zemlje u kategoriju demokratskih, koliko god se danas demokratija široko i slobodno tumačila, piše Danas.
Ni u jednom relevantnom istorijskom izvoru se ne spominje da je Hladni rat vođen zbog kolonijalizma, jer je to tačnije reći za Prvi svetski rat.
Iako je ovo pitanje postavljeno kao originalni istorijski izvor, nigde se ne spominje koji je istorijski izvor u pitanju.
Ipak, istoričar Milan Koljanin za Danas kaže da ovde nema ničega spornog, iako ne poriče da je ovaj izvor nastao kao propagandni sadržaj.
"Ovde se očekuje od učenika da shvate da je reč o istorijskom izvoru koji je nastao u određenom istorijskom periodu, da uoči da je to propagandni sadržaj karakterističan za taj period. Ovaj zadatak je vaẓ̌an za proveru kritičkog miṣ̌ljenja učenika ṣ̌to je vrlo važan standard znanja koji se stiče u nastavi istorije", kaže Koljanin.
Prema njegovom mišljenju, ovde nema mesta da se govori o revizionizmu.
Njegova koleginica, istoričarka Olga Manojlović Pintar ima drugačiji stav kada je reč o ovom pitanju. Ona kaže da je navedeni primer sa prijemnog testa verovatno trebalo da učenice i učenike navede da promisle o sadržaju i da nakon razmišljanja daju odgovor, ali da smo nažalost dobili suptilnu manipulaciju istorijskim činjenicama.
"Nažalost, to pitanje u potpunosti predstavlja primer nečega što mnogi profesori istorije kod nas prezrivo odbacuju kao izmišljotinu postmoderne - a to je da istorijski tekstovi ne samo da odražavaju prošlost, već i da kreiraju stvarnost u kojoj nastaju. Ovo je primer upućivanja suptilne poruke, po kojoj američko i englesko društvo i država predstavljaju par excellence nedemokratske režime, dok su nasuprot njima uspostavljene istinske demokratske zajednice. Kod mladih u Srbiji ovakav tekst samo dalje snaži vrednosnu konfuziju. Radi se o ideološkoj manipulaciji, koje ukoliko nisu bili svesni sastavljači pitanja, bilo bi dobro da se vrate iščitavanju metodoloških i teorijskih tekstova iz Uvoda u istorijske studije", smatra Manojlović Pintar.
Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost - Koraci kaže za Danas da udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama pa je takav slučaj i sa ovim pitanjem iz završnog testa.
"Mi živimo u društvu u kojem se falsifikuje život, pa zašto ne bi i istorija. Udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama. Pored institucionalnog, otklon od antifašističkog nasleđa mora biti i misaoni. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Možemo i treba da kritikujemo Zapad, naročito njegov imperijalizam, međutim to ne znači imperiju na Istoku sa despotskim odlikama možemo predstavljati kao donosioce i borce za slobodu. Uostalom, socijalistička Jugoslavija, a kasnije i druge države u Evropi usu toku posleratnog elana, obnove i razvoja bile ugrožene politikom SSSR. Dok se jedan deo sveta udruživao i pružao otpor dotadašnjim društveno-političkim nejednakostima, imperijalističke težnje SSSR su rasle", kaže Oljača.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Hakeri ukrali "manji deo" podataka korisnika Telekoma Srbije: "Počinioci nas ucenjuju"
17.03.2026.•
0
Kompanija Telekom Srbija saopštila je da je iz njihove korisničke baze ukraden "manji deo" podataka korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv.
Nemački mediji o hipersoničnim kineskim raketama koje je kupila Srbija: "Izazivaju zabrinutost"
17.03.2026.•
0
Srbija je kupila kineske hipersonične rakete. Ta vest privlači pažnju i medija na nemačkom. Kako se tumači taj potez Beograda? A kako objašnjava briga u susednim zemljama?
Trojica saobraćajaca u Kraljevu uhapšena zbog primanja, a još 10 osoba zbog davanja mita
17.03.2026.•
1
Trojica saobraćajnih policajaca Policijske uprave u Kraljevu, M. T. (51), B. P. (50) i M. G. (31), uhapšeni su zbog više slučajeva primanja mita.
Picula na predstavljanju izveštaja o Srbiji: Reforme usporile ili nazadovale, zastrašujuća medijska slika...
17.03.2026.•
14
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas, predstavljajući izveštaj o Srbiji, da su reforme značajno usporene i da je medijska slika zastrašujuća.
I dalje nema zime za banke u Srbiji: Profit nastavio da raste, najviše od kamata
17.03.2026.•
0
Za šest najvećih banaka u Srbiji 2025. godina bila je berićetnija nego prethodna jer su zaradile skoro 1,2 milijarde evra, piše Danas.
Trojica Čačana uhapšena zbog ubistva
17.03.2026.•
0
Trojica Čačana uhapšena su zbog ubistva sugrađanina od 58 godina.
Gašić: Ne naoružava se Srbija da bilo kome preti
17.03.2026.•
3
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da se Srbija ne naoružava da bilo kome preti, Srbija se naoružava da bi mogla da odbrani građane i zemlju, bez, kako je naveo, bilo kakve opasnosti po komšije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta vam teško
17.03.2026.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Politikolog Gogić: Boravišne dozvole znače početak integracije zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem
17.03.2026.•
1
Politički komentator Ognjen Gogić ocenio je da Priština svojim zakonima o strancima i vozilima definitivno šalje poruku da želi da eliminiše Srbiju sa Kosova.
Spoljnopolitički odbor EP danas o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji
17.03.2026.•
0
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) danas će u Briselu raspravljati o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
Danas obeležavanje 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji
17.03.2026.•
3
U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 22. godišnjica "Martovskog pogroma" na Kosovu i Metohiji.
Glamočić: Već 110 poljoprivrednika odustalo od subvencija zbog dokazivanja troškova
17.03.2026.•
6
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je govoreći o subvencijama, gde je novina obaveza da se podsticaji po hektaru pravdaju fiskalnim računima, rekao da mora da bude utvrđeno na koji način se troši novac.
Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom
17.03.2026.•
44
Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.
Od 1. aprila unapređenje sistema eBolovanje-Poslodavac
17.03.2026.•
2
Sistem "eBolovanje-Poslodavac" od 1. aprila biće unapređen elektronskim podnošenjem zahteva za obračun i refundaciju naknada zarada.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne Morave i napravio akumulaciono jezero
17.03.2026.•
2
Niška policija uhapsila je M. S. (31), vlasnika jedne preduzetničke radnje iz Aleksinca, zbog neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, nedozvoljene proizvodnje i oštećenja životne sredine.
Budimović: Cene mesa u Srbiji narednih meseci neće padati
17.03.2026.•
1
Cene mesa u Srbiji u narednim mesecima neće padati, a ponuda je trenutno stabilna, izjavio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Stručnjaci se bavili posledicama studentskih protesta na psihičko zdravlje samih učesnika: Ovo su zaključci
17.03.2026.•
2
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta u Beogradu u Berlinu je održana rasprava o jednoj temi o kojoj se, otkako su studentski protesti počeli, retko priča.
Reč "blokader" u medijima upotrebljena više od 36.000 puta: Može li zvanično ući u rečnik?
17.03.2026.•
14
Rogobatna i sklepana reč "blokader" u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji.
Država ima 50.000 stanova, lokala, garaža i parcela nerešenog statusa: Kolika je vrednost nekretnina?
17.03.2026.•
0
Više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta država ima u susvojini, odnosno vlasništvo nad tim zemljištem deli sa nekim.
Više od hiljadu evra za mesec u domu: Rast cena u staračkim domovima u Srbiji pretvara osnovnu negu u luksuz
16.03.2026.•
21
Prvog februara na snagu je stupilo novo povećanje cena domova za stare. Od državnih domova, gde su cene povećane za oko 30 odsto, do pojedinih privatnih domova u kojima je zabeleženo povećanje od čak 50 odsto.
Građani protestovali ispred lokalne TV u Čačku na kojoj je gostovao Vučić
16.03.2026.•
13
Stotinak građana protestovalo je večeras ispred zgrade TV Lav plus u Čačku na kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Komentari 21
Владимир
Nemanja
Itekako se tačno može reći šta se dešavalo u bivšim socijalističkim državama, mani nas tih kafansko-šibicarskih fora.
Vlada
A šta je tačno bilo oslobađanje Mađarske ili recimo Čehoslovačke nego okupacija?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar