Obrazovanje organizovano da ubije kreativnost: Zašto su naši đaci u tom polju ispod proseka?
Srpski učenici postižu sve lošije rezultate na PISA testiranju, a sa prosečnih 29 od mogućih 60 poena, oni su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju.
Kreativno mišljenje, kako piše N1, prvi put je ispitivano u poslednjem ciklusu istraživanja.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivša koordinatorka za PISA testiranje Dragica Pavlović Babić pojašnjava da su kreativno mišljenje sve one prilike u kojima imamo mogućnost da produkujemo što više dobrih ideja koja su rešenja nekih problema, i da umemo da te ideje evaluiramo i uporedimo sa drugim idejima, kao i da znamo koje je rešenje najbolje, najefikasnije i koje najviše odgovara problemu.
"To su situacije koje nas na najbolji mogući način u stvari pripremaju za budućnost, jer budućnost je u inovacijama, napretku, u zauzimanju različitih perspektiva i to je ono što se uči, to je ono što se kultiviše i evo sada vidimo, može i da se meri, a meri se u nekim različitim, relevantnim situacijama koje su iz domena naučnih problema ili društveno-relevantnih problema ili su situacije kreativnog pisanja ili kreativnog vizuelnog izražavanja", navodi Pavlović Babić.
Predsednica udruženja MENSA Aleksandra Borović, komentarišući to da 57 odsto srpskih učenika veruje da je njihova kreativnost nešto što se može mnogo promeniti, smatra da deca nisu u pravu kad tako misle.
"Mislim da je način na koji je naše obrazovanje, i ne samo naše, organizovano, u suštini negde potisnulo našu kreativnost. Više taj repetitivni način učenja i prikazivanja stečenog znanja koristimo u obrazovanju, nego što decu pozivamo da razmišljaju i da traže rešenje problema", objašnjava ona.
Dodaje da oni "nisu ni svesni da bi imali itekako bolju kreativnost kada bi se na neki način preformulisao pristup nastavi i kada bi oni bili stalno pozivani da razmišljaju i da rešavaju neke situacije kroz zadatke, jer i zadaci mogu da budu problemskog tipa".
"Kada bi radili zajedno, razmenjivali ideje, tu se kreativnost postiže, jer čuvši šta neko drugi kaže, možda razmislimo 'aha, moglo bi ovako', i na taj način se podstiču učenici i odrasli da razmišljaju i daju neke nove ideje", ocenjuje Borović.
Dodaje da pošto to baš i nije zastupljeno u našem načinu školovanja, deca gube samopouzdanje i pouzdanje u svoju sopstvenu kreativnost.
Na pitanje kad je najbolje početi sa razvijanjem kreativnosti kod dece, ona kaže da su mala deca izuzetno kreativna i još u vrtićima imaju mogućnost da tu kreativnost razvijaju, dok sa kretanjem u školu da kreativnost počinje da se suzbija.
"Mala deca puno crtaju, maštaju, izmišljaju nekakve situacije, bajke i šta ja znam, tako da to se negde potisne u školi i onda smo mi već tu napravili štetu, tako da što ranije promeniti način rada na što nižem uzrastu, mislim da bi to bilo efikasno za podsticanje kreativnosti", smatra ona.
Pavlović Babić se slaže i dodaje da "ko poznaje naš obrazovni sistem, jasno mu je da škola guši kreativnost".
"U školi vlada teror tačnog odgovora, prostora za pitanja nema. A ono na šta se oslanja kreativno mišljenje je radoznalost. Deca su mali istraživači, oni istražuju svet na koji treba da se adaptiraju. Upravo to je kreativno mišljenje, i škola treba da replicira samo situacije iz života – što je relevantno, ono što nam omogućava da idemo dalje i što za nas ima smisla", poručuje Pavlović Babić.
Dodaje da je iz perspektive nastavnika lakše samo izrecitovati gradivo i od učenika očekivati da ga ponovi, dok je iz perspektive učenika mnogo teško učiti napamet.
Suština je, ističe, da oni nauče strategije učenja, strategije rada sa informacijama.
Na pitanje koliko korišćenje interneta utiče na kreativno mišljenje, Borović kaže da preterano korišćenje interneta može jako da ošteti biološki razvoj mozga, može smetati da se potpuno razviju dečiji potencijali, "ali, ne možemo poreći da je internet napravio veliki iskorak i dao velike mogućnost".
Dodaje da deca, ako previše sede ispred ekrana i igraju igrice, manje trče, igraju se napolju, penju na drveće, a "u se strašno usporava razvoj mozga, ali ne možemo sad unazad, moramo da nađemo način da pomognemo našoj deci kako da koriste tu tehnologiju, nemamo mehanizme kako da pravilno usmerimo decu, i nama odraslima je izazov da tu budemo kreativni".
Prema testu PISA, 78 odsto učenika u Srbiji voli da zna kako funkcionišu stvari, 68 odsto želi da razume zašto ljudi postupaju na određeni način, a 49 odsto završava zadatke kada postanu teži nego što su očekivali,i oni su bolje uradili test o kreativnom mišljenju.
Pročitaj još
"Škola nam je sva uređena rutinom"
Imajući u vidu da su deca iz Singapura, Koreje, Kanade i Australije postigli najbolje rezultate na testu, upitana šta ona imaju a mi nemamo, Pavlović Babić ističe da postoji nešto što je opšti recept.
Prema njenim rečima, pokazala se visoka korelacija između uspeha u drugim zadacima i u kreativnom mišljenju.
Dodaje da je škola te učenike podržala da izađu iz reprodukovanja i da uđu u analize.
"Obrazovni sistem ih je podržao da iskažu mišljenje višeg reda", navodi Pavlović Babić i ukazuje da pomenute zemlje imaju aktivne strategije kojima podstiču i dozvoljavaju učenicima da izraze kreativno mišljenje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Slučaj SNS kol centra već tri godine stoji u mestu: "MUP i tužilaštva opstruišu postupak"
14.09.2026.•
2
Postupak pred tužilaštvom o slučaju SNS kol centra skoro tri godine stoji u mestu.
DZVM će podržati Studentsku listu: "Jer ima najveće šanse da smeni naprednjačko-radikalski sistem"
14.09.2026.•
3
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je da će na predstojećim izborima podržati Studentsku listu.
Paunović: SPS se neće ni pocepati, ni promeniti stranu - ona je možda najstabilnija stranka u Srbiji
14.09.2026.•
6
Potpredsednica Glavnog odbora SPS Snežana Paunović izjavila je da nije realno očekivati u toj stranici "cepanje, propast, raskol" kojem se nadaju njihovi protivnici.
Profesor Saobraćajnog fakulteta sa Studentske liste: Verujem da će ljudi izabrati normalnost
14.09.2026.•
4
Profesor Saobraćajnog fakulteta Aleksandar Čupić, kog su studenti predložili za Studentsku listu, izjavio je da "apsolutno veruje da će ljudi izabrati normalnost, pravdu i slobodu".
Opozicija se usitnjava, cenzus će biti izazov: Ko bi mogao da ga pređe, a ko ostaje ispod crte
14.09.2026.•
24
U izuzetno polarizovanom društvu, pred predstojeće vanredne parlamentarne izbore izdvajaju se dve velike suprotstavljene političke grupe - vlast predvođena Srpskom naprednom strankom i Studentski pokret.
Verujete li da "Ekspo 2027" donosi Srbiji korist?
14.09.2026.•
56
Građani bi trebalo da na "Ekspo 2027" gledaju kao trajnu ekonomsku, infrastrukturnu i društvenu korist, međutim, taj projekat u građanima budu sumnju i strah od velikih dugova i korupcije.
Počinje isplata državne pomoći penzionerima - od 20.000 do 35.000 dinara
14.09.2026.•
14
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima koja iznosi između 20.000 i 35.000 dinara u zavisnosti od visine penzije, počinje danas, 14. septembra.
Ilić: Analiza tužilaštva o zvučnom topu bez pečata i potpisa, puna kontradiktornosti
14.09.2026.•
9
Analiza Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o tome da na studentskom protestu 15. marta 2025. u Beogradu nije upotrebljen zvučni top nije analiza već "papir bez pečata i potpisa".
Švajcarski list: U Srbiji puno ljudi ne želi da prihvati istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji
13.09.2026.•
36
U Srbiji ima puno ljudi koji ne žele da prihvate istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, piše danas Noje cirher cajtung (NZZ).
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - sve znate?
13.09.2026.•
16
Novi 021.rs dnevni kviz je tu svakog dana, pa i nedeljom.
O zaključku tužilaštva o zvučnom topu: "Činjenica da Vučić najavljuje saopštenje tužilaštva dovoljno govori"
13.09.2026.•
12
Više tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je utvrdilo da se 15. marta prošle godine, tokom studentskog protesta na Slaviji, dogodila "panična lančana reakcija kretanja građana".
Studenti pozvali građane da zajedno predaju potpise RIK-u u ponedeljak
13.09.2026.•
8
Studenti u blokadi pozvali su građane da zajedno u ponedeljak, 14. septembra, predaju potpise za Studentsku listu Republičkoj izbornoj komisiji.
Osumnjičeni za napad i pljačku dekana Sinanija priznao krivicu
13.09.2026.•
1
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je 28-godišnji S.C. zbog sumnje da je u petak počinio dva razbojništva, a među opljačkanima je i dekan beogradskog Filozofskog fakulteta Danijel Sinani.
Kreni-promeni pozvao građane da jave ako su bili izloženi pritisku da daju potpis SNS listi
13.09.2026.•
12
Pokret Kreni-promeni pozvao je zaposlene koji su bili izloženi pritiscima da daju potpis za izbornu listu Srpske napredne stranke da im dostave informacije i eventualne dokaze o takvim slučajevima.
Rektor Đokić potpisom podržao Studentsku listu: "Studenti imaju svoj sistem odabira kandidata"
13.09.2026.•
22
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je za Kompas da je danas svojim potpisom podržao Studentsku listu za parlamentarne izbore koji će se održati 25. oktobra.
Ceo odbor Novog lica Srbije u Bajinoj Bašti napustio stranku: "Puna podrška studentskoj listi"
13.09.2026.•
26
Predsednik Opštinskog odbora Novog lica Srbije u Bajinoj Bašti podneo je ostavku, dok su celokupan opštinski odbor i odbornici odlučili da istupe iz stranke, zbog neslaganja sa odlukama vrha partije.
Komentari 5
Citalac
Evo
Dusan
Ja sam imao 3.5 prosek u gimnaziji i 8.5 na fakultetu. Jer je bila razlika na ftn sam morao da razmišljam a u srednjoj da bubam.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar