Obrazovanje organizovano da ubije kreativnost: Zašto su naši đaci u tom polju ispod proseka?

Srpski učenici postižu sve lošije rezultate na PISA testiranju, a sa prosečnih 29 od mogućih 60 poena, oni su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju.
Obrazovanje organizovano da ubije kreativnost: Zašto su naši đaci u tom polju ispod proseka?
Foto: Pixabay
Kreativno mišljenje, kako piše N1, prvi put je ispitivano u poslednjem ciklusu istraživanja. 
 
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivša koordinatorka za PISA testiranje Dragica Pavlović Babić pojašnjava da su kreativno mišljenje sve one prilike u kojima imamo mogućnost da produkujemo što više dobrih ideja koja su rešenja nekih problema, i da umemo da te ideje evaluiramo i uporedimo sa drugim idejima, kao i da znamo koje je rešenje najbolje, najefikasnije i koje najviše odgovara problemu.
"To su situacije koje nas na najbolji mogući način u stvari pripremaju za budućnost, jer budućnost je u inovacijama, napretku, u zauzimanju različitih perspektiva i to je ono što se uči, to je ono što se kultiviše i evo sada vidimo, može i da se meri, a meri se u nekim različitim, relevantnim situacijama koje su iz domena naučnih problema ili društveno-relevantnih problema ili su situacije kreativnog pisanja ili kreativnog vizuelnog izražavanja", navodi Pavlović Babić.
 
Predsednica udruženja MENSA Aleksandra Borović, komentarišući to da 57 odsto srpskih učenika veruje da je njihova kreativnost nešto što se može mnogo promeniti, smatra da deca nisu u pravu kad tako misle.
"Mislim da je način na koji je naše obrazovanje, i ne samo naše, organizovano, u suštini negde potisnulo našu kreativnost. Više taj repetitivni način učenja i prikazivanja stečenog znanja koristimo u obrazovanju, nego što decu pozivamo da razmišljaju i da traže rešenje problema", objašnjava ona.
 
Dodaje da oni "nisu ni svesni da bi imali itekako bolju kreativnost kada bi se na neki način preformulisao pristup nastavi i kada bi oni bili stalno pozivani da razmišljaju i da rešavaju neke situacije kroz zadatke, jer i zadaci mogu da budu problemskog tipa". 
 
"Kada bi radili zajedno, razmenjivali ideje, tu se kreativnost postiže, jer čuvši šta neko drugi kaže, možda razmislimo 'aha, moglo bi ovako', i na taj način se podstiču učenici i odrasli da razmišljaju i daju neke nove ideje", ocenjuje Borović.
 
Dodaje da pošto to baš i nije zastupljeno u našem načinu školovanja, deca gube samopouzdanje i pouzdanje u svoju sopstvenu kreativnost.
 
Na pitanje kad je najbolje početi sa razvijanjem kreativnosti kod dece, ona kaže da su mala deca izuzetno kreativna i još u vrtićima imaju mogućnost da tu kreativnost razvijaju, dok sa kretanjem u školu da kreativnost počinje da se suzbija.
 
"Mala deca puno crtaju, maštaju, izmišljaju nekakve situacije, bajke i šta ja znam, tako da to se negde potisne u školi i onda smo mi već tu napravili štetu, tako da što ranije promeniti način rada na što nižem uzrastu, mislim da bi to bilo efikasno za podsticanje kreativnosti", smatra ona.
 
Pavlović Babić se slaže i dodaje da "ko poznaje naš obrazovni sistem, jasno mu je da škola guši kreativnost".
 
"U školi vlada teror tačnog odgovora, prostora za pitanja nema. A ono na šta se oslanja kreativno mišljenje je radoznalost. Deca su mali istraživači, oni istražuju svet na koji treba da se adaptiraju. Upravo to je kreativno mišljenje, i škola treba da replicira samo situacije iz života – što je relevantno, ono što nam omogućava da idemo dalje i što za nas ima smisla", poručuje Pavlović Babić.
 
Dodaje da je iz perspektive nastavnika lakše samo izrecitovati gradivo i od učenika očekivati da ga ponovi, dok je iz perspektive učenika mnogo teško učiti napamet.
 
Suština je, ističe, da oni nauče strategije učenja, strategije rada sa informacijama.
 
Na pitanje koliko korišćenje interneta utiče na kreativno mišljenje, Borović kaže da preterano korišćenje interneta može jako da ošteti biološki razvoj mozga, može smetati da se potpuno razviju dečiji potencijali, "ali, ne možemo poreći da je internet napravio veliki iskorak i dao velike mogućnost".
 
Dodaje da deca, ako previše sede ispred ekrana i igraju igrice, manje trče, igraju se napolju, penju na drveće, a "u se strašno usporava razvoj mozga, ali ne možemo sad unazad, moramo da nađemo način da pomognemo našoj deci kako da koriste tu tehnologiju, nemamo mehanizme kako da pravilno usmerimo decu, i nama odraslima je izazov da tu budemo kreativni".
 
Prema testu PISA, 78 odsto učenika u Srbiji voli da zna kako funkcionišu stvari, 68 odsto želi da razume zašto ljudi postupaju na određeni način, a 49 odsto završava zadatke kada postanu teži nego što su očekivali,i oni su bolje uradili test o kreativnom mišljenju.
"Škola nam je sva uređena rutinom"
 
Imajući u vidu da su deca iz Singapura, Koreje, Kanade i Australije postigli najbolje rezultate na testu, upitana šta ona imaju a mi nemamo, Pavlović Babić ističe da postoji nešto što je opšti recept.
 
Prema njenim rečima, pokazala se visoka korelacija između uspeha u drugim zadacima i u kreativnom mišljenju.
 
Dodaje da je škola te učenike podržala da izađu iz reprodukovanja i da uđu u analize.
 
"Obrazovni sistem ih je podržao da iskažu mišljenje višeg reda", navodi Pavlović Babić i ukazuje da pomenute zemlje imaju aktivne strategije kojima podstiču i dozvoljavaju učenicima da izraze kreativno mišljenje.
  • Citalac

    24.06.2024 17:47
    Otkad skola razvija kreativnost?
  • Evo

    24.06.2024 17:41
    Ovako
    Volim ove filozofe na temu obrazovanja. Da treba podsticati kreativnost, ali deca moraju prvo da nauče mnogo toga da bi imali čime da barataju kada hoće da rešavaju problem. Da bi stekli elementarno znanje morate sesti i naučiti i slušati druge koji znaju i naravno biti radoznali, uporni, istrajni,... Šta mi danas imamo? Decu koja su ohola, nezainteresovana, uglavnom samoživa i kojoj roditelji povlađuju do iznemoglosti. Decu koja su "pokupila" koješta sa interneta i misle da su najpametnija. Decu koju mrzi da čitaju, misle, slušaju i saslušaju druge. Decu koja su lenja za bilo šta osim onoga što je lično zadovoljstvo i do čega se lako i brzo stiže. Zato nemojte pričati o kreativnosti dok ne nađete lek za lenjost i bahatost.
  • Dusan

    24.06.2024 16:47
    Kod nas je sistem da se buba na pamet. Isto takva je situacija i kod profesora kada razmišljaš ne tk nije to Niko ništa da razmišlja. To je dobra fora u poslušno društvu. Ali da bi bili privatnik morate da koristite mozak. Ali je bolje biti u jp na istoj plazi ceo život nego nešto više i zaraditi.
    Ja sam imao 3.5 prosek u gimnaziji i 8.5 na fakultetu. Jer je bila razlika na ftn sam morao da razmišljam a u srednjoj da bubam.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija